PUŠAČI ZAŠTIĆENIJI OD KORONE?! Među obolelima od kovida ih je čak 80% manje, naučnici su rezervisani, evo i ZAŠTO

Nekoliko studija širom sveta pokazale su da je utvrđen mali broj pušača koji su hospitalizovani sa bolešću Covid 19, što je navelo naučnike da svoja istraživanja fokusiraju na uticaj nikotina u borbi protiv virusa korona.

Mišljenja o ovoj temi su zasad oprečna i, dok iz Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju da za takve tvrdnje još nema dovoljno dokaza i da zbog pušenja godišnje premine oko osam miliona ljudi širom sveta, jedna nova francuska studija o 350 hospitalizovanih pacijenata i 150 s blažim oblikom bolesti Covid 19 potvrđuje malu zastupljenost pušača među obolelima.

Autor te studije profesor interne medicine Zahir Amura izjavio je za francuske medije da je među spomenutim pacijentima bilo samo pet odsto pušača uz napomenu da to znači da je pušača 80 odsto manje među pacijentima obolelim od Covida 19, nego što ih ima u ukupnoj populaciji istog pola i iste starosti.

Svetski poznati neurobiolog i specijalista za nikotinske receptore koji je i koautor članka o toj temi Žan-Pjer Šango sa Pasterovog instituta u Parizu kaže da hipoteza o nikotinu kao prepreci za virus korona tek treba da se dokaže.

- Hipoteza je da nikotin, pošto se vezuje na ćelijski receptor, sprečava da se na njega veže i virus korona, a samim tim virus ne može da uđe u ćelije i da se širi - objasnio je Šango u članku objavljenom u Biološkom časopisu Francuske akademije nauka, čiji je član.

Prema njegovim rečima, velika je važnost predstojećih kliničkih ispitivanja koja će se, čim se dobije odobrenje, sprovesti tako što će se obični nikotinski flasteri koji se koriste za odvikavanje od pušenja, primenjivati u različitim dozama u tri probe u bolnici La Pitie-Salpetrier u Parizu.

Kako je objašnjeno, u jednoj grupi nikotinski flasteri će se proveriti kao preventivna mera za zadravstveno osoblje, kako bi se videlo da li ih to štiti. U drugoj grupi flasteri će se stavljati kao deo terapije pacijentima u bolnici da bi se videlo da li im se smiruju simptomi i u trećoj grupi nikotinski flasteri će se lepiti teškim pacijentima na intenzivnoj nezi.

Već je poznato da nikotin može smiriti takozvanu hiperupalu – "citokinsku oluju" koja izgleda da ima ključnu ulogu u teškim slučajevima Covida 19 i čak i onemogućava lečenje.

Šef Zdravstvene službe Francuske Žerom Salomon rekao je da nema dokaza da nikotin štiti pušače od virusa korona i potvrdio da podaci koje je objavila mreža pariskih bolnica zaista ukazuju na neuobičajeno nizak procenat pušača među obolelima od Covida 19 znatno niži od 25 odsto koliko je pušača među stanovništvom Francuske.

Salomon je konstatovao da se dosadašnji podaci zasnivaju samo na posmatranju i da tek treba dokazati eventualnu korist od nikotina pri lečenju Covida 19.

Stručnjaci Francuske akademije nauka smatraju da bi studije o Covidu 19 trebalo da se usredsrede na pušenje, na "vaping" s nikotinom ili bez njega, i na uzimanje nikotina u medikamentoznom obliku.

Oni ističu da bi centralna uloga ćelijskog receptora o kojem se radi u ovom slučaju, "nikotinskog acetilholinskog receptora" kojeg virus koristi za razmnožavanje, posebno dobro mogla objasniti raznovrsnost simptoma Covida 19.

Epidemiološkinja Ivana Prokić u Erazmus Medicinskom centru u Roterdamu, najvećoj univerzitetskoj bolnici u Holandiji, upozorava da je u vreme infodemije vezane za virus korona koja je zahvatila ceo svet pa i naučnu literaturu jako važno verovati izvoru.

- Zbog povećane potrebe za naučnim zaključcima, studije se objavljuju na otvorenim portalima, bez naučne recenzije, što je inače ozbiljan proces koji garantuje kvalitet studije i zaključaka. Isti je slučaj za ovu i veliku većinu studija koje ispituju "benefit" pušenja vezano za virus korona, pa je treba uzeti sa rezervom jer su neke od mana često mali broj ispitanika, neubedljivi rezultati i pogrešni statistički modeli. Ono što je tačno i poznato odranije jeste da nikotin može da utiče na receptore za koje je sada utvrđeno da su put ulaska virusa korona u telo (ACE2). Iako postoje studije koje pokazuju i opovrgavaju ovu vezu, svakako je treba dalje ispitati pre nego što se savetuje bilo kakva terapija - smatra naša sagovornica koja je i članica eminentnog Evropskog respiratornog društva (European Respiratory Society).

Prema njenim rečima, bitno je naglasiti da je u pitanju čist nikotin kao supstanca, a ne pušenje cigareta, dve jako različite stvari, i ni u kom momentu ne treba pomisliti da će pušenje na neki način osobu zaštititi od virusa korona.

- Naprotiv. Ono što je definitivno sigurno jeste da pušenje uništava sluznicu respiratornog sistema, prvu liniju odbrane od virusa, utiče na pojavu mnoštva oboljenja i dokazano je da pušači koji se zaraze virusom imaju daleko težu kliničku sliku i češće umiru - podseća Ivana Prokić.

SZO poziva na oprez

Stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju da istraživanja vezana za uticaj nikotina na koronu ne bi trebalo da podstaknu ljude da naprasno počnu da puše cigarete i sami sebi lepe nikotinske flastere.

- Pušenje oštećuje pluća i nije dobro za zdravlje jer može izazvati razne vrste karcinoma, srčani udar, teški hronični bronhitis i mnoge druge bolesti koje kod pacijenata zaraženih korona virusom samo mogu pogoršati situaciju i dovesti do smrtnog ishoda. Zbog pušenja godišnje premine oko osam miliona ljudi širom sveta i to su jedina relevantna istraživanja. Svim ostalim istraživanjima treba pristupiti oprezno dokle god ona ne budu urađena na velikom broju uzoraka - smatraju u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Potencijalni terapeutski efekti nikotina

Naučnici sa Harvarda još 2014. godine uočili su pozitivne efekte nikotina i u studiji nazvanoj "Nikotin može imati i dobru stranu" istakli su da bi nikotin i njegove komponente mogle da se koriste u terapeutske svrhe.

- Nikotin je sa pravom prokužen zbog svoje povezanosti sa pušenjem i zavisnošću, ali nikotin kao posebna supstanca ima različite efekte na mozak koji mogu obuhvatiti i neke procese lečenja. Upravo zato naučnici testiraju nikotin i njemu srodne supstance u lečenju Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, odsustvu koncentracije, hiperaktivnosti i drugih sličnih oboljenja - zaključuje se u studiji sa Harvarda.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)