OVAJ ČOVEK HOĆE DA ČIPUJE LJUDE! Ovo je njegova ponuda, DA LI BISTE VI PRISTALI NA TO?

Slavni preduzetnik, izumitelj i filantrop, milijarder Elon Musk, predstavio je u petak u livestreamu svinju Gertrude kojoj je kompanija Neuralink u lobanju ugradila čip, odnosno maleno računalno sučelje.

Tokom demonstracije koja je prenošena na YouTubeu Musk je objasnio da uređaj LINK VO.9 oblika i veličine veće kovanice s 3000 fleksibilnih, neinvazivnih elektroda prati signale oko 1000 neurona. Aktivnost Gertrudina mozga predstavljena je točkicama i zvucima koji su evidentno postajali učestaliji kada je njuškom dodirivala ponuđenu hranu.

Poznato je da svinje u tom osetljivom, za njih važnom organu, imaju puno živaca koji su povezani s velikim delom mozga u kojem se prikupljene informacije obrađuju. Sofisticiranost njuške ključni je razlog zbog kojeg se koriste u potrazi za skupocjenim gljivama - tartufima.

Medicinska pomagala za brojne bolesti i probleme

Jedan od ciljeva razvoja Neuralinkovog uređaja je stvaranje medicinskih pomagala koja bi mogla biti od koristi ljudima s neurološkim problemima. Primer, 'čipiovati' bi se mogle osobe oboele od neurodegenerativnih bolesti kao što je Parkinsonova, osobe koje su ostale paralizirane zbog povreda kičmi, bolesnici koji su doživeli moždani udar ili gubitak pamćenja, slepi, gluvi i sl. Umetna inteligencija s vremenom bi pomoću strojnog učenja trebala naučiti prevoditi signale koji dolaze iz sučelja u korisne informacije te stvarati signale koji bi mogli pokretati ljudsko telo. Musk za sada nije demonstrirao da njegova tehnologija zna što bi signali prikupljeni u mozgu Gertrude mogli značiti.

Ova tehnologija nije nešto potpuno novo. Maleni uređaji koji elektronički stimuliraju živce i dijelove mozga usađuju se još od 2006. ljudima koji su izgubili sluh ili su oboleli od Parkinsonove bolesti.

Neuronaučnici takođe provode istraživanja s usadcima na mozgu kod ljudi koji su izgubili određene kontrole zbog povreda. U nekima od tih istraživanja pacijenti su uspeli kontrolisati robotičke udove i manje uređaje kao što su računalne tipkovnice ili miševi. No usadci za sada još uvek ne omogućuju obavljanje sofisticiranijih zadataka.

Musk daje poticaj razvoju neuronaučnosti

Neuronaučnik prof. dr. Srećko Gajović s Medicinskog fakulteta u Zagrebu i Hrvatskog instituta za istraživanje mozga kaže da bi Muskova namera da svoje vizije usmeri prema razvoju neuronaučnosti mogla biti važan poticaj za celo područje istraživanja živčanog sustava, a posebno za razvoj sučelja između mozga i stroja (engl. brain-machine interface).

"Ideja 'čitanja misli' nije nova; već postoje značajni rezultati u pretvaranju aktivnosti mozga u signale prihvatljive stroju", kaže Gajović.

"Primera, snimanje električne aktivnosti mozga s površine glave putem elektroencefalografije (EEG) odavno je uvreženi dijagnostički postupak. Naravno, puno je teže obrnuto - preneti strojne, većinom električne, signale u živčanu aktivnost. No današnje mogućnosti minijaturizacije elektroničkih sklopova, novi materijali i bežični prenos informacija i energije, ukazuju da bi uređaj kakav opisuje Musk mogao biti konstruiran. Brojne istraživačke grupe širom sveta bave se problematikom sučelja mozga i stroja te je jedna od namena za koju očekujemo da bi mogla dati prve rezultate omogućavanje pokretljivosti nepokretnim ljudima. Ne samo da bismo mogli zamisliti da se 'mislima' pokreću određeni egzoskeleti, već i vlastiti mišići. Bioničke ruke već se koriste, a ispituju se i bioničke oči. Nepokretni bolesnik ne želi samo hodati, već i upaliti svetlo u prostoriji, otključati vrata, odgovoriti na telefonski poziv ili prebaciti program na televizoru – sve su to aktivnosti koje se mogu kontrolirati ovakvim sučeljem", ističe naučnik.

Tokom prezentacije Musk je takođe objavio da je kompanija Neuralink, koju je suosnovao 2016., u julu uspela od američke Agencije za hranu i lekove (FDA) dobiti program Breakthrough Device designation. On omogućuje ubrzavanje regulativnih procesa za proizvode koji pospešuju lečenje ili dijagnostikovanjec bolesti koje uzrokuju trajnu invalidnost ili su opasne po život. To još uvek ne znači da je uređaj dobio odobrenje FDA za puštanje na tržište, no podrazumeva da bi se potrebne dozvole za istraživanja na ljudima mogle lakše i brže izdavati. Očekuje se da bi eksperimenti na ljudima mogli početi ove godine.

Dugoročna trka s umetnom inteligencijom

Drugi Muskov važan cilj, dugoročniji i više nalik konceptima iz naučne fantastike, jeste ostvarenje svojevrsne simbioze između umetne inteligencije i ljudi. Naime, Musk smatra da će umetna inteligencija u skoroj budućnosti nadići ljudsku i postati previše moćna da bismo je mogli kontroliasati, što bi za čovečanstvo moglo biti opasno. Spajanje ljudskog mozga s umetnom inteligencijom, preko Bluetootha ili nekih drugih tehnologija, trebalo bi omogućiti da čovek postane svojevrsni kiborg i da zadrži korak u tom razvoju.

"Čak i u benignom scenariju razvoja AI-ja, mi ćemo zaostati", rekao je Musk.

"Sa sučeljem koje bi na daljinu komuniciralo između mozga i računara možemo nastaviti to putovanje i efektivno imati opciju da se spojimo s AI-jem", dodao je.

Gajović: Postoji ogromna potreba i potencijalno tržište

Gajović kaže da je to povezivanje umetne inteligencije i ljudskog mozga ono što posebno uzbuđuje, ali i potencijalno zabrinjava.

"Trenutni zadaci ovakvih sučelja puno su jednostavniji, tako da već i korištenje sklopova tipa 'uključi – isključi' predstavlja značajan napredak s direktnom praktičnom primenom. Dok Musk predstavlja sklop koji se treba ugraditi u mozak, takođe se već zamišljaju uređaji za koje će biti dovoljno samo ih približiti površini kože da bi bili delotvorni. No kompleksnost građe ljudskog mozga verojatno će se još dugo opirati mogućnostima da se stroj uklopi u složene intelektualne aktivnosti. Danas su medicinski uređaji prva namena ovakvih istraživanja, njihovo odobravanje, izrada i provjera zakonski su regulirani, a postoji ogromna potreba i potencijalno tržište, pa će to biti neposredni i najvažniji rezultati ovakvih istraživanja", kaže Gajović.

Tu takođe treba imati na umu da bi pozitivni primeri i iskustva uspešne medicinske primene ove tehnologije s vremenom mogli smanjiti otpore koji će gotovo sigurno proizlazili iz distopijskih predstava da će ljudi postati svojevrsni kiborzi ili da će biti čipovani, a njihovi mozgovi hakirani.

Brz napredak tehnologije

Neuralink je od prezentacije održane prošlog leta unapredio svoj uređaj, koji je dobio ime LINK VO.9. On je postao značajno manji i lakši za ugradnju, a istovremeno ima više elektroda, što podrazumeva da prikuplja više informacija. 2019. sastojao se od većih elektroda povezanih s uređajem koji se postavljao s vanjske strane glave iznad uha. Novi se postavlja u lubanju svinje robotiziranom operacijom za koju je dovoljno sat vremena i lokalna anestezija.

Prema Musku, operacija je reverzibilna. Uređaj se po potrebi može ukloniti ili zameniti novijim bez posledica, što je već napravljeno Dorothy, jednoj od svinja uključenih u istraživanja. Gertrude ga u svojoj glavi nosi oko dva meseca, a Musk u videu ističe da je zdrava, srećna i da ima lep život.

Mogući problem za Muskove uređaje

No stručnjaci kompanije priznaju da će jedan od većih izazova biti održavanje funkcije uređaja u korozivnom okruženju ljudskog mozga. Naime, ljudsko telo dizajnirano je tako da se svojim obrambenim mehanizmom bori protiv svih tela, organa, mikroorganizama, spojeva i sl. koje doživljava kao strane. Što su ti objekti manji, to ih telo brže uništava. To bi moglo biti problematično za elektrode Neuralinkovog uređaja koje su tanje od vlasi ljudske kose, a ideja je da takve sprave nakon usađivanja ostanu u funkciji godinama, možda i desetljećima.

Musk predviđa da će u početku takvi korisni uređaji verojatno biti skupi, međutim, s vremenom, s masovnijom proizvodnjom, trebali bi ubrzano postajati sve jeftiniji.

Privlačenje velikog broja naučnika

Jedan od ključnih ciljeva Muskove prošlonedeljne demonstracije je privlačenje većeg broj naučnika koji bi se hteli uključiti u rad na projektu. Neuralink ih trenutno ima stotinjak, a Muskova je želja da ih okupi čak desetak hiljada. Za sada je kompanija prikupila oko 150 miliona dolara od ulagača, među kojima i 100 Muskovih miliona.

Gajović kaže da je Musk iznimno spretan u prepoznavanju tema uzbudljivih za čovečanstvo.

"Njegovi poticaji u njihovom rešavanju pokreću maštu i pouzdanje u ljudsku kreativnost", kaže neuronaučnik.

"Takođe smatram pozitivnim to što uspeva usmeriti značajna sredstva privatnih investitora u naučna istraživanja, čime se ogromno bogatstvo u rukama najbogatijih uliva u delovanje od opšteg interesa. To potiče i akademsku zajednicu da njihova istraživanja finansirana iz javnih sredstava budu kompetitivna s ovakvim privatnim inicijativama. Hoće li javno sveučilište biti bolje od, primeri, Neuralinka kao privatnog istraživačkog instituta, pitanje je koje jača i javni sektor. Premda se reč privatno povezuje s rečju profit, investitori češće žele svojom direktnom aktivnošću doprineti rešavanju problema važnih za čovečanstvo. Čak i bez povrata sredstava, egzistencija investitora ne bi trebala biti ugrožena, a pozitivno sećanje na sudelovanje u ovakvom poduhvatu može biti puno dublje od sećanja na neko bogatstvo, koliko god raskošno bilo", poručuje Gajović.

Preambiciozni rokovi i kritike naučnika

Neki Muskovi kritičari upozoravaju da je rad u kompaniji prilično haotičan i iscrpljujuć jer su postavljeni rokovi nerealno kratki. U postavu Neuralinka danas još rade samo troje od osam naučnika koji su učestvovali u utemeljenju kompanije.

Četvoro bivših zaposlenika nedavno je za Stat News kritiziralo hektičan način rada kompanije. Upozorili su da naučnici za razvoj projekata za koji bi uobičajeno trebali meseci često dobivaju po koju nedelju vremena. Takođe smatraju da bi ciljevi trebali biti realniji i praktičniji.

"Grade medicinski uređaj i hiruršku proceduru za usađivanje tog uređaja, a projektu pristupaju kao tehnološka kompanija koja se kreće brzo i lomi stvari", rekao je jedan od bivših ljudi iz Muskova originalnog tima.

Muskovi rokovi se nisu jednom pokazali kao preambiciozni

Problem vremenski preambicioznih rokova generalno je jedna od glavnih zamerki svetskih naučnika Muskovim projektima. Ne samo Neuralinkovom, nego i drugima, SpaceX-u i kolonizaciji Marsa, Hyperloopu i sl.

Nažalost, Musk se zna često uvući u sukobe sa stručnjacima i javnošću čak i kada za nešto nije najkompetentniji. Poslednjih nekoliko meseci proslavio se svojim nestručnim umanjivanjem problema koji za svet predstavlja pandemija covida-19. U više navrata upoređivao ju je s prehladom, opirao se nošenju maski, a vodio je i ratove s lokalnim vlastima jer nije pristajao privremeno zatvoriti svoje tvornice kada su to tražili epidemiolozi.

Na prošlonedeljnoj prezentaciji pojavio se bez maske, u okruženju saradnika i televizijskog osoblja, no u delu posvećenom pitanjima i odgovorima ipak ju je navukao.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / index.hr)