TAKO MLADI, A VEĆ SJAJNI
LJUBOMIR I STEFAN SU NAJBOLJI AMBASADORI SRBIJE: Objavili su rad u prestižnom časopisu, ali ne žele da odu odavde
Njih dvojicu je na samom početku školovanja zainteresovala matematika, a ljubav prema prirodnim naukama još uvek traje
Ljubomir Gojković i Stefan Malijević, doskorašnji učenici Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" u Novom Sadu, postigli su veliki uspeh, objavivši svoj prvi naučni rad u časopisu "Physics Education".
Uz mentorstvo dr Stevana Armakovića sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Ljubomir i Stefan uspešno su demonstrirali kako se programski jezik ,,python" može iskoristiti za pisanje programa kojim se aproksimativno rešavaju diferencijalne jednačine, koje opisuju ponašanje RC, RL i RLC kola.
Događaj je značajniji samim tim što je ovo prvi put da su srednjoškolci dobili priliku da njihovo istraživanje postane deo naučne zajednice.
Ljubomir ima 19 godina i dolazim iz manjeg mesta po imenu Kuzmin i zbog školovanja se preselio u Petrovaradin, dok Stefan ima 18 godina i dolazi iz Čeneja.
Njih dvojicu je na samom početku školovanja zainteresovala matematika, a ljubav prema prirodnim naukama još uvek traje.
S Ljubomirom i Stefanom smo razgovarali o dosadašnjim rezultatima na koje su najponosniji, ali i o planovima koje imaju za budućnost.
Kada ste shvatili da vas zanimaju prirodne nauke?
Ljubomir: Prvi put sam shvatio da me zanimaju prirodne nauke u drugom ili trećem razredu osnovne, kada smo na časovima matematike igrali igru uz pomoć koje smo trebali lakše da savladamo osnovne operacije, i tada sam primetio da matematika ne mora biti bauk.
Stefan: Od samog početka školovanja me je zainteresovala matematika, a u šestom razredu na časovima fizike sam shvatio da me privlače prirodne nauke.
Da li se dugo bavite istraživanjima?
Ljubomir: Istraživanjem sam relativno nedavno počeo da se bavim, rekao bih da mi je ovaj rad zapravo najveće istraživanje do sada. Pre njega sam se mnogo manje upuštao u takve vode.
Stefan: Ne, ovo je moje prvo istraživanje. Žao mi je što nisam ranije učestvovao u nekom.
Na koji ste svoj uspeh najponosniji?
Ljubomir: Definitivno sam najponosniji na ovaj uspeh. Prvo nisam ni očekivao da ćemo dogurati do ovako nečega. Kad nam je bila predložena ideja prva pomisao mi je bila da to nije za nas, da nećemo uspeti, da je takva čast rezervisana samo za ozbiljne naučnike, i da mi tu ne spadamo.Svakako pokušali smo i vremenom smo postali ubeđeniji da će od toga biti nešto.
Stefan: Pored ovog uspeha, najponosniji sam na postignute rezultate na takmičenjima iz fizike i matematike tokom osnovne škole i gimnazije. Posebno bih istakao osvajanje prvog mesta na državnom takmičenju iz fizike u prvom razredu gimnazije. Taj dan nikada neću zaboraviti.
Ovo je prvi put da su srednjoškolci dobili priliku da njihovo istraživanje postane deo naučne zajednice. Da li ste to očekivali? Kakve su bile reakcije?
Ljubomir: Dok smo radili mislio sam da samo radimo nešto za dodatnu ocenu, da nije neka ozbiljna stvar ali ubrzo sam shvatio koliko sam pogrešio. Kad smo saznali da je rad odobren i objavljen u časopisu, bili smo oduševljeni, kao i naše porodice i prijatelji, svi su nam čestitali na tako velikom uspehu.
Stefan: Iskreno, na početku nisam mislio da će se sve ovako završiti. Ja sam presrećan i prezadovoljan. Porodica, prijatelji, komšije su pozitivno reagovali i svima je drago zbog našeg uspeha. To mi mnogo znači, jer mi daje vetar u leđa da nastavim dalje.
Koje su vam prirodne nauke najzanimljivije? Zbog čega?
Ljubomir: Pa od svih prirodnih nauka najviše bih izdvojio fiziku i hemiju. To je možda zato što smo pored predavanja uvek mogli da odradimo i vežbe uz pomoć kojih lakše usvojimo gradivo. Nisam tip osobe koji voli da samo sluša o nečemu i to uči nego volim da to i praktično primenim. Imao sam sreće da imam super profesore koji su nam pokazali da prirodne nauke nisu bauk ako im se pristupi na pravilan način.
Stefan: Najzanimljivije prirodne nauke su mi fizika i matematika. One me zanimaju jer se obe bave celim univerzumom i pokušavaju da otkriju njegova opšta pravila, pritom je matematika prilično apstraktna. Fiziku više volim zbog postojanja eksperimenata. U toku gimnazije sam obožavao laboratorijske vežbe.
Kako biste ljudima kojima programiranje nije blisko približili predmet vašeg istraživanja?
Ljubomir: Pa predmet našeg rada je zapravo veoma jednostavan. Mi smo uz pomoć relativno jednostavnog alata uspeli da izračunamo aproksimativno rešenje diferencijalne jednačine kojom opisujemo ponašanje RC, RL i RLC kola.. Kao srednjoškolci mi još nemamo alat za njeno računanje, to se tek usavršava na fakultetu, zato smo pokazali da iako nemamo potrebnu matematiku da sami računamo, imamo okruženje koje to može umesto nas. Programski jezik python je relativno lak za naučiti i ima velik broj biblioteka, što omogućava rukovanje sa njim još lakšim.
Stefan: Mnoge pojave u prirodi se mogu objasniti diferencijalnim jednačinama, među kojima i one vezane za električna kola. Zbog napredne matematike koje se koristi za njihovo rešavanje teško je doći do egzaktnog rešenja i zato tražimo aproksimativno. Do njega smo lako došli korišćenjem Python programskog jezika i malo programiranja. Na kraju smo videli da je odstupanje našeg rešenja u odnosu na egzaktno zanemarljivo.
Kakvi su vaši planovi za budućnost?
Ljubomir: Trenutno u planu imam da se fokusiram na fakultet i da lepo startujem svoju prvu godinu. Naravno u bliskoj budućnosti planiramo još neke projekte da realizujemo, ali sve je još u fazi planiranja. Radimo na usavršavanju stečenog znanja i sami pronalazimo načine da ga primenimo.
Stefan: Upisao sam Prirodno-matematiči fakultet u Novom Sadu i planiram da ga završim u roku. Voleo bih da ostanem ovde u Srbiji i nađem posao koji ima veze sa fizikom.
Gde biste želeli da nastavite svoje školovanje?
Ljubomir: Školovanje želim da završim ovde u Srbiji i to u Novom Sadu. Ovde sam upisao Fakultet Tehničkih Nauka i ovde su mi porodica, devojka i prijatelji koji me konstantno guraju napred i podržavaju. Bez toliko podrške i motivacije ne bih bio ovde gde sam danas, i nameravam da iskoristim to što imam da bih se progurao još više u životu.
Stefan: Želja mi je da nastavim školovanje u Novom Sadu, mada nisu isključene ni druge opcije.
Da li planirate da nastavite sa pisanjem naučnih radova?
Ljubomir: Naravno, ovo je tek prvi od mnogih radova. Uz pomoć ovog rada smo naučili šta je zapravo potrebno da bi se sastavio jedan rad. Od toga kako se bira i pretražuje adekvatna literatura do toga kako izgleda zapravo struktura jednog rada. Nadam se da ćemo u bliskoj budućnosti moći da se pohvalimo još jednim ostvarenim uspehom.
Stefan: Planiram da nastavim sa pisanjem radova. Ovo iskustvo će mi mnogo značiti po tom pitanju. Nadam se da će u budućnosti biti još ovakvih uspeha.
Svakako, Ljubomir i Stefan se naukom ne bave 24/7, već se trude da što više vremena provode na otvorenom. I dok Ljubomir voli da se opusti uz dobru knjigu ili seriju, Stefan se u slobodno vreme bavi sportom. Dodaje i da mu je velika želja da putuje svetom, a trudiće se da je ispuni sledeće godine, kada bude završio sa obavezama oko fakulteta.
Bonus video: