Da li znate da ŽRTVE NASILJA ILI SILOVANJA imaju pravo i na novčanu naknadu, ali je taj put do sada bio SPOR

U Srbiji niko precizno ne broji žrtve, ali poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku za 2018. godinu pokazuju da se najmanje 8.600 ljudi godišnje nađe pred sudom kao oštećeno zbog kriminala koji je nad njima počinjen, od čega su više od 2.100 deca! Oko 5.000 osoba su žrtve porodičnog nasilja, među kojima opet oko 1.700 dece, pišu Novosti.

Malo ko zna da žrtve imaju pravo na nadoknadu štete od počinilaca, i da taj zahtev mogu podneti već u okviru krivičnog postupka. Dosadašnja sudska praksa pokazala je, međutim, da ih sudovi mahom upućuju na duge i spore parnice, zbog čega otežano dolaze do pravde i materijalne satisfakcije, trpe dodatne finansijske troškove, a u sudovima se gomilaju predmeti.

Praksa je pokazala i da žrtve tako strašnih dela kao što su seksualna i druga zlostavljanja, po više puta moraju da daju iskaz i da se uživo suočavaju sa svojim mučiteljima, što ih dodatno viktimizuje i traumatizuje.

Da bi se ove stvari izmenile Vlada je nedavno usvojila Nacionalnu strategiju za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela za period 2020-2025, kao i Akcioni plan za njeno sprovođenje. Njome je predviđeno uspostavljanje nacionalne mreže službe podrške žrtvama i svedocima u višim sudovima, u celoj zemlji. Ova mreža podrške će u saradnji sa kontakt tačkama, odnosno osobama zaduženim za to u tužilaštvima i MUP, omogućiti da sve žrtve dobiju adekvatnu podršku, savet, da budu upoznate sa svojim pravima i, ako je potrebno, da im bude obezbeđena i fizička zaštita.

O njihovim imovinsko-pravnim zahtevima odlučivaće se već u krivičnom postupku, za šta će sudije proći neophodne obuke. Obuke će proći i tužioci i pripadnici policije, a važno je znati i da žrtve imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć. One će morati da budu obaveštene i ukoliko je okrivljeni pobegao ili je pušten na slobodu.

- Žrtva je fizičko lice koje je pretrpelo štetu: fizičku, psihičku ili emocionalnu, ili ekonomski gubitak koji je neposredno prouzrokovan krivičnim delom, kao i članovi porodice onog čija je smrt prouzrokovana krivičnim delom i koji su pretrpeli štetu zbog toga - objašnjavaju u Ministarstvu pravde.

Takođe, podsećaju da će službe podrške žrtvama postojati ne samo pri višim sudovima, već da ih ima i pri Posebnom odeljenju za organizovani kriminal i Odeljenju za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, kao i Tužilaštvu za ratne zločine. Biće ih i u okviru drugih državnih organa i institucija, kao i u okviru organizacija civilnog društva. Sve će biti integrisane u nacionalni sistem, a nadzor će sprovoditi Ministarstvo pravde.

Žrtve i svedoci će, prema onome što tvrde u Ministarstvu, dobijati neophodne informacije o pravima i svom položaju u krivičnom postupku, o dostupnim službama podrške, individualne procene njihovih specifičnih potreba, emotivnu podršku. Kao sekundarnu dobijaće psihološku i psihosocijalnu podršku, medicinsku pomoć, zbrinjavanje u sigurnoj kući, pružanje besplatne pravne pomoći, uključivanje u tretmane rehabilitacije.

- Prema Nacionalnoj strategiji neophodno je obezbediti minimum veština sudija, tužilaca i policijskih službenika o pravima i potrebama žrtava, da bi se sprečila sekundarna viktimizacija pri prvom kontaktu i tokom postupka, zatim kvalitetnu procenu individualnih potreba žrtve korišćenjem standardizovanog upitnika, ažurno vođenje evidencije o svakom pojedinačnom slučaju, korišćenjem posebnog softverskog alata, čime bi se omogućio pristup prikupljenim podacima u daljem procesu pružanja podrške i pomoći - objašnjavaju u Ministarstvu.

Zato će svim žrtvama biti dostupne brošure, pisane jednostavnim i razumljivim jezikom, kao i nacionalna internet- stranica, sa svim podacima koji im mogu biti od pomoći - od različitih prava, do uslova dodeljivanja zaštitnih mera ili prevodioca, i načina nadoknade troškova usled učešća u postupku. Izradiće se i obrasci za podnošenje imovinsko-pravnog zahteva.

VIŠE OD 20.000 SPORAZUMA

Primenom odlaganja krivičnog gonjenja godišnje se u Srbiji reši više od 20.000 krivičnih predmeta. Reč je o dogovoru tužilaštva sa počiniocem dela za koja je zaprećena novčana ili kazna do pet godina zatvora, da uplati novac u humanitarne svrhe. Jedna od obaveza koje mogu biti naložene osumnjičenom jeste i da "otkloni štetnu posledicu nastalu izvršenjem krivičnog dela ili da naknadi pričinjenu štetu". Ideja je da se ova obaveza učini obavezom, a ne opcijom.

POSEBNE MERE ZAŠTITE

Za dobrobit žrtve važno je izbegavanje kontakta sa učiniocem, pa će se razmotriti izmene zakona o suočavanju svedoka i okrivljenog i raditi na standardizaciji prostorija sudova i tužilaštva, tako da se omogući postojanje odvojenih ulaza i čekaonica za žrtve, okrivljene i branioce. Radiće se i na izmenama odredbi koje zahtevaju višestruko ispitivanje i izlaganje medicinskim veštačenjima u situacijama kada to nije neophodno, kao i na zaštiti privatnosti žrtve. Posebno ranjive grupe dobiće i posebne mere zaštite.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Novosti)