SRPSKI RADIOLOG OTKRIO ŠTA PRVO RADITI KAD SE OTKRIJE KORONA! Ključno je OVO

Kada treba raditi pregled skenerom kod Kovid pacijenata, a kada rendgenom, kako razlikovati tipičnu od atipične kliničke slike zaraženih, koliko je važno na vreme reagovati na prve simptome infekcije i kako odlaganje odlaska lekaru utiče na pluća, na sva ova pitanja je u intervjuu za RTS odgovarao radiolog iz Centra za radiologiju Kliničkog centra Srbije dr Bojan Banko.

Stručnjaci širom sveta mesecima upozoravaju da je veoma važno javiti se lekaru odmah nakon prvih simptoma. Smatra to i naš lekar koji je nužnost brzog reagovanja ovako objasnio:

"Prvih tri do četiri dana, to je ta početna faza kada mogu biti samo vrlo diskretne promene na plućima ili ih uopšte ne mora biti. U toj nekoj fazi od četvrtog, petog dana do osmog stvaraju se ta mlečna stakla, počinju te zone konsolidacije. Ako pacijent ne počne sa simptomatskom terapijom, odnosno terapijom koja se daje da pomogne našem imunom sistemu da se izbori sa time, onda od devetog do 13. dana imamo ozbiljne ožiljne zone, izraženu konsolidaciju odnosno zgrušavanje tkiva pluća, a posle 14. dana i fibrozu pluća što je zapravo krajnji stadijum te bolesti".

Tipična i atipična slika kovid pacijenata

U razgovoru za RTS govorio je i o tipičnoj i atipičnoj kliničkoj slici obolelih:

"Najčešće se radi o virusnoj pneumoniji koja se javlja obostrano na plućima i to najčešće u donjim delovima, pozadi. To su najčešće kao mlečno staklo, jedna opna sa tankim septama i to je neki početni nivo. Kasnije dolazi do zadebljanja tkiva pluća odnosno intersticijuma".

Kako je dodao, "kako odmiču dani (važno je reći da su dani u pitanju), intersticijum se zadebljava, stvaraju se zone konsolidacije i negde posle 12, 13 dana i ožiljne fibrozne zone koje se ne mogu reparirati".

Skener, rengen i magnetna rezonanca

Dr Bojan Banko napomenuo je da je "cela pandemija dijagnostičku radiologiju stavila u samo srce zato što je svaki pacijent koji se leči od kovid infekcije uradio najmanje jedan radiološki snimak" - najčešće skener ili rendgen.

"Može se reći da na prvom mestu rendgen bude primarna, odnosno inicijalna metoda. Međutim, mana same radiografije je što ona ima nisku senzitivnost. Studije su pokazale da je ona negde oko 60 procenata. U prevodu to znači da, na primer, kod nekih početnih promena na plućima kod kovid infekcije upalne promene se neće videti", objasnio je za RTS dr Bojan Banko i dodao:

"Fokus je na skeneru. To znači da je sam skener metoda izbora. Postoji nekoliko grupa pacijenata koji imaju indikacije za skener. Na prvom mestu to su oni ljudi koji imaju potvrđen koronavirus PCR testom i kliničke simptome i njima se svakako radi skener", rekao je i dodao da su na drugom mestu ljudi koji imaju blagu kliničku sliku, kod kojih postoji sumnja, ali koji imaju određene udružene bolesti kao što su ostale respiratorne infekcije, kardiovaskularna oboljenja, gojaznost, kancer ili dijabetes.

"Tim pacijentima treba uraditi skener zato što se pokazalo da je kod ovih pacijenata veća progresija kovid infekcije. Treća grupa pacijenata su oni ljudi koji nemaju neku kliničku sliku, ali su bili u nekoj epidemilošoki rizičnoj zoni. To znači da je neko njima najbliži oboleo ili u sredini u kojoj su se kretali", istakao je.

Radiolog je objasnio i standardnu dijagnostičku proceduru, odnosno kada se koja metoda koristi.

"Radiografija i ultrazvuk su najmanje što ćete dobiti kada legnete u bonicu. Rendgen pluća, ultrazvuk stomaka to su neke osnovne metode koje ako ih gleda dobar radiolog mogu mnogo toga da kažu", izjavio je i dodao da se u najvećem broju situacija dopunjuje dijagnostika skenerom ili magnetenom rezonancom.

"To su potpuno dve različite metode, skener ima tu izuzetno prostornu rezoluciju gde u kratko vreme može da se snimi veći deo tela. Sa druge strane, magnetnom rezonancom meko tkivo mi možemo da vidimo u sitne detalje slojeve tkiva, pa da pokažemo do kog dela se određena promena proširila i na taj način ćemo lekaru koji vas leči reći na koji način će vas lečiti", istakao je.

Na pitanje da li su ove metode rizične, odgovorio je da metode poput rendgena ili skenera imaju jonizujuće zračenje.

"Ono jeste šteto, ali štetno je ako se često snimate ili se često rade. Jedan rengden pluća ima zračanje jedan, dva milisilverta, a skener pluća ima sedam. Međutim, to ne isključuje primenu, ako postoji indikacija za skener pluća ili abdomena, bez obzira na zračenje to se mora uraditi i ta količina zračenja neće vam nauditi. Naudiće vam ako to radite u više dana ili dosta često".

Napomenuo je da magnetna rezonanca nema štetno dejstvo:

"To znači da pacijenti mogu da se snimaju koliko god, više puta nedeljno ako postoji potreba".

Ipak, postoji grupa pacijenata koja ne sme da ide na ovu vrstu snimanja.

"Na prvom mestu tu su metalni predmeti koje pacijenti u sebi imaju. Mnogi pacijenti od nekih saobraćajnih nezgoda imaju to u sebi", rekao je dr Banko.

Pojedine studije, međutim, pokazale su da se i u ovim slučajevima može primeniti magnetna rezonanca jer se "oko tog stranog predmeta firmira jako fibrozno tkivo koje magnetno polje ne može da pomeri".

"Tako da je tu tanka linija da li oni sa metalom mogu ili ne. Ne postoji neki kolektivni stav, to je individualna odluka lekara".

Važno je reći da na magnetnu rezonancu ne smeju da odlaze i pacijenti sa ušnim i očnim implantima, kao i pejsmejkerima.

"Iako pejsmejkeri nove generacije danas su kompatibilni. Od pre nekoliko godina mi snimamo pacijente sa pejsmejerima novije genracije koji mogu ući u magnetno polje".

Bonus video:

(Espreso.co.rs/RTS)