LJUDSKA STOKA PO SRBIJI PRAVI MINI DEPONIJE: Danas je dan kada o tome POSEBNO TREBA da se brine, KATASTROFA STANJE

Svetski dan čišćenja je godišnji globalni program socijalne akcije usmeren na borbu protiv globalnog problema čvrstog otpada, uključujući i problem morskog otpada.

Svetski dan čišćenja se održava tokom 24-časovnog perioda svake treće subote svake godine.

Cilj ove organizacije jeste podizanje svesti o krizi lošeg upravljanja otpada mobilizacijom svih sfera društva da učestvuju u akcijama čišćenja.

Pojedinci, vlade kao i razne korporacije i organizacije podstiču učestvovanje u čišćenjima i pronalaženje rešenja za loše upravljanje otpadom.

Brojne su organizacije koje globalno pomažu i organizuju događaje povodom Svetskog dana čišćenja.

Poput Dana planete Zemlje, Svetski dan čišćenja je nestranački, apolitičan i nije povezan ni sa jednom nacionalnom ili globalnom političkom strankom niti diskretnom ideologijom.

Prvi svetski dan čišćenja održan je 15. septembra 2018. godine. Cilj te godine je bio da se uključi 5 odsto svetske populacije, približno 380 miliona ljudi.

Iako napor nije uspeo da postigne taj određeni cilj, mobilisano je 18 miliona ljudi širom sveta iz preko 157 zemalja. Te godine prikupljeno je preko 88 500. hiljada tona otpada.

2019. godine održan je treće subote u septembru i poklopio se sa Danom mira i globalnim klimatskim štrajkom. Učestvovao je 21 milion ljudi iz preko 180 zemalja sveta, a prikupljeno je preko 100 000. tona otpada.

Prošle godine su povodom Svetskog dana čišćenja održane akcije i širom Srbije.

To je ujedno bio i završni događaj kompanje Trash izazov Srbija koja je sprovedena uz podršku Ekostar Paka u više od 40 opština Srbije, sa učešćem više od 3.000. građana, ogromnog broja organizacija, institucija i društveno odgovornih kompanija.

Ove godine svetski dan čišćenja pada 19. septembra.

Nažalost, često smo imali prilike da se susretnemo sa fotografijama i video snimcima nataloženog đubreta širom naše zemlje.

Srpske planine, jezera, parkovi, šume, ali i gradovi su konstanto su zatrpani otpadom.

Podsetimo na neke od "deponija" nastalih nepažnjom i ostavljanjem rusvaja i đubreta po Srbiji.

Imali smo prilike da vidimo grozne fotografije neadekvatno bačenog đubreta na raznim mestima širom naše Zemlje, a jedan od tih je bio i Bašenovačko jezero.

Kao što možete videti na slikama, na samom ulaz jezera ima hrpa bačenog otpada.

Čak i na pitomim, omiljenim izletištima naših građana, kao što su Divčibare ove godine smo mogli da vidimo sliku čiste prirode koja postaje divlja deponija.

Slike iz Banovca, koji se nalazi nadomak Beograda su nas takođe zgrozile ove godine.

Možemo primetiti da plaža polako nestaje usled mora đubreta koje je pobacano i ostavljeno tu.

Gotovo da ne postoji mesto u Srbiji koje nema svoju lokalnu deponiju, a količina đubreta koja se taloži po našim gradovima i našom prirodom je zaista nedopustiva.

Ponesite svoje đubre, sačuvajte svoju planetu.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Tamara Marić)