SAD JE SVE POZNATO: Ovo su TAJNE TRANSAKCIJE kojima su Šolak i Đilas skrivali tokove novca

Kupoprodaja Dajrekt medije izvršena je kroz zamršenu šemu u kojoj su se ključni igrači krili iza paravan firme iz ofšor zona. Namera je bila da se potpuno zamaskira poslovno-političko savezništvo predsednika Junajted grupe i lidera SSP

Predsednik Junajted grupe Dragan Šolak i lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas nisu nimalo slučajno, umesto uobičajene kupoprodaje, osmislili zamršenu šemu tajnih transakcija, pomoću koje su sakrili svoje poslovne aranžmane.

Kakvo je političko-poslovno savezništvo ove dvojice najbolje se vidi kroz prodaju Đilasove Dajrekt medije, koja je, kako je Kurir juče objavio, došla u ruke Šolakove Junajted grupe preko paravan firmi iz različitih ofšor zona i njihovih međusobnih finansijskih vratolomija.

Podsetimo, Kurir je juče detaljno razložio komplikovanu mrežu firmi preko kojih je Dajrekt medija došla u vlasništvo Junajted grupe. Pokazali smo da je kontroverzni bugarski biznismen Krasimir Petrov Gergov 2014. postao samo paravan vlasnik pomenute firme, a da se novac za tu kupovinu slio iz niza ofšor firmi iza kojih su stajali Šolakovi ljudi. J

edan od njih bila je Dragana Kostić (Jovanović Džaril), koja je preko firmi povezanih s njom pozajmila Gergovu oko 9,5 miliona evra za kupovinu udela u Multikom grupi, a druga transakcija je išla preko Volframa Andreasa Kuonija, advokata iz Švajcarske. On je preko svojih ofšor kompanija pozajmio Gergovu oko 8,2 miliona evra za istu svrhu.

Upravo zbir ovih pozajmica odgovara ceni od oko 17,7 miliona evra koja je, prema pisanju medija, plaćena za Dajrekt mediju. Ipak, i dalje nije jasno da li je ova suma koju je Đilas dobio za Dajrekt mediju sav novac koji je primio. Takođe, javnosti ni danas nije poznato ko je krajnji vlasnik firmi s Britanskih Devičanskih Ostrva, s kojih je novac uplaćen Dajrekt mediji, kao ni samo poreklo tog novca.

Upitna promena vlasnika

Sagovornici Kurira ocenjuju da su skrivanje tokova novca i tragova vlasništva, kao i izbegavanje poreza, jedini motivi zbog kojih bi neko sasvim običnu i zakonitu promenu vlasnika želeo da toliko zamagli i tako natera javnost da pomisli da ona i ne postoji. Tako direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević kaže da je krajnje neobično da se jedna domaća kompanija ne proda direktno, već da se posegne za ovako komplikovanom šemom kroz firme registrovane u zemljama koje su takozvani poreski raj.

- Svako ima pravo da proda, odnosno kupi firmu ili neko drugo dobro. Čudno je da se to obavlja na ovakav način kako vidimo da je to urađeno za Dajrekt mediju. Jedini motiv koji ja vidim je da se prikrije da je Dajrekt medija uopšte prodata. Postavljaju se dva pitanja: da li je ta transakcija registrovana kao promena vlasničke strukture i da li je na prodaju naplaćen adekvatan porez na kapitalnu dobit. Može Đilas ili bilo ko drugi da tvrdi da je platio porez na nešto, ali jedini pravi odgovor na to mogu da daju poreske vlasti - objašnjava Kovačević.

Politički razlozi

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić napominje da su glavni razlozi izmeštanja poslovanja u ofšor zone porez i regulativa.

- Tamo je laka procedura i niski su troškovi osnivanja, ali što je možda još važnije, mala je transparentnost. U principu se tako skrivaju tokovi novca i tragovi u vlasništvu - objašnjava naš sagovornik.

Istraživački novinar Marko Matić je uveren da su Šolak i Đilas zagazili u ofšor zone kako bi izbegli plaćanje poreza i prikrili tokove i poreklo novca.

- Svako ko poznaje logiku korporativnog poslovanja zna da se firme u ofšor zonama, čije je vlasništvo skriveno, na prvom mestu osnivaju kako bi se izbeglo plaćanje poreza i kako bi se prikrili tokovi i poreklo novca. Pored tih motiva, Dragan Đilas i Dragan Šolak svoje poslovne veze prikrivali su i iz drugih, političkih razloga, kako bi prikrili da su formirali političko-finansijsku hobotnicu. Cilj te strukture jeste da se njihova sadašnja finansijska moć iskoristi za osvajanje vlasti, da bi se onda tako stečena politička moć stavila u službu njihovih poslovnih interesa i enormnog bogaćenja na račun građana Srbije - ocenjuje Matić.

KAKO POJEDINI IZBEGAVAJU POREZ

Ofšor zone ili „poreski rajevi“ su zapravo zemlje koje imaju ekstremno niske poreze i izuzetno pojednostavljenu proceduru osnivanja firmi

Obično se kaže da ove egzotične destinacije neguju netransparentno poslovanje, što ih čini idealnim mestima na kojima najimućniji postaju još imućniji

Ofšor zona je idealna i da biznismeni prikriju sumnjive načine na koje su stekli bogatstvo

NE SME PRED KAMERE RTS

Zašto Šolak beži od javne debate ako ništa ne krije

Šolak i njegova Junajted grupa uporno neguju manir netransparentnog poslovanja. Osim što smo to pokazali u našim istraživanjima, Šolak se potrudio da to i lično dokaže. On je odbio poziv RTS da gostuje u emisiji „Oko“ i razjasni sve nedoumice u oblasti proizvodnje medijskih sadržaja, kako je to Javni servis ponudio. Postavlja se pitanje zašto prvi čovek Junajted grupe izbegava javnost, osim ukoliko nešto krije. S druge strane, predsednik kompanije Mondo ink. Igor Žeželj prihvatio je gostovanje i debatu sa Šolakom.

- Verujem da bi razmena stavova i ideja sa gospodinom Šolakom doprinela razumevanju šire slike i trendova razvoja medijskog tržišta Srbije i regiona - izjavio je Žeželj.

Šolak se očigledno ne oseća ugodno izvan svojih medija. N1 i Nova S, njegove televizije i portali, jedina su mesta na kojima Junajted grupa kreira svoju, potpuno jednostranu istinu. Isključivo ovu verziju istine dalje šire ostali mediji interesno-poslovnog lobija, koji vode Šolak i Đilas, i tako vode kampanju protiv konkurentskog Telekoma. Potez Šolaka da odbije debatu na Javnom servisu najbolje potvrđuje da se on izvan toga oseća ugroženo, očigledno zbog toga što je prikrivanje poslovanja temelj njegovog poslovnog carstva, a što je Kurir raskrinkao u svojim istraživanjima. Nedavno smo pokazali kako funkcioniše sprega poslovnih i političkih interesa i objasnili zbog čega je Junajted grupa angažovala sve svoje resurse da uruši sve snažniji Telekom, spreči njegovo širenje na tržištu i tako za sebe i svoj interesno-poslovni lobi obezbedi nesmetanu dominaciju na tržištu u Srbiji, ali i u regionu. S obzirom na furioznu kampanju Junajted medije, interesno-poslovnom lobiju zasmetali su poslovni potezi Telekoma. Ova domaća kompanija, kako smo pisali, u usponu je zahvaljujući kupovini kablovskih operatera u Srbiji i BiH, jačanju Arena sporta, puštanju satelitske TV m:Sat, zatim izgradnji optičke mreže u velikim gradovima, stalnom obogaćivanju televizijskih sadržaja i ponude, kao i potpisivanju ekskluzivnih ugovora s RTS i nizom kanala iz BiH. Konkurenciju jednostavno žulja činjenica da Telekom može da se pohvali velikim porastom broja korisnika interneta i multimedije.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Kurir)