EVO ZAŠTO JE DŽEJ NAJVEĆA FACA NA ESTRADI! Mesecima pred ZORU kupuje hleb i peciva za NAJUGROŽENIJE DORĆOLCE!

Pevač već mesecima pred zoru kupi sve što je ostalo od peciva u obližnjim pekarama i razdeli onima koji nemaju za hleb. Kako kaže za „Super TV“, dobro se seća kako je njemu bilo i ne želi niko da živi na taj način.

O humanim gestovima ne želi da priča, pa je tako pristao da naša saznanja potvrdi tek u okviru intervjua u kojem smo razgovarali o svemu. Kako smo saznali, pevač Džej Ramadanovski skoro svaku noć kupuje hleb i peciva iz pekara na Dorćolu kako bi nahranio gladne.

- Uvek pred kraj smene negde oko dva iza ponoći, a u nekim pekarama oko pet Džej dođe i kupi sve što je ostalo. Lepo to razdeli u kese i onda ih okači na kontejnere, odakle ih uglavnom Romi uzimaju. Neretko i preko dana kupi siromašnima hranu. Čak i kada je bio bolestan nije odustajao od toga, samo što su drugi kačili kese, a on je plaćao - ispričao nam je izvor, a Džej skromno potvrdio.

- Uvek počastim ljude koji nemaju, ne samo ja već i ti moji drugari sa Dorćola ili Menhetna, kako ga ja zovem. Uvek pomognem kako mogu, za klopu, za ono osnovno. Sećam se ja kako je pre bilo, pa sada vratim svima. U onim periodima kad sam nastupao po restoranima, ja uđem kod onih pozadi koji peru šerpe, pa sav bakšiš podelim njima i čistačicama. Muzičari me kude, ja kažem, a vala neka sam im dao. Uvek sam govorio, sirotinjo, i bogu si teška. Što da se ne pomogne - kaže Džej koji zbog pandemije dosta vremena provodi izolovan.

Gledam dosta televizor, učim o gradovima podzemnog sveta, te zanimljive emisije. Ne idem gotovo nigde, čujem se sa prijateljima iz Beča preko kompjutera, dođu mi deca i eto. Zezamo se na „25. maju“, oni se igraju na igralištima, vole to. Ćerka Ana čuva dečicu, ne zna gde je levo od haosa. Dosta je sa bebom, gleda kako će ovog starijeg školovati preko televizije - brine se ponosni deda koji bi voleo da sve prođe, pa da zapeva.

Žao mi je što ne smem da putujem, a pevao bih neku žurkicu. Ugojio sam se, grickam samo nešto i hranim se. Jedino što malo prošetam i to je. Čujem se sa svim kolegama, odem do mog Dorćola, ali nije to život što je bio. Kad odem u kafić redovno nosim masku, dezinfikujem ruke. Komšije su mi isto divne, dezinfikuju se stepenice i zgrada, ma sve.

Džej ne krije da su mu najveća sreća unuci, koje njegova ćerka Ana ima sa pevačem Adilom.

- Nešto zvoni mali, počeli su mu zubi pa plače. Gledam ih, klempavi na pradedu, na oca moje žene, pa se smejemo. Prstiće imaju na mene. Ovaj stariji liči na Adila dosta. Mešani su nekako, od svakog su nešto pokupili.

Pevač kaže da se sa unucima super slaže.

- Dajemo jedni drugima nadimke, stariji mene zove Dončičo, a ja njega Donvito. Stariji je nosio samo italijanske čarape pa sam ga tako zvao i evo ostalo. Porastao je, vreme leti. Mlađi kojeg zovem Gariš liči na mene dosta, bucko je pravi.

Adilu sam morao da oprostim

Sukob između Džeja i zeta Adila nastao je u trenutku kada je njegova ćerka prijavila pevača za porodično nasilje.

- Svi smo mi od krvi i mesa, morao sam da oprostim Adilu, greške su za sve. Kažem ja Ani mojoj, kako Adil nema posla i ne može da putuje, kažem šta ćeš, sad 100 grama salame jedi, kako smo mi nekad delili paštetu. Oni se smeju.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic.rs/SuperTv)