MUŽA SAM NAŠLA MRTVOG U ŠTALI, PREREZANOG VRATA, NIJE IMAO POLA LICA! Ko je preživeo pokolj u Gruborima DOBRO PAMTI

Pokolj u selu Grubori 1995. je zločin je nad srpskim civilima koji su počinili pripadnici antiterorističke jedinice „Lučko“ u sastavu Specijalne policije Republike Hrvatske tokom zločinačke akcije „Oluja obruč“ 25. avgusta 1995. godine, odnosno odamh nakon zločinačke akcije „Oluja“.

Zločin je izvršen nad svim preostalim civilima srpske nacionalnosti zaseoka Grubori koji su ostali u svojim kućama, u sastavu naselja Plavno, Plavljanska dolina, opština Knin, u sastavu tadašnje Republike Srpske Krajine. Za ovaj zločin niko nije kažnjen, a podignuti spomenik u Gruborima, nekoliko puta je rušen od Hrvata.

U srpskom zaseoku Grubori, srpskog sela Plavno do "Oluje" bilo je više od 70 meštana koji su živeli u 24 kuće. U zaseoku Grubori je ostalo 13 meštana, uglavnom starijih od 40 godina. Oni nisu smeli posle 5. avgusta 1995. da spavaju u svojim kućama, već su spavali obično u štalama i trapovima. Stanovnici Grubora koji su se bojali hrvatske vojske su 5. avgusta 1995. krenuli u kolonama za Srbiju. Tek 8. avgusta 1995. prvi put u Grubore dolazi hrvatska vojska, koja izdaje naređenje meštanima da 25. avgusta 1995. dođu kod lokalne škole radi "popisivanja". Tako je 7 meštana otišlo, a šest je ostalo, koji su taj dan ubijeni. Sedam meštana Grubora odlazeći do škole videlo je puno hrvatskih vojnika kako idu ka centru njihovog zaseoka. Navodno da su krenuli da obezbeđuju prugu Zagreb-Split radi prolaska "vlaka slobode". Pola sata kasnije, iz Grubora se jasno vidio dim i čula se pucnjava. Kada se onih sedam meštana vratilo cijeli zaseok je bio u plamenu zapaljen: kuće i letnina i štale... Zatečeno je 6 ubijenih meštana, koje su ubili pripadnici hrvatske policije iz specijalne jedinice "Lučko". Svi su oni imali rane od metaka i noža.

Pripadnici UNPROFOR-a su istog dana uočili dim zapaljenih kuća i zatekli tijela ubijenih civila. Pripadnici UN-a su snimili spaljeno selo i izjavu komandanta kninskog područja generala Vojske Republike Hrvatske Ivana Čermaka. Ovaj zločin su pripadnici UNPROFOR-a prijavili svojoj komandi, koja je ignorisala upozorenja, tako da su se zločini na području tadašnje Republike Srpske Krajine nastavili. Jedan od počinioca zločina je sledeći dan u Ramljanima zapalio više srpskih kuća. Izjave svedoka Dušanka Grubor, meštanka Grubora, kaže sledeće:

-"...Došla sam do štale, jer se video dim odatle. Gorila je živa stoka, a ja sam dozivala sam muža Jovu. Pokraj ubijenih krava ležao je i moj muž, a grlo mu je bilo prerezano, a nedostajalo mu je pola lica. Bila sam u šoku i tražila pomoć. Otrčala sam u kuću Miloša Grubora, koji je bolestan ležao u krevetu. Našla sam ga na podu kuće, kako u pixami leži u lokvi krvi, pored su bile čaure od metaka. Dozivala sam svoju svekrvu Mariju, ali nju nisam našla. Spustila se noć nad Gruborima, a sutradan nas je UNPROFOR odvezao u Knin. Odatle smo nastavili potragu sa preživjelima dan kasnije. Tako sam u zgarištu svoje kuće našla svoju svekrvu Mariju kako sva izgorela leži na leđima. Na livadi smo 26.8.1995. našli dva leša, Milicu Grubor koja je bila izbodena nožem i izrešetana rafalima. A malo dalje bio je i leš Đure Karanovića, koji je takođe imao rane od noža na vratu, a na grudima rane od metaka. Jovan Karanović je izgoreo u svojoj kući, videli smo zgrarište. UNPROFOR je sve to slikao i snimio, popisao imena žrtava...". Ivan Čermak, general hrvatske vojske 27.8.1995. ispred kamera HTV-a rekao je sledeće:

- Nalazimo se u selu Grubori u jednom od četničkih uporišta koje je u akciji čišćenja terena, evo vidite, tu je došlo do vatrenog okršaja između specijalnih jedinica MUP-a i zaostalih četničkih grupa. Bilo je negde oko deset terorista koji su pružali otpor. U tom trenutku došlo je do paljenja sela..." Saša Milošević, pripadnik OUN-a za sektor "Jug" izjavljuje sledeće

- Zatekli smo kuće u plamenu, a uskoro su došli i preživeli meštani. Žene su počele stravično da nariču. Dva dana smo pronalazili leševe meštana Grubora, uglavnom su to bili starci i nije bilo vidljivih tragova borbe. Bilo je očito da su sve žrtve masakrirane. O svemu smo odmah izvestili oficira Karolja Dondu, te Ivana Čermaka...”. IMENA ŽRTAVA Zločin je izvršen nad svim zatečenim stanovnicima Grubora i tom prilikom su ubijeni: Marija Grubor (1905.) Miloš Grubor (1915.) Jovan Grubor (1930.) Milica Grubor (1944.) Đuro Karanović (1954.) Jovan Karanović (1922.)

Više o obeležavanju godišnjice ovog zločina:

(Espreso.co.rs / Izvor: Banija Online / Novosti)