TENET - GENIJALNA IDEJA KRISTOFERA NOLANA, skupa i konfuzna realizacija

Ime filma: Tenet

Zemlja proizvodnje: SAD

Godina proizvodnje: 2020

Žanr: Akcija, naučna fantastika

Scenario i režija: Kristofer Nolan

Uloge: Džon Dejvid Vošington (John David Washington), Elizabet Debicki, Majkl Kejn, Kenet Brana, Robert Patinson

Putovanje kroz vreme je jedna od naučnih ili paranaučnih tema koja golica maštu ljudi verovatno otkad su postali svesni vremena. Naučna fantastika se bavi idejom prelaska iz jednog vremena u drugo kao svojom velikom temom i podžanrom od samih početaka. Kristofer Nolan je i u ranijim ostvarenjima (Inception, Interstellar) natuknuo ponešto na temu putovanja kroz vreme, radikalno drugačije od praktično svih drugih stvaralaca naučne fantastike ali i naučnika, koji takođe ponekada podsećaju na tvorce bajki.

Glavni problem filma Tenet nisu ideje. Kao i svaki Nolanov dosadašnji film, i ovaj obiluje veoma zanimljivim idejama koje su utkane u gradivno tkivo priče. Nije nezgoda, bar ne sasvim kada je ovaj film u pitanju čak ni u tome što Nolan uvek teži da spakuje "veliku priču" epskih razmera, čitav svet sa sopstvenim komplikovanim pravilima u bioskopski format, dakle igru čija pravila gledalac prosečnih kognitivnih sposobnosti treba da savlada za 90-120 minuta. Više je nego jasno da bi Tenet puno bolje "disao" kao priča da je pretvoren u seriju sa barem dvanaest jednosatnih epizoda. Ovako, ponovo smo dobili Nolanov film krcat do plafona važnim detaljima koji lako promaknu. Ali nije ni to teret zbog kojeg ova bioskopska kompozicija za stotinom vagona ne klizi kako treba nego škripi i stenje.

Osnovni uzrok zbog kojeg ovaj film nije dobar koliko bi mogao da bude je - iznenađujuće za autora kakav je Kristofer Nolan - u ozbiljnim propustima u naraciji. Reklo bi se da je film producentski zbrzan i da je izgubio svoj prirodni tok zbog nečijih intervencija i skraćivanja. Likovi uleću u priču bez ikakve najave i objašnjenja, i to ne bilo kakvi, već važni epizodista poput ser Majkla Krozbija (Majkl Kejn), ili jedan od glavnih junaka, Nil (Robert Patinson).

Najveće zbunjenje stvara glavni junak, koji nije dobio čak ni ime, već se u filmu zove Protagonista (Džon Dejvid Vošington), koji ulazi u priču bez ikakve karakterizacije i do kraja priče o njemu saznajemo samo nepovezane fragmente. Protagonista je karakterizovan otprilike onoliko koliko i jedan prosečan junak igrice Mortal Kombat - znamo da je agent CIA, znamo njegovu misiju i njegove moći, koje se tokom igre i dodatno uvećavaju, pojavljuju se nova oružja i nove borilačke veštine i umni potencijali, ali ne znamo gde je rođen, koji mu je omiljeni pisac ili kompozitor ili bilo šta drugo što ka makar grubo definiše. Odnosi u koje stupa sa ljudima su hladni, površni i nezainteresovani, a jedini izuzetak je odnos prema glavnoj junakinji, Kat (Elizabet Debicki) u koju je verovatno zaljubljen, mada ni to nije sigurno.

Kat je stereotipno postavljen lik - ćerka engleskog aristokrate udata za ruskog oligarha, i ni solidna gluma Elizabet Debicki ne uspeva da je učini životnijom. Kat ima aristokratsko držanje i manire, i sasvim neočekivano, voli klasičnu umetnost - naročito Goju. Još stereotipniji je njen muž, glavni negativac, Aleksandar Sator (Kenet Brana), petparački zao, bahat, samoživ, lukav i moćan - sve što se očekuje od jednog ruskog oligarha, uključujući i neizbežni holivudski ruski akcenat.

Zaplet je prilično teško razumeti, ali povezan je sa mogućnošću da se uz pomoć misteriozne naprave nalik na kružni ulaz u robnu kuću putuje jedan dan unatrag. Na više mesta u filmu spominje se i to da je ta naprava došla iz budućnosti i da ljudi iz budućnosti napadaju naš sadašnji svet (što bi bilo slično završnim dvema sezonama serije Fringe) - jedino što tih ljudi iz budućnosti uopšte nema u filmu. Priča se o njima ali oni se ne pojavljuju. Jedino što o njima znamo je to da je glavni negativac, Aleksandar Sator, njihov saradnik, kolaborant iz našeg sveta.

U "raspletu" filma dešava se masovna scena - bitka koja je vrhunac konfuzije. Jedan deo boraca kreće se napred a drugi unatraške, jer su "reprogramirani" to jest vraćeni unazad kroz vreme iz prethodnog dana (a zašto, ko će tek to znati?) Praktično je nemoguće razabrati ko tu na koga puca, ko napada, a ko se brani, šta je cilj borbe, ko je ko, ko su dobri a ko loši momci, i na kraju krajeva, ko je živ a ko mrtav. Potrošeno je dosta pirotehnike koja eksplodira, koreografi su obavili svoj posao, kostimografi takođe.

Dok izlazite iz bioskopske sale nakon ovog filma, najverovatnije vam ništa neće biti jasno. Na prvom mestu zašto je uopšte snimljen. Bolje bi bilo za sve da je pretvoren u kompjutersku igru ili seriju.

Ocena: 2.5/5

Bonus video: