OVO SE NIJE DESILO OD 1948. GODINE: Bebe skoro da se NE RAĐAJU, stanje je krajne ALARMANTNO!

U BiH nije bio ovoliko mali broj beba godišnje još od 1948. godine i prema tom parametru je situacija u toj zemlji najgora u regionu.

Statističke prognoze govore da se stanje u budućnosti neće popravljati.

- Ovo u 2019. godini je ubedljivo najgori i najcrnji period gledano demografski, a u prvih pola godine u 2020. opet imamo smanjenje - rekao je analitičar Adnan Fehratbegović koji smatra da je glavni uzrok loše situacije iseljavanje stanovništva.

Na osnivanje porodice u Bosni i Hercegovini se nije lako odlučiti i kada to želite. Deca su velika ljubav, ali i obaveza, njihovo odrastanje iziskuje vreme i novac, međutim, to jednom roditelju ne bi predstavljalo problem da je u državi sve uređeno kako treba da bude.

Vlasti, kako se navodi, nemaju značajnih natalitetnih mera, dečiji dodaci su premali, a osim njih ne postoje neki drugi stalni načini pomoći porodicama. Zbog svega toga, mladi lako odlučuju da odu iz države - negde gde je dečiji dodatak 350 evra i gde država deci stipendira školovanje, bavljenje sportom i slično.

- Žene su ključ svega - poručuje Fehratbegović.

Najveći broj dece (97 posto) rode žene iz starosne grupe od 20 do 40 godina, a što je broj ovih žena u BiH manji - manje je i novorođenčadi.

- Popis stanovništva je urađen 2013. godine, tada je skoro 511.000 žena bilo u fertilnom kontigentu, do 2033. sam izračunao koliko će ih biti i to bez ikakvog iseljavanja. Bez ikakvih drastičnih promena ta cifra spada na 400.000 - rekao je Fehratbegović.

A dramatične promene se događaju - godišnje desetine hiljada ljudi ode iz Bosne i Hercegovine, među njima i žene. Adnan Fehratbegović je na osnovu podataka Eurostata o izdatim boravišnim dozvolama otprilike izračunao potencijalni natalitetni scenario. On je uzeo i manje brojeve iseljavanja nego što to sada jeste i došao do podatka će u 2033., sa iseljavanjem, žena u fertilnom kontigentu biti sasvim sigurno ispod 350.000.

- Broj dece decenijama unazad konstantno pada, tako da je ovo očekivano. Posmatrao sam, na osnovu podataka Eurostata, kako će se kretati broj žena ukoliko se iseljavanje nastavi. Od zvaničnih podataka o broju iseljenih ja sam računao da je svaka 10. osoba žena iz fertilnog kontigenta, a za ukupan broj iseljenih godišnje sam uzeo manje cifre, npr. da će otići po 25.000 godišnje u sledećim godinama. U toj varijanti žena bi bilo ispod 350.000. Da sam uzeo da je svaka šesta osoba od iseljenih žena, taj broj bi bio još manji, a opet realan - objasnio je analitičar kako je došao do ovog zabrinjavajućeg broja.

Kanton Sarajevo se dugo, upravo zbog migracija, dobro držao kada je broj novorođenčadi u pitanju. S obzirom na to da je ovaj kanton centar svih dešavanja i mesto na koje ljudi iz drugih delova BiH svakodnevno doseljavaju, alarmantno bi bilo da je i tu loša situacija.

- Ovde je situacija ista kao u Srbiji i Hrvatskoj - oni kompenzuju gubitak ljudi dolaskom drugih iz BiH. Tako i Kanton Sarajevo kompenzuje iseljavanje tako što im dolaze ljudi iz drugih kantona u državi. Kanton se dosta dugo držao solidno i nije bilo padova, ali se u poslednje vreme i tu vide pokazatelji iseljavanja, ako se nastavi ovako osetiće se i ovde kriza - rekao je analitičar Fehratbegović.

Kada govorimo o regiji, ni tu nije sjajna situacija, ali je BiH, prema rečima Adnana Fehratbegovića, najgora.

- Mi u regionu ubedljivo stojimo najgore od svih. Šezdesetih godina smo bili na nivou Srbije po broju novorođenih godišnje, sada od Srbije imamo dva i po puta manje, a imamo čak manje i od Hrvatske i to se sve desilo poslednjih nekoliko decenija - rekao je on.

Njegove prognoze govore da ćemo npr. 2033. godine imati svega tri puta više beba od Crne Gore koja pak im dosta manji broj stanovnika od nas. Srbija i Hrvatska imaju veliki broj iseljavanja, ali to donekle amortizuju iseljavanjem ljudi iz BiH u Hrvatsku i Srbiju.

Zaključak analitičara Adnana Fehratbegovića o ovom problemu je poprilično crn.

- Stanje jeste katastrofa. Sada imamo četiri puta manje beba nego 1960. godine, broj učenika se konstantno smanjuje, za nekih 30-40 posto je manje učenika u poslednjih 14 godina. Svi pokazatelji govore da će se situacija nastaviti i da će stanje biti još gore, stoga vlast pod hitno mora naći modele da reše ovaj problem - naveo je on.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Telegraf)