NAJBOLJI SINOVI KOLEVKE FUDBALA, PREMALO IH JE KRUNISALA ZLATNA BOGINJA: Ovo su najboljih 11 u istoriji Engleske!

Kolevka fudbala! To je sintagma koja se koristi kada se pomene kontekst Engleske u sportu. I oni sami sebe drže za to, iako ima onih koje se ne slažu s time, ali moramo priznati da je ovaj fudbal kakav ga danas znamo krenuo upravo sa Ostrva sredinom 19. veka.

Zbog toga su i previše ponosni, referišemo ih kao gorde, jer nemaju rezultate kojima bi potvrdili taj sinonim za sebe, ali opet nije uzalud ni nadimak njihove reprezentacije "Gordi Albion".

Danas imaju najjaču ligu na svetu, taj primat su preuzeli u poslednjih petnaestak godina ili možemo reći da su ga povratili.

U Premijer ligi igraju ponajbolji igrači cele planete, a često se kaže da ako neko hoće da dokaže da je među najboljima na svetu onda mora da zaigra u Engleskoj i dokaže se upravo tamo, na stadionima gde je sve počelo.

Možda nisu imali rezultate i uspehe koji dokazuju da su postojbina fudbala, jer priznaćemo svi da je jedna titula svetskih prvaka (i to kontroverzna), i tri treća mesta na Evropskim prvenstvima (1968. i 1996.) premalo za kolevku fudbala, ali isto tako im se ne može osporiti da su dali neke od najboljih igrača kroz istoriju svetskog fudbala.

A to ćemo upravo pokušati u ovom tekstu i da predstavimo, ko su tih najboljih 11 Engleza za vek i po postojanja modernog fudbala.

1. GORDON BENKS

Imala je Engleska velikih golmana, odličnih, ali nijedan nije bio na nivou Benksa. Odlične karijere su imali i Piter Šilton (rekorder po broju nastupa za reprezentaciju) i Dejvid Simen i Dejvid Džejms, ali oni su bili skloni kiksevima. Za razliku od njih Benks nije ili ih je imao toliko malo da ih niko ne pominje.

Uostalom bio je prvi čuvar mreže jedini put kada je Engleska osvojila Svetsko prvenstvo (1966), upisao je 73 utakmice za 9 godina igranja za reprezentaciju, 6 puta bio proglašavan za najboljeg golmana sveta u izboru FIFA, a Zavod za fudbalsku istoriju i statistiku ga je stavio na drugo mesto najboljih golmana 20. veka, odmah iza neprikosnovenog Lava Jašina, a ispred još legendarnijeg Dina Zofa.

Ona njegova odbrana Peleovog šuta glavom se smatra, ne samo najboljom odbranom u istoriji engleskog fudbala, već možda i najboljom odbranom svih vremena.

2. GERI NEVIL

Engleska nikad nije pre, a u ovom trenutku sumnjamo i da će kasnije imati boljeg desnog beka od nekadašnjeg kapitena Mančester junajteda.

Bio je deo one grupe igrača s početka 90-tih kojih su prozvani "Fergusonove bebe" na "Old Trafordu". Međunarodno je možda potcenjen, jer, doduše, kao i mnogo vrhunskih engleskih igrača, nije bio na nivou u reprezentativnom dresu kao što je to bilo u klupskom, ali budite sigurni, ko vam kaže da je za engleski nacionalni tim zaigrao bolji desni bek od njega, taj priča gluposti.

Celu karijeru je proveo u jednom klubu, gde teško može da se izdvoji sezona koju je odigrao slabije, a odigrao ih je 19 ukupno. U reprezentaciji je bio nezamenjih na svojoj poziciji i ostvario 85 nastupa. Dvadeset osvojenih trofeja u karijeri ga čini jednim od najodlikovanijih englesih fudbalera svih vremena.

3. BOBI MUR

Ikona! Tako ga posmatraju na Ostrvu i oko toga nema dileme. Uostalom legendarni Pele je rekao da mu je Mur bio najteži protivnik protiv koga je igrao za celu svoju karijeru, a to mnogo govori.

Nema Engleza koji kad pomenete sera Bobija Mura ne vidi odmah u svojoj glavi onu čuvenu sliku sa "Vemblija" 1966. godine kada Mur u crvenom dresu reprezentacije podiže pehar Žila Rimea namenjen šampionima sveta.

Ultimativni kapiten najslavnije ekipe engleskog fudbala ima svoju statuu ispred "Vemblija", a to ne može dobiti baš bilo ko. Član je idealnog tima svetskog fudbala u 20. veku, 108 puta je igrao za reprezentaciju, a za voljeni Vest Hem je igrao 16 punih godina, pa onda još 3 u Fulamu i da ne računamo one izlete po Sjedinjenim Američkim Državama na kraju karijere.

Je l' sad jasnije zašto je ikona?!

4. DŽON TERI

Autor ovih redova se seća kada je ovaj legendarni fudbaler sklon skandalima i čašici počeo da krči svoje mesto u prvom timu Čelsija početkom 21. veka posle kaljenja u Notingem Forestu. Već tada se videlo da će biti jedan od najboljih štopera planete, samo da ga one vanterenske aktivnosti ne skrenu s puta i tako je i bilo.

Snažan, oštar, beskompromisan, samouveren, borben, i najvažnije od svega lider. Tako je delovalo od prvog trenutka kada je obukao plavi dres u seniorskoj konkurenciji, pa je zato po dolasku Žozea Murinja i dobio kapitensku traku, a znamo da "Posebni" ne daje to bilo kome.

Biran je u idealnu postavu sveta čak 5 puta, 3 puta proglašen za najboljeg odbrambenog igrača Evrope, član idealne postave Mundijala 2006. pestostruki šampion Premijer lige, osvajač Lige šampiona, to su samo neka od njegovih dostignuća koja nažalost s klupskog nije mogao da prenese i na reprezentativni nivo.

Ipak, pamtimo ga i po skandalima van terena, od kojih je sigurno najpoznatija afera sa devojkom saigrača Vejna Bridža zbog čega mu je Fabio Kapelo oduzeo kapitensku traku u reprezentaciji. Bilo je tu i incidenata u noćnim izlascima, ispada u pijanom stanju i tuča, da bi na kraju završio i na sudu zbog optužbi da je na rasnoj osnovi vređao Antona Ferdinanda, brata Rija Ferdinanda.

5. RIO FERDINAND

Odjeknulo je kao bomba kada je ser Aleks Ferguson 2002. godine platio u tom momentu vrtoglavih 34 miliona funti Lidsu (4 miliona je otišlo igračevom agentu) za centralnog defazivca. Ferdinand je u tom trenutku postao najskuplje plaćeni engleski fudbaler ikada, a po drugi put je postavio rekord kao najskuplji defanzivac sveta. Prethodno je Lids platio Vest Hemu za njega 18 miliona funti kada je prvi put postao najskuplji odbrambeni igrač na svetu.

E kada uzmemo u kontekst i trenutak kada se sve to desilo, kada se gomila miliona u fudbalu nije bacala tek tako, dolazimo do zaključka da se već tada slutilo da se radi o vrhunskom igraču, jer realno nije ni veliki Ferguson neko ko bi tek tako bacao pare u bunar.

I tako je i bilo. Tokom narednih 12 godina Ferdinand je bio stub Mančester junajteda i engleske reprezentacije, a sa našim Nemanjom Vidićem je činio jedan od najboljih štoperskih tandema u istoriji fudbala.

Važi za štopera koji je imao najbolju tehniku i kontrolu lopte u istoriji engleskog fudbala, kao i igača koji je odlično znao da čita protivničku igru i postavlja se na pravo mesto.

6. POL SKOLS

Pretpostavljam da izbor riđokosog veziste iz Salforda će izazvati podeljene reakcije, možda će čak biti i više onih koji će smatrati da mu nije mesto među 11 najboljih u istoriji engleskog fudbala, ali ovo je subjektivno nahođenje, a nisam navijač Junajteda, skroz suprotno.

Ipak, kada pomislim na igrača iz Engleske koji donosi stabilnost, mirnoću, sa vrhunskim pregledom igre, sjajnim pasovima i još boljim šutem uz konstantnost, prvo što mi pada na pamet jeste momak riđe kose sa brojem 18 u dresu "crvenih đavola".

Menjao je pozicije tokom karijere na sredini terena, a čini se da je ipak najbolje partije pružao kada ga je Ferguson vratio da igra nešto defanzivnije. Ono što ga je karakterisalo kroz celu karijeru jeste da je uvek igrao na visokom nivou, ne sećamo se nijedne njegove loše ili slabije sezone, ako je i imao padove u formi, onda su oni trajali možda dve-tri utakmice.

Uostalom zato ga je godinu dana nakon penzionisanja Aleks Ferguson ubedio da se vrati i igra još malo, svestan da zamena za njega ne postoji.

Ćavi je za njega rekao da je najbolji centralni vezista u 21. veku, Tijeri Anri ga je proglasio najboljim igračem u istoriji Premijer lige, dok je Pele rekao da bi postigao još više golova u svojoj karijeri da je igrao sa Skolsom u timu.

Njegova reprezentativna karijera je trajala prekratko, svega 7 godina tokom kojih je skupio 66 utakmica, a već 2004. godine se oprostio od dresa "Gordog Albiona" iako je na vrhunskom nivou igrao skoro celu deceniju. Odluku je objasnio porodičnim razlozima i željom da se posveti klubu i nacionalnom timu, pa tako ni kasniji selektori Stiv Meklaren i Fabio Kapelo nisu mogli da ga ubede u suprotno.

Ipak, bez obzira na to, dvostruki osvajač Lige šampiona i 11 puta šampion Premijer lige i član Kuće slavnih engelskog fudbala mora da bude među 10 najboljih fudbalera koje je fudbalu podarila Engleska.

7. BOBI ČARLTON

Ako je njegovi imenjak Mur ikona, onda je ovaj drugi takođe ser Bobi i više od toga. Istinski sinonim i simbol za engleski fudbal. Čak ako sada imate recimo 20 i kusur godina i pratite fudbal, ako pomislite na englesku velike su šanse da će vam se u glavi pojaviti slika glave sa kosom prebaćenom preko ćele u dresu. Čovek je u najboljim igračkim godinama izgledao kao da ima 45 u najmanju ruku.

Ali zato na terenu je u svakom momentu bio najbolji igrač svoje ekipe, tako bar kažu priče o njemu.

Bio je rekorder po broju nastupa za nacionalni tim (106) i rekorder po broju postignutih golova (49) i rekorder po broju nastupa za Mančester junajted (606/109 golova) zbog čega je i deo čuvene statue "Svetog trojstva" postavljene ispred "Old Traforda" koju uz njega čine još Met Bezbi i Denis Lo.

Tri gola je postigao u onom jedinom pohodu Engleske na svetsku titulu 1966. godine i iste godine dobio je Zlatnu loptu za najboljeg igrača planete i jedini Englez kome je to pošlo za rukom. Nema tu šta mnogo da se priča - legenda.

8. FRENK LAMPARD

Još jedan možda diskutabilan izbor na ovoj listi. Da sam se vodio navijačkom strašću stavio bih Stivena Džerarda, ali pokušao sam da budem "objektivan", malo sam se vodio i kriterijumom osvojenih trofeja. Da je legendarni Pol Gaskojn potrajao i bio posvećen fudbalu bar upola kao Lampard, onda bi bio sigurno on, ali je čuvenom "Gazi" bio važniji alkohol i još neke druge stvari od loptanja za razliku od čuvene "osmice".

Za početak jedno smatram da je sigurno, Lampard je jedan od tri najbolja igrača u istoriji Londona s obzirom da je tu rođen i tu proveo veći deo svoje karijere igrajući za Vest Hem i Čelsi.

Sigurno najbolji strelac među igračima sredine terena koje je Engleska imala, a to potvrđuje njegovih 211 golova u dresu Čelsija što ga čini najboljim strelcem u istoriji tog kluba.

Kompletan "boks tu boks" igrač sa prefinjenom tehnikom, odličnim pregledom igre, osećajem za pas i naravno njuhom za gol kakav bi poželeo da ima svaki napadač na svetu, a kamo li vezista.

Bio je drugi u izboru i za Zlatnu loptu i za FIFA najboljeg fudbalera sveta, s Čelsijem je osvojio 3 Premijer lige, Ligu šampiona i Ligu Evrope, a to su samo neki od trofeja uz 106 utakmica u nacionalnom timu.

9. VEJN RUNI

Kada je 17. avgusta 2002. godine za Everton debitovao dečak "neobičnog izgleda" sa manje od 17 godina znalo se odmah da se radi o budućem asu i zvezdi svetskog formata i to se ubrzo i pokazalo.

Još u tinejdžerskim godinama je postao neizostavni član engleske reprezentacije i Mančester junajteda koji ga je učinio najplaćenijim igračem ispod 20 godina u Engleskoj kada je za njegov transfer platio 25,6 miliona funti.

A da su "crveni đavoli" dobili svoju "zlatnu koku" videlo se već na njegovom debiju kada je Fenerhbahčeu strpao tri gola i asistirao kod jednog.

Taj dečak je postao najbolji strelac i u istoriji Junajteda () i nacionalnog tima (53) uz 120 nastupa u dresu selekcije "tri lava".

Imao je i snagu, i fizikalije, i tehniku, i skok uprkos visini, mogao je da pokriva svaku poziciju o ofanzivi. Iako je počeo kao klasični napadač, neki smatraju da je bio još bolji na mestu polušpica na koje ga je u jedno trenutku njegove karijere "povukao" Ferguson, pa je tako do izražaja došla i njegova kreativnost i sjajan osećaj za priključivanje iz "drugog plana".

A da, sećate li se njegovog gola makazicama u derbiju protiv Mančester Sitija u poslednjim trenucima?! U tom potezu je rečeno sve o njegovim kvalitetima.

10. GERI LINEKER

Današnje mlađe generacije ga možda znaju kao televizijskog komentatora, ali u svoje vreme važio je za jednog od najboljih napadača na svetu. Stariji ljubitelji fudbala u Engleskoj i danas umeju da kažu: "Kad je bio potreban gol, Lineker je bio tu".

Počeo je u Lesteru, pa je preko Evertona završio u slavnoj Barseloni za koju je igrao tri godine, da bi se onda vratio na Ostrvo, ali u Totenhem, a karijeru završio u Nagoji.

Treći je najbolji strelac u istoriji engleske reprezentacije sa 48 golova u 80 utakmica i bio je najbolji strelac Svetskog prvenstva 1986. godine.

Jedino što je u njegovoj karijeri nedostajalo su trofeji, ima samo osvojene FA kup i Kup pobednika kupova.

11. HARI KEJN

Mogli su ovde umesto kapitena Totenhema da se nađu neki drugi igrači poput Majkla Ovena, ali on nije trajao dovoljno dugo na najvišem nivou, ili Glena Hodla, Krisa Vodla, Dejvida Pleta, Robija Faulera, Džefa Hrsta ili smo mogli da stavimo još jednog vezistu poput Dejvida Bekama, ali opet iz subjektivnih razloga među 11 sam hteo da to bude napadač i da to bude baš Kejn.

Razlozi su vrlo jednostavni pre svega zato što ima potencijal da postane ako ne najveći, onda jedan od najvećih engleskih igrača svih vremena, makar je na osnovu dosadašnje karijere pokazao da za to postoji mogućnost. Doduše, moraće za to i da promeni klub (ubacio bih smajli da može).

Ali u suštini, malo ko je očekivao da kada se pojavio na velikoj sceni da će doći do nivoa na kome je sada, jer je delovao kao klasičan engleski centarfor, jak, čvrst, visok, skočan, a opet delovao je kao panj, možda više kao bukva, u poređenju s kojim je i pritka Piter Krauč bio produktivniji. Uostalom u džep ga je svojevremeno stavio Lazar Ćirković u meču Partizana i Totenhema, ali mnogo se od tada promenilo.

Kejn je izrastao u vrhunskog špica, jednog od 4-5 najboljih na svojoj poziciji na svetu, istinskog vođu, kapitena Totenhema i lidera reprezentacije koja je pre 2 godine igrala polufinale Svetskog prvenstva i koja ima potencijal da konačno ostvari onaj slogan navijača "It's coming home" (Vraća se kući).

Na samo 45 mečeva za reprezentaciju je postigao 32 gola i velike su šanse da će postati najbolji strelac nacionalnog tima u istoriji, za Totenhem je upisao 143 pogotka na svoj konto, osvojio Zlatnu kopačku na Mundijalu u Rusiji, a kao što rekosmo nedostaju mu trofeji i to je ono što će morati da promeni.

Naravno, i vrlo bitna stvar, da ga mimoiđu povrede, na koje nije imun u poslednje vreme. Sve ostalo ima.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)