NAJBOLJIH 11 U ISTORIJI MEKSIKA: Pokušaj ubistva slobodnjakom, legenda Reala i čovek koji je izumeo 'kuateminju'!

Eh, to Svetsko prvenstvo! Ima li lepšeg događaja na planeti?

Sav taj spektakl ne bi bi to što jeste da na njemu redovno ne nastupa uvek luda i neobična družina iz Meksika. Kakve su samo face dolazile na Mundijale, kakve partije su pružili... Kada zagrmi nacionalna himna, taj ponos i drskost u očima fudbalera uteruju strahopoštovanje svakom rivalu. Zapravo, nikada niko ne može da zna šta da očekuje od njih.

A tek te lepotice na tribinama...

Meksička liga, iz koje i dolazi najveći broj reprezentativaca, je jedno izuzetno ujednačeno i skoro uvek neizvesno takmičenje.

Najpoznatiji klub je Amerika koja igra na stadionu "Asteka" koji je jedan od najvećih na svetu i spucava ogroman novac u pojačanja, posebno ona iz inostranstva.

Ali ako pitate autora ovog teksta, nije i najveći! Kako bi i bio pored Čivasa iz Gvadalahare!

Za ovaj klub naime smeju da nastupaju samo Meksikanci! Nešto slično tradiciji koju gaji Atletik Bilbao. Zbog finansijskih problema klub je maltene ugašen pre nekoliko godina, ali nekako je uspeo da preživi.

Jedan je od tri kluba iz Meksika koji je dogurao do finala Kopa Libertadores, ali je te 2010 bolji bio brazilski Internasional.

Meksički timovi inače igraju Ligu šampiona Severne Amerke (u kojoj su bili dominantna sila tokom istorije), a od 2017. godine su prestali da dobijaju specijalne pozivnice za najelitnije klupsko takmičenje u Južnoj Americi.

Napomenuli smo da im je liga veoma izjednačena, ali nemojte pogrešno da shvatite - nije kvalitentna ni blizu recimo brazilske ili argentinske.

U njoj igraju, ako gledamo globalno, uglavnom prosečni fudbaleri, što nimalo nije loše, ali kada iz tog proseka ispliva doktor fudbala, onda budite sigurni da je to prava priča! I prava je to fabrika vrsnih reprezentativaca koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.

Elem, posle predstavljanja najboljih 11 Poljske, Italije, Holandije, Engleske, Hrvatske i drim tima Roma, red je došao i na Meksiko! Nadamo se da ćete nam oprostiti ako malo budemo subjektivni :). Pa da krenemo!

1. Horhe Kampos

Najpoznatiji meksički golman u istoriji, a visok samo 168 centimetara! Niži je čovek od Mesija. Važio je za jednog od najboljih golmana svoje generacije, a i najluđeg. Čuven je onaj njegov legendarni dres jarkih boja koji je sam dizajnirao, a taj stajling dobro opisuje njegovu ludu glavu.

Gol linija ga nikada nije držala, često je istrčavao, pravio haos i metež! Čovek je dao 35 golova tokom karijere! Počinjao bi meč na golu, a onda bi tokom utakmice preuzeo poziciju špica! Neponovljiva glava!

2. Kuatemok Blanko

Igrao čovek do do 43 godine, karijeru gradio uglavnom u domovini uz izlete u Čikago i Valjadolid. Prvi Meksikanac koji je pogodio na tri različita Mundijala. Sve je znao sa loptom, a istorija ga je upamtila kao jednog od najboljih penaldžija ikada. Dao 71 gol iz 73 pokušaja.

Veoma agresivan, tukao je koga je stigao na terenu i van njega. Izmislio fintu zvanu Kuateminja i demonstrirao je na najboljem Mundijalu u istoriji 1998. godine. Čuven i po proslavi gola, kada imitira strelca.

Malo je propao u životu jer je ušao u politiku i trenutno je guverner nekog tamo regiona. Bio u šemama sa brojnim zvezdama meksičkih sapunica koje je gledala Srbija. Ovo mu je nova žena.

3. Ugo Sančez

Pola čovek, pola volej! Zvanično proglašen za legendu Real Madrida, jedan od 100 najboljih igrača u istoriji. Prodao priču kada je posle četiri godine prešao iz Atletika.

Bez kao strela, tehnički nadaren i inreligentan fudbaler koji nije mnogo komplikovao. U par poteza je razarao koga stigne. Specijalista i za makazice, ali je i izmislio čuveni "škorpion".

Bio rekorder Primere po broju datih jedanaesteraca sve dok ga moćni Penaldo nije srušio. Dao ih 56.

4. Luis Ernandez

Još jedan majstor poznat po najboljem Mundijalu ikada 1998. godine.Gledali smo tada kako puni Koreance, Holanđane, Nemce. Najbolji strelac u istoriji repke na svetskim smotrama.

Prvi gol u životu dao Jugoslaviji. Da ne bude da smo samo proslavili Gurbana Gurbanova i ekipu.

Nadimak mu El Matador, 'de ćeš bolji opis. Igrao za LA Galksi dok to nije bilo kul.

5. Margarito Gonzales

Ovaj čovek nikada nije video reprezentaciju, imao je prosečnu karijeru, ali se na našoj listi našao jer je gotivan. Meksički Siniša Mihajlović - igrao u defanzivi, a tukao iz slobodnjaka kao legendarni Srbin.

Deset godina je igrao za Keretaro, odigrao devet tekmi za Kruz Azul. Ostale klubove nećemo ni da spominjemo jer ni mi nismo čuli za njih.

Ono što ga je ubacilo među ove legende je to da je zvanično ispalio najjači šut u istoriji fudbala. On je jednom umalo ubio čoveka iz slobodnjaka. Pogodio je nesrećnog Marka Buena i poslao ga u bolnicu na pet meseci. Te 2012. godine se privremeno povukao iz fudbala jer je upao u depresiju zbog toga.

6. Ramonsito Morales

Istinska legenda Čivasa. Proveo 11 godina u klubu, uglavnom peglao po levoj strani, na poziciji klasičnog krila koje polako izimire.

Brz kao metak, pamtimo ga po Mundijalima 2002. i 2006. godine.

Pored brzine, driblinga i ostalih latino-američkih specijaliteta, krasio ga je i lucidan završni pas i spajanje napadača sa golom.

Kao i svi legendarni Meksikanci i onaj je imao svoj specijalitet - da se vrati u svoj kazneni i odatle šalje pasove za gol kolegama iz napada.

7. Rafa Markez

Šta reći za ovakvog majstora. Bio jedna od ključnih figura jednog od najvećih timova u istoriji Barselone, bilo sa pozicije štopera ili zadnjeg veznog.

Svi ti uspesi u Kataloniji su dobro poznati i ne treba puno trošiti reči. Svoju naciju je možda i najviše oduševio na svom petom mundijalskom nastupu 2018. godine.

Svet je odavno već zaboravio da on i dalje igra, a onda se pojavio pravo niotkuda i nosio svoju selekciju sa pozicije libera ili zadnjeg veznog ili šta god je već ono bilo. Svaki napad išao preko njega, pa bam dijagonala sa svoje polovine. Meksiko dobio Nemce i Koreance u grupi, ali u osmini finala Brazil bio jači. Zvali ga Rafa Dijagonala.

8. Ćićarito Ernandez

Koliko se samo ovaj čovek nadavao takozvanih "bugarskih" golova. Najveća zvezda pored Markeza novijeg meksičkog talasa. Biti džoker Aleksa Fergusona nije nimalo mala stvar (pitajte Ole Gunara Solskjera), a Škot ga je i doveo u Evropu.

Igrača takvog tipa je malo preostalo u modernom fudbalu na veliku žalost ljubitelja stare škole. Bio je prava noćna mora odbranama u svojim najboljim danima. Brz, lukav, uvek na pravom mestu. Nadimak dobio po ćaletu koji je takođe legendica, a deda mu je bio čuveni Tomas Balkazar. Ćićarito je najbolji strelac u istoriji reprezentacije.

9. Karlos Salsido

Ovaj momak je jedan od ne toliko mnogo igrača koji je uspeo da napravi ozbiljniji karijeru u Evropi. Ovog levog beka, povremeno i štopera (iako je prenizak), sigurno pamtite iz PSV-a za koji je igrao od 2016. do 2010. godine. Igrao je i za Fulam dve sezone.

Nastupio je neverovatnih 124 puta za El Tri, a u vitrinama ima i olimpijsko zlato 2012. godine. Svojevremeno je bio neprelazan.

10. Klaudio Suarez

Pazite sad ovo - čovek je odigrao 177 utakmica za reprezentaciju i treći je na svetu po tom učinku! Od njega su dres sa nacionalnim grbom više puta nosili samo Egipćanin Ahmed Hasan i Saudijac Mohamed Deja.

I on je bio defanzivac kao i prethodnik na listi, a sa reprezentacijom je tri puta osvojio prvenstvo Severne Amerike. I on igrao na Svetskom prvenstvu 1998. godine, odakle ga i pamtimo.

11. Oribe Peralta

I za kraj čovek koji je doneo veliku radost Meksiku i svim njegovim navijačima!

Svoje mesto u istoriji je zaslužio predvodeći reprezentaciju do Olimpijskog zlata 2016. godine. U finalu je dao dva gola Brazilcima i oduševio ceo svet.

Obezbedio sebi potom bogat transferu u Ameriku iz Meksiko Sitija, iako se otimalo pola Evrope i Azije za njegov potpis.

Kompletan napadač koji je zna sve - i da šutne i da dribla i da deli asistencije.

Bio pozitivan na koronavirus, ali sve je ok. Nosi dres Čivasa i tu okončava karijeru polako.

Bonus video:

(V. Š.)