BIL GEJTS ŠOKIRAO CEO SVET: Setite se ŠTA SAM GOVORIO 2015. godine!

Jedan od najbogatijih ljudi na svijetu Bil Gejts uložio je ogromnu svotu novca u istraživanja za vakcinu protiv korone, ali je i omiljena meta teoretičara zavere. U razgovoru za Der Spiegel Bil Gejts je govorio o napretku koji je učinjen na razvoju cjepiva i iznio što su Sjedinjene Države napravile pogrešno u tokom pandemije koronavirusa.

Gospodine Gejts, zbog koronavirusa, prema službenim brojkama, život je izgubilo gotovo milijun ljudi. Da li vas je iznenadila ova pandemija?

- Neki njeni aspekti su vrlo iznenađujući. Naravno, ideja da je svetu pretio rizik od epidemije respiratorne bolesti koja se prenosi s čoveka na čovjeka nešto je o čemu su mnogi svjetski zdravstveni stručnjaci govorili desetljećima. Ali uglavnom su razgovarali međusobno. Niko nije očekivao da bi to mogao biti koronavirus. Retrospektivno možete reći: Hej, imamo MERS, imamo SARS, ova familija koronavirusa očito može preći granicu vrste. No, dugo nam je trebalo da razumijemo simptome ove bolesti.

Kako je moguće da nas je ovaj patogen zatekao tako nespremne?

- 2015. godine, po završetku epidemije ebole u Zapadnoj Africi, rekao sam da nismo spremni za sledeću pandemiju. Ono što je učinjeno između 2015. i izbijanja epidemije krajem 2019. je jako, jako skromno.

Je li Fondacija Gejts mogla učiniti više?

- Vlade i narodi su odgovorni za pripremanje sveta na ratove, prirodne katastrofe, klimatske promjene i epidemije. Ne mi. Istina je da Zaklade mogu pridoneti financiranju naučnika. Ali nismo mi fondacija koja može rešiti sve zdravstvene probleme. Mi se fokusiramo na bolesti koje nesrazmerno pogađaju zemlje u razvoju, bolestima na koje bogati ne obraćaju pažnju, poput HIV-a tuberkuloze, malarije.. Ispada da o vakcinisanju znamo više jer angažujemo najbolje ljude iz svih oblasti za vakcine.

Koje greške u borbi protiv pandemije Vam najviše smetaju?

- Činjenica da nismo shvatili da maske mogu biti tako važne. Prvo smo rekli ljudima da ne koriste maske jer ih trebamo za zdravstvene radnike, a onda smo rekli, maske su dobre ako ste bolesni, korisne su. Trebalo je neko vreme da shvatimo da maske, čak i za ljude koji nisu zaraženi, mogu biti korisne kako bi se smanjile šanse da se inficiraju.

Verujete li da je učinjen napredak u razvoju terapije za Covid-19?

- Eksperimentalni rad na testiranju različitih intervencija je bio izuzetno slab. Još uvek ne razumemo plazmu. Zapanjujuće je da nismo otišli dalje. Čak i kod leka Remdesivir, podaci o njegovim koristima su prilično slabi. Orkestriranje dijagnostike je slabo izvedeno, osobito u Sjedinjenim Državama, gde biste očekivali da će biti dobro izvedeno.

Koliku odgovornost snosi Donald Tramp za neuspeh Sjedinjenih Državama da se na adekvatan način uhvati u borbi sa korona krizom?

- Američki odgovor je bio jako, jako slab, samo da spomenemo testiranje. Nikada ne bismo trebali naplatiti tvrtkama za rezultate koje čekamo duže od 24 sata. Trebali bismo osigurati dostupnost testova u gradskim zajednicama s najvećim opterećenjem, za razliku od bogatijih pacijenata koji imaju bolji pristup našem sustavu testiranja. Američki odgovor je jako lošiji nego što je trebao biti. Političko vodstvo je izravno odgovorno za to.

Tramp povlači Sjedinjene Države iz Svetske zdravstvene organizacije. Mogu li inicijative poput vaše fondacije popuniti tu rupu?

- Nikada. Naša zaklada nikada ne popunjava rupe koje stvara američka vlada. To nije naša uloga. Poslednja stvar koju želite je pomagati vladama koje se ponašaju neodgovorno.

Mislite li da će američka vlada još jednom razmotriti odluku o povlačenju iz WHO-a? Da li to zavisi od predsedničkim izborima na jesen?

Očito da, ako rezultat izbora ode u jednom smeru, SAD će ostati u WHO-u. Ako ipak ode u drugom smeru, još uvek se nadam da ću uspeti uveriti vladu da je mudar potez ostati u WHO-u i da je to dobro potrošen novac.

Rezultat izbora u SAD-u mogao bi zavisiti od izlaska vakcine pre 3. novembra. Međutim, postoje značajne zabrinutosti zbog delotvornosti i sigurnosti vakcine ako bi ono bilo odobreno pre završetka ispitivanja. Bi li to bilo vredno rizikovati?

- Niko neće odobriti vakcinu koja nije završila kliničku fazu 3 ispitivanja. Jako je neodgovoran predlog koji je iznela američka administracija, uključujući čelnika Savezne uprave za lekove rekavši da postoji mogućnost da se to dogodi. Odelenja koja razvijaju vakcinu jasno su dale do znanja da neće tražiti odobrenje za hitno odobrenje vakcine bez kompletnih podataka o fazi 3.

Šta mislite kada će biti dostupna vakcina?

- Postoji jako malena mogućnost da će Fajzer i Moderna imati dovoljno podataka do kraja oktobra. Što se tiče ostalih šest ispitivanja - AstraZeneca, Johnson & Johnson, Novavax i Sanofi, plus dva RNA vakcina, Fajzer i Moderna, svakako očekujem da će tri ili četiri dobiti dopuštenje za hitnu upotrebu do početka 2021. godine. Na početku 2021. verujem da postoji 90-postotna mogućnost da ćemo imati neke vakcine. Sumnjam da će imati nekog uticaja na izbore, svakako ne bi trebalo. Iz razloga što političari ne razvijaju vakcine.

Ispitivanje oblasti AstraZeneca nedavno je prekinuto jer je jednom dobrovoljcu dijagnosticiran transverzalni mijelitis, upalna promjena na leđnoj moždini koja je možda uzrokovana nepovoljnom reakcijom imunološkog sustava te može dovesti do paralize. Ispitivanje se u međuvremenu u Velikoj Britanij nastavilo. Što ako je bolest uzrokovala vakcina?

- Istina je da vakcina kod dobrovoljca može izazvati postojeću autoimunu reakciju koja bi se kad tad manifestirala. Ispituje se ta povezanost i regulatori se s tim bave. To nije iznenađujuće. Šta god da se događa, naglašava činjenicu da je vrlo važno i korisno imati nekoliko različitih pristupa.

Fondacija Gejts ima značajan uticaj na razvoj vakcine i proizvodnju. Je li to rizična strategija u pandemijskom okruženju?

- Iako imamo veliko povjerenje u Vakcine na bazi RNK...

... a to su vakcine koje uključuju injekciju nekih elemenata genetskog materijala koronavirusa kako bi se potaknula proizvodnja antitiela, iako nijedno takva vakcina nikada nije odobrena za upotrebu na ljudima.

- Mi radimo s vodećim RNK oblastima kako bi smo videli kako njihove vakcine mogu delovati na stvari poput malarije, HIV-a i TBC-a, za ovu pandemiju nismo ih angažovali. Bili bi spremni kada bismo mogli pričekati još pet ili 10 godina, ali nama hitno treba 14 milijardi doza.

Vaša Zaklada takođe finansira Modernu CureVac, BioNTech, Inovio koji se bave vakcinama protiv koronavirusa na bazi RNK ili DNK?

- Tako je. Ali to verojatno neće biti vakcine koju ćemo u velikoj meri koristiti u zemljama u razvoju zbog troškova i kapaciteta. Oni verojatno nisu deo velikog rešenja. Ako pogledate gde ulažemo novac u odnosu na ovu pandemiju, radi se poduzećima AstraZeneca, Johnson & Johnson, Novavax i Sanofi. Oni mogu napraviti milijarde doza.

Ali Johnson & Johnson i AstraZeneca rade na vakcinama na bazi adenovirusa, pri čemu se genetski materijal od koronavirusa unosi u telo uz pomoć oslabljenih virusa prehlade. Nemamo ni približno toliko iskustva s takvim vakcinama kao s dokazanim vakcinama, poput onih protiv ospica i tetanusa. Mogli bismo ih čak opisati kao eksperimentalne - ne bez rizika.

- Što smatrate eksperimentalnim? Istražujemo sve moguće načine. Nema šanse da se u borbi protiv koronavirusa ne koriste sve Vakcine koje su ikad stvorene. Postoje izazovi za svaki od pristupa. Teško je stvoriti novu vakcinu. Nema konvencionalnog pristupa. Izbacite reč konvencionalno. Sve što sad radimo je nekonvencionalno. Koncept da jedna firma razvija vakcinu, a druga ga proizvodi, to nikada ranije nije napravljeno. Regulatori si čupaju kosu. Mislim da se ne ignorira nijedna tehnika, nijedan pristup.

Hoćete li se vi vakcinisati protiv Kovida?

Sigurno neću iskoristiti privilegirani pristup vakcini ako imamo ograničene zalihe. Ako prema uobičajenim kriterijima budem kvalifikovan, vakcinisaću ću se. Pogledaću podatke za hitno odobrenje i osetiću da li je to pametno učniti. Ali neću ići preko reda. Postoje mnoge skupine ljudi koje su važnije od mene u smislu pristupa vakcini: zdravstveni radnici, ljudi koji rade u staračkim domovima ili zatvorima, ljudi koji žive u višegeneracijskim Porodicama.

Mogli biste doći na red brže nego što mislite. Svaki treći Amerikanac odbija vakcinu protiv Kovida.

- Nadam se da ćemo moći stvoriti vrlo snažan imunitet krda pokrivanjem između 60 i 70 posto populacije. Nadam se da će vlade moći uveriti dovoljan broj građana da se vakcinišu bez korištenja prisilnih mera, jer to dovodi do velikog otpora vakcinisanju.

Vi osobno ste meta raznih teorija zavere. Na primer, kaže se da nameravate koristiti vakcinu protiv koronavirusa kako biste ljudima ugradili mikročipove. Kako se nosite s takvim pričama?

- Neću ljudima ugrađivati mikročipove. Nisam stvorio koronavirus. Naša fondacija spašava živote. Zahvaljujući vakcinama u siromašnim zemljama, naša dela zadnjih 20 godina su jedna od najdivnijih stvari koje je čovečanstvo učinilo. Sada imamo veliki zastoj zbog pandemije, ali nadam se da ćemo se za nekoliko godina vratiti tamo gde smo stali i nastaviti istim putem.

Gledajući unatrag, postavlja se pitanje fokusa vaše zaklade u zadnjih nekoliko godina. Jeste li mogli biti bolje pripremljeni?

- Osim američke vlade naša je fondacija najveći ulagač u vakcinu. Uložili smo u razvoj vakcine milijarde dolara. Pomogli smo CureVacu. Pomogli smo Moderni. Pomogli smo Inoviju. Povezani so s BioNTechom. Tužno, te vakcine nisu spremne. Da se ova pandemija pojavila za 10 godina od današnjeg dana, naša sposobnost izrade RNK vakcine po vrlo niskim troškovima bila bi vrlo jasno rješenje.

Osim istraživanja vakcine, fondacija Gejts takođe pruža podršku medijskim kompanijama u SAD-u i Evropi, uključujući Der Spiegel, s oko 2,3 miliona evra u zadnje tri godine. Iako se ovim projektima očito želi privući više medijske pažnje za globalno zdravlje, oni takođe preispituju postojanje prikrivene agende koja utiče na sadržaj vesti.

- Ako ta agenda omogućuje uglednim novinskim organizacijama da pošalju više novinara u Afriku kako bi vidjeli što se događa s djecom koja umiru i što trebamo učiniti u vezi s malarijom i HIV-om i zanemarenim tropskim bolestima: onda, da, postoji prikriveni interes. Trenutni poslovni modeli nekih od ovih organizacija visokog ugleda otežavaju im pružanje izuzetno skupih troškova izvještavanja o tome što se događa u siromašnim zemljama, koje posve prirodno ne privlače pažnju ljudi. Izabrali smo organizacije s ugledom i integritetom. Šta tačno oni pišu u novinskim člancima je na njima. Ako mislite da fondacija Gejts ne radi dobar posao vezano za malariju, napišite. Možda grešimo. Možda malarija nije važna. Vi pišete članke.

Što predviđate da će se događati ove jeseni i zime? Koliko smrtnih slučajeva od Kovida, direktno ili indirektno, će svet još morati izdržati prije nego što se ova pandemija završi?

- Verojatno se radi o milionima. Kovid-19 će se i dalje širiti, ne samo u bogatim zemljama poput SAD-a, nego i u siromašnijima. Velika većina smrtnih slučajeva, neće biti u službenim brojkama. To je zato što pandemija ima dalekosežne posledice, a najgore će proći siromašne zemlje.

Kako to?

S obzirom na to da je Kovid-19 usporio kotače globalne ekonomije, 37 miliona ljudi je ponovno zapalo u ekstremno siromaštvo. To je porast od 7 posto nakon 20 godina uzastopnog pada. Kada su ljudi siromašniji, takođe su i gladniji: ekonomske posledice i poremećaji u lancu opskrbe povezani s Kovidom mogli bi udvostručiti broj ljudi kojima bi mogla zapretiti nestašica hrane u 2020. do 265 miliona ljudi. Ako stopa smrtnosti dece ponovno počne puzati prema gore, to će verojatno biti zbog pothranjenosti. Svaka procena uticaja na život i gospodarstvo je, na koncu, samo procena. Hoće li se svet nagnuti prema najsvetlijem ili najcrnjem scenariju zavisi od toga koji će biti sledeći korak svetskih lidera.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Jutarnjilist.hr)