užasi muzičke industrije
KAKO JE MADONA DOVELA ČLANOVE GRUPE BAD BRAINS DOSLOVNO DO PROSJAČKOG ŠTAPA a neke od njih i među beskućnike
Priču koju ćemo preneti nećete moći da pročitate nigde na internetu, niti može da bude potkrepljena bilo kojim ranije objavljenim izvorom, jer o takvim stvarima američki mediji ne izveštavaju. Gde su granice Madonine nezasitosti novcem?
Dvojica muzičara sa beogradske hardcore punk scene otišli su da žive u SAD i tamo su ubrzo pronašli i upoznali članove svoje omiljene grupe Bad Brains - u nimalo glamuroznom stanju. Nakon raskida ugovora sa Madoninom izdavačkom kućom, Maverick Records, neki od njih su doslovno postali beskućnici i živeli su na ulici nekoliko godina jer je izdavačka kuća, a u krajnjoj instanci njena vlasnica, došla da naplati svu odštetu koju je smatrala da joj pripada.
No, da se vratimo na početak, za neupućene čitaoce. Ko su Bad Brains?
Krajnje neobičan slučaj benda koji je iz jazz rocka prešao u punk i reggae. Osnovani su u glavnom gradu SAD, Vašingtonu, godine 1976. pod imenom Mind Power, i svirali su muziku pod jakim uticajem imena kao što su Chick Korea i John McLaughlin. U originalnoj postavi Bad Brainsa bili su fenomenalni gitarista Garry Miller, poznatiji kao Dr. Know, podjednako neverovatni pevač Paul Hudson, poznatiji kao H.R. (skraćenica koja znači Human Rights) - čovek koji je u stanju da peva punk muziku na granici bel canto (čitaj: operskog) pevačkog stila i da to nikome od njegove publike ne zasmeta; osnivač Bad Brainsa je i H.R,-ov rođeni brat, bubnjar Earl Hudson, kao i vrhunski bas gitarista Darryl Jennifer.
Nije bez značaja napomenuti da su svi članovi ove postave crnci iliti Afroamerikanci, što nije tako česta pojava u punku, ali iznad svega stoji neoboriva činjenica da su svi u ovoj postavi vanserijski muzičari, sposobni da se uhvate u koštac sa bilo kojom vrstom moderne muzike.
Ako je 1976 bila godina kada je jazz rock bio "glavna fora", već sledeća godina izbacila je u žižu muzičkog sveta revolucionare kao što su Sex Pistols, Clash i Ramones. Još uvek tinejdžeri, vašingtonska četvorka pokupila je "zarazu" punk potkulturom, a umesto Mind Power, menjaju ime u Bad Brains, prema pesmi Ramonesa. Uporedo sa tom promenom, prisustvovali su i koncertu Boba Marlija u Vašingtonu i zaljubili su se i u reggae.
Njihov prvi album, naslovljen imenom benda, iako je bio objavljen "samo" na kaseti za nezavisnu etiketu ROIR godine 1982, privukao je veliku pažnju. Njihov punk bio je i harmonski i izvođački daleko drugačiji od svega što je pankerska publika do tada čula. A i njihov punk-reggae nije bio nalik na Clash ili Specials. Pesma sa prvog albuma Bad Brains "Pay to cum" našla se u filmu Martina Skorsezea "After Hours", što je bio veliki uspeh za jedan još uvek veoma mladi bend.
Pevač H.R. ostaće upamćen, pored nesvakidašnjih glasovnih mogućnosti i po vrlo atipičnim živim nastupima na kojima je bio nezaustavljiv. On je u mlađim danima bio uspešan atletičar - skakač s motkom i gimnastičar - pa je svoje atletske sposobnosti preneo i na pozornicu: mnogo skokova, salto mortale neizostavno više puta u toku koncerta, H.R. je bio predmet mnogih koncertnih anegdota.
Prelazak na ugledniju nezavisnu etiketu SST Records doneo je niz standardno dobrih albuma, kojima se ovaj put nećemo baviti. H.R. je u tom periodu počeo da pokazuje nezgodne strane svoje naravi - u prvom redu agresivnost. Nakon više kratkotrajnih odlazaka iz benda, 1991 otišao je "zauvek", a umesto njega u bend je na pevačku poziciju došao Israel Joseph. Ipak, svima je bilo jasno da bez H.R.-a to i nije bio baš isti bend.
1994. došlo je do pomirenja, a bend je dobio unosnu ponudu da sklopi ugovor sa izdavačkom kućom koju je osnovala Madona - Maverick Records. Snimljen je i 1995. objavljen daleko mekši od uobičajenih ali i dalje vrlo solidan album God of Love, koji je potvrdio činjenicu da su Bad Brains bili sve više reggae a sve manje punk band.
Na turneji koja je usledila stvari su krenule po zlu, jer H.R. više nego očigledno nije bio u dobrom psihičkom zdravlju. Danas je poznato da on boluje od retke neurološke bolesti zvane SUNCT sindrom, koja je tada bila u zaćetku i sigurno je pospešila njegove agresivne ispade. Na gotovo svakom nastupu tokom turneje H.R. se tukao sa nekim, a kap koja je prelila čašu bila je kada je nokautirao tur menadžera, razbivši tako posudu koja ga je hranila. H.R. je napustio bend.
Naravno, svaki neupućeni čitalac posegnuće za najjednostavnijim objašnjenjem njegovog ponašanja: droga ili alkohol. To je promašaj daleko iznad prečke, jer H.R. kao i ostatak benda Bad Brains od samih početaka su bili i ostali pristalice straight edge filozofije: život bez otrova. Nemali broj hardcore punk bendova opredelilo se za straight edge životni stil, počevši od H.R.-ovih kolega i sugrađana Minor Threat.
Višegodišnji ugovor sa Maverick Recordsom potpisan za nekoliko albuma nakon ove turneje pao je u vodu, a advokati gospođe Čikone postarali su se da bend plati ljutu cenu - članovi benda dovedeni su na rub egzistencije, a H.R. je doslovno postao beskućnik. Štaviše, Madonini advokati oduzeli su im i pravo da nadalje koriste ime Bad Brains (!), pa su ostali članovi benda, bez H.R.-a neko vreme nastupali pod imenom Soul Brains.
Nakon nekoliko godina klošarskog bivstvovanja, Paul Hudson alias H.R. pored postojećeg sindroma koji je izazivao sve nesnosnije glavobolje počeo je i da oboljeva od rezidualne šizofrenije. Ipak, njegova harizma nije sasvim nestala. I dalje je snimao i izdavao solo albume i nastupao je u klubovima širom Amerike.
Tokom jednog od takvih nastupa, upoznao je Lori Carnes, koja je 2012. postala njegova supruga i njegova sigurna luka.
Bonus video: