NA POZIVNICAMA JE PISALO JEDNO, A ONDA JE MLADIN OTAC OVO URADIO U MINUT DO 12: Urnabesna priča sa SRPSKE SVADBE!

Jedna žena je na Tviteru ispričala priču o urnebesnoj srpskoj svadbi kojoj je prisustvovala. U pitanju je bilo venčanje druga njenog muža, a tu avanturu nikada neće zaboraviti.

Naime, na pozivnicama je tada prvobitno pisalo da će se svadba održati u Hajatu, ali je dan pre veselja lokacija promenjena, i to na insistiranje mladog oca njegove jedinice. Tako se svadba napravila na njegovom imanju pokraj Šapca, i to u poslednjem trenutku.

- Na današnji dan, pre x godina, oženio se drug mog muža. Na pozivnicama je pisalo da će svadbeno veselje biti u Hyatt-u ali dan pre svadbe, saznajemo da je lokacija promenjena na insistiranje mladiog oca da svadba njegove jedinice bude na njegovom imanju u selu pokraj Šapca, napisala je žena koja će taj dan zauvek pamtiti.

Dodala je kako je po paklenom danu, povorka iz Beograda stigla u selo, nadajući se klimatizovanom prostoru i hladnom piću. Mladin otac je insistirao na običaju da se puca u jabuku na najdužoj letvi koju je videla, kako bi pustio svatove u dvorište. Jabuka je okovana metalnom mrežom tako da se besni strelci menjaju a jabuka ostaje u panciru.

- Na ivici toplotnog udara i boreći se sa gravitacijom zbog štikli koje su se zarile u zemlju, tražim da pucam. Ignorišu moj vapaj misleći da je posledica sunčanice a muž ćuti znajući za medalje iz streljaštva. Otimam pušku od nepoznatog besnog gosta i gadjam letvu, ispod jabuke. Pala je a mi smo se napokon dokopali dvorišta u kome je pored štale postavljena šatra sa stolovima kao i bina za bend koji nedostatak talenta i repertoara kompenzuje ozvučenjem koje probija bubne opne. Pola sata nakon adaptacije na smrad i buku krenusmo pešice na venačnje u Mesnu kancelariju na obližnjem brdu, putem koji je pogodan za patike za plainarenje a ne za salonke. Dolazimo do zaključane Mesne kancelarije na kojoj je cedulja sa porukom matičara da je u otišao da peca, navela je devojka dodavši:

- Mladin rođak pohita stazom i nakon desetak minuta vrati se sa osobom u bermudama, bez majice, štapom i ulovom. Matičar otključa prostoriju ne veću od prosečne kuhinje, uvede mladence, roditelje i kumove pa prionu na posao dok gosti ostadoše zbijeni ispod dva drveta. Sveže venčani mladenci obavestiše goste da predstoji crkveno venčanje. Crkva je tu blizu, uzbrdo, petnaestak minuta hoda. Tešimo jedni druge da kada mlada, sa stomakom do zuba može sve to da izdrži, moći ćemo i mi. Stižemo bez polomljenih udova i žrtava sunčanice do crkve čija je unutrašnjost obložena sveže lakiranom lamperijom. Mladi sveštenik, pun entuzijazma, peva za sve pare dok publika, oslonjena na lamperiju, pokušava da se vrati medju žive. Sreća zbog oslonca je bila kratkog daha, do trenutka kada su probali da se odlepe od lamperije Čuli su se tihi jauci zbog uništene odeće. A onda je mlada kolabirala i unela dodatnu pometnju. Zahvaljujući brzoj reakciji popića i svetenoj vodi kojom je velikodušno polio, gotovo okupao, mlada je došla k sebi, odmorila pola sata u crkvi a zatim se vratismo pod šatru. Otišli smo sa svadbe kompletno gluvi, baldisali, sa uništenom odećom i slomljenom štiklom. Svadba koju ću pamtiti dok sam živa. Ne sećam se ni sopstvene ovoliko detaljno, objasnila je na kraju.

(Espreso)