NEKA MASKE PADNU: 11 promašenih stranaca, ekipa bez špica i Lige šampiona! Omonija je morala da se prođe - šta sad?

Omonija je na senzacionalan način izbacila favorizovanu Crvenu zvezdu iz kvalifikacija i nakon dve godine neće videti najjače timove Evrope.

Dve sezone je Vladan Milojević na neverovatan način uspevao da uvek izađe kao pobednik iz svakog dvomeča koji je prethodio grupnoj fazi, a bilo ih je čak 12, međutim, njegov naslednik Dejan Stanković se okliznuo na tek trećem stepeniku.

Imaće crveno-beli priliku da kroz plej-of stignu bar do Lige Evrope, u kojoj bi ako ništa drugo bili konkurentni i mogli bi da se nadaju novom evropskom proleću. Svakako da je zov Lige šampiona itekako primamljiviji, ali, tako je kako je.

Ono što navijače brine i što je već dugo ispod tepiha, a sada isplivalo na površinu je rad čelnika kluba i prilično nepovoljna situacija u kojoj se tim iz Ljutice Bogdana nalazi.

Naravno, neko će reći "setite se gde smo bili pre 5 godina". Da, ispadalo se i ranije od Kairata, Černomoreca, Ludogoreca, ali taj period ne može da se poredi sa ovim sadašnjim.

U klubu se tada nije znalo ko pije, a ko plaća. Neretko je stadion bio bez struje, igrači nisu bili plaćeni, titula se čekala čitavih sedam godina, pa je i ispadanje od takvih timova možda bila i tadašnja realnost Crvene zvezde.

Sada, nakon tri godine učestvovanja u grupnim fazama takmičenja pod okriljem UEFA i toliko novca koji je u tom periodu prošao kroz klub, ovakav rezultat se smatra katastrofom.

Navijačima jesu porasli apetiti, uvek žele više nego prethodne sezone, međutim, utakmica protiv Omonije je pokazala da to i neće biti baš tako.

Dejan Stanković je nasledio Vladana Milojevića, dočekan je kao car na Marakani, što je svakako i zaslužio zbog statusa koji uživa kod Delija zbog svega što je ranije uradio za klub, pa i reprezentaciju Srbije.

Nikada nije krio ljubav prema grbu crveno-belih boja, ali njegovih devet meseci boravka u Ljutice Bogdana, teško da su za prelaznu ocenu.

Ovo nije naš ugao gledanja, već to jasno pokazuju i činjenice. Titula jeste osvojena, ali Vladan Milojević mu je na "predaji štafete" ostavio ogromnih 11 bodova prednosti, pa je na Stankoviću ostalo samo da podigne trofej, koji dobrim delom nije bio njegov.

PRVIH DEVET MESECI STANKOVIĆA

Utakmice protiv Partizana su navijačima prava svetinja i ništa osim pobede na tom meču ih ne zadovoljava, kakav god da je tim, bio slab ili jak. Stankovićevi momci ni u jednom derbiju na od dva koliko je vodio nisu uspeli da zatresu mrežu, čak nisu bili ni blizu toga.

Na prvom u prvenstvu bilo je 0:0, dok je onaj mnogo važniji u polufinalu Kupa Srbije izgubljen rezultatom 1:0, kada je Sadik "izlomio" Degeneka i uposlio Natha koji je realizovao poklon.

Već je tu ekipa bila uzdrmana, ali opravdanje se tražilo u dugoj pauzi uzrokovanoj koronavirusom, kao i mnogo mečeva koje su crveno-beli odgirali te sezone. To je bio prvi minus trenera Stankovića od dolaska u klub, a ima ih još.

Pominjao se sukob sa Pavkovim nakon poraza protiv TSC-a, ali Stanković i on su to pred kamerama izuzetno nevešto "kamuflirali" i nisu nikoga ubedili da tu nije bilo nekih varnica.

Od tada Pavkov je odigrao samo poluvreme protiv Proletera, nakon čega je doživeo povredu i u novoj sezoni nije upisao nijedan jedini minut na terenu.

Situacija sa Jovančićem koji je takođe bio "sklonjen" iz tima je drugačija, ali vezista je tek sinoć na Kipru upisao prve minute i to u najvažnijem meču sezone, što nije bio dobar potez nekadašnjeg fudbalera Lacija i Intera koji je iz igre izveo do tada najboljeg igrača Mirka Ivanića.

Takođe, Eraković koji je godinama već proglašavan kao "vunderkid" sa Marakane i koji bi ove sezone mogao i morao da eksplodira, odigrao je svega jedan meč i to onaj u prvom kolu protiv nejakog Novog Pazara.

Štoperski par se redovno menjao, bilo da su tu Milunović, Degenek ili Pankov, ali popularni Čupa mesec dana nije osetio superligaške minute. Možda će odlaskom Babića u Portugal, dobiti veću šansu za napredak.

I Željko Gavrić koga svi hrane epitetima i predviđaju mu blistavu karijeru, ove sezone nije standardan u prvoj postavi. Igrač za koga se interesuju mnogi evropski klubovi je sve bliže odlasku u inostranstvo, nego tome da ostavi trag u matičnom klubu. Stiče se utisak da je morao da dobije više minuta protiv Omonije, a umalo da postane junak nakon šuta u finišu drugog produžetka.

POJAČANJA

I prosečan fudbalski znalac sinoć je mogao da primeti da Kanga i Katai ne mogu da igraju zajedno. Dva igrača sličnih karakteristika i liderske osobine koje poseduju, nisu mogli da "kliknu" i donesu rezultat koji je priželjkivan.

Gabonac je bio "alav" tokom celog meča, svaku loptu koju je dobio je iskoristio da oproba svoj udarac, ali nije svaki dan Krasnodar. Nervirao je čak i saigrače svojim egzibicijama, a njegov temperament i čudna narav je jako poznata sadašnjoj upravi Crvene zvezde, posebno zbog meča sa Ludogorecom pre par godina kada je napravio glupost zbog koje je zaradio put u svlačionicu.

Sa druge strane, Katai je odlično ušao u meč, pokušavao svojim potezima da nasamari protivnika, ali u nastavku meča nije bio na svom nivou. Doveden je prvenstveno zbog uspeha u Evropi, međutim, moraće da se zadovolji pokušajem da ekipu uvede u drugo takmičenje po kvalitetu.

Srđan Spiridonović je na prijateljskim mečevima bio brat blizanac Nemanje Radonjića, odlično ušao i u superligašku sezonu, a onda - mrak. Loše poluvreme u Tirani su mu trenutno zatvorila vrata prve postave, a u prilog tome ide i to da nije bio ni u protokolu za meč u Nikoziji.

Daleko je i pomalo nezahvalno da se odmah označi kao promašena investicija, ali očekivalo se mnogo više od Spiridonovića, o kojem se mnogo pričalo i pre nego što je postao fudbaler Zvezde.

Šta reći za Falćinelija? Kao što jedan kolega reče, "Stanković nije smeo da mu da da šutira penal". Italijan nije ni dobrano stigao u klub, a već je obeležen promašajem koji je direktno uticao na krajnji ishod. Povratak samopouzdanja je vrlo teška stvar, a pogotovo kada se okarakterišeš kao tragičar utakmice sezone.

Nejasan je i potez uprave da dovede fudbalera čija statistika u prethodne dve sezone je blago rečeno kriminalna. Samo tri gola u drugoligaškom karavanu nisu preporuka za klub takvog renomea kao što je Crvena zvezda.

Tome u prilog ide i pomalo komična izjava Mitra Mrkele koja glasi: "Falćineli je bio dobar pre tri godine u Krotoneu."

Ovim ćemo i završiti ovu sekvencu priče.

STRANCI = PROMAŠAJI

Postavljanjem Mitra Mrkela za sportskog direktora, počela je nova era Crvene zvezde. Više je tu udela imao Vladan Milojević, nego Mrkela, ali dobro.

Što se tiče domaćih igrača, uglavnom je sektor zadužen za transfere uradio odličan posao te prve sezone i vraćanjem Savića, Stojkovića, pa dovođenjem Borjana, Krstičića, Rodića i Jovičića sklopio sjajnu ekipu koja je napravila fenomenalan uspeh u Ligi Evrope.

Ipak, iako možda zvuči neverovatno, Zvezda je od svih stranaca koji su prodefilovali Marakanom prethodne tri godine, jedino je Ben opravdao očekivanja.

Krenimo redom: Rikardinjo, Sumaila, Ebisilio, Kafu, Jirka, Žander, Kanjas, Tomane, La Para, Garsija, pa i novajlija Falćineli.

Nećemo u obzir uzeti Sanoga koji je na pozajmici iz arapskog Itihada, pa verovatno neće biti otkupljen njegov ugovor na isteku ove godine.

Dakle, čak 10 igrača je ostavilo bled ili čak nikakav utisak tokom svog boravka na Marakani. Ima izuzetaka poput Garsija koji je golom u Bernu doveo ekipu na korak od grupne faze Lige šampiona - svi ostali velika nula.

Mnogo novca je uloženo u njihove plate, a učinak na terenu je bio minimalan. Eto, zbog čega su crveno-beli u priličnom finansijskom škripcu. Naravno, niko se nije odvažio da izađe pred javnost i prizna krivicu za greške koje su očigledno skupo koštale klub, uglavnom novčano.

FENOMEN LEVI BEK

Nekako nepojmljivo deluje činjenica da ekipa srpskog šampiona u svom rosteru nema rezervnog levog beka. Igrača koji je "must have" ove sezone, sa obzirom na česte povrede Milana Rodića koji pod injekcijama igra važne utakmice.

Kao njegove zamene koriste se Degenek, Gajić ili Gobeljić, ali i golim okom se vidi da to ne ide baš dobro.

Stefan Hajdin je pred sezonu vraćen sa pozajmice iz Voždovca, viđen je bio kao rezerva povremenom reprezentativcu, međutim, uoči početka Superlige, Stanković se odrekao njegovih usluga i ostao samo na Rodiću.

Samo u poslednjih nekoliko mečeva, Rodić je izlazio na poluvremenu utakmice, kako se ne bi dodatno povredio, pa je čak u Tirani meč počeo sa klupe, dok je Degenek zauzeo mesto kraj aut linije.

Klub renomea kakav je Crvena zvezda ne bi trebalo da pravi takve propuste, već bi uvek morao da ima rešenje, pa makar i u omladinskoj školi, gde svakako ima talentovane dece.

Zanimljiv je podatak da još jedan levi bek, Marko Konatar, izdanak omladinske škole, nije odigrao nijedan jedini minut u Inđiji, gde je prosleđen na pozajmicu, pa postavlja pitanje zbog čega nije ostao na Marakani.

NAPADAČI

Milan Pavkov, Ričmond Boaći, Nikola Krstović i Dijego Falćineli čine uzdanice u napadu.

Jedan je kao što smo pomenuli iznenadno sklonjen početkom sezone, drugi je povređen kao i obično, treći je odigrao par utakmica, pa zaradio koronavirus, dok je četvrti potpuna nepoznanica, a promašenim penalom mu je na leđa stavljen ogroman pritisak.

Zbog cele ove situacije i "prokletstva" sa napadačima, El Fardu Ben je bio prinuđen da igra najisturenijeg napadača i na toj poziciji se pokazao odlično.

Bio je strelac čak šest golova iz tri utakmice, pa se i on u međuvremenu povredio.

Sada na Stankoviću ostaje da pronađe udarnu iglu za nastavak sezone koja će konstantno biti u sastavu i dobiti poverenje celog tima, kao i struke, jer crveno-belima je potrebna jedna gol mašina poput Pešića ili Boaćija u prvom mandatu.

(Espreso.co.rs)