LAKŠE DO LEKOVA ZA KORONU: Sistem veštačke inteligencije značajno će ubrzati taj proces

Dok naučnici otkrivaju lekove koji mogu da leče koronavirusne infekcije, potražnja za njima će gotovo sigurno nadmašiti zalihe - kao što se već dešava sa remdesivirom. Kako bi sprečili nestašicu lekova, istraživači su smislili novi način da dizajniraju sintetičke rute ka lekovima koji se sada testiraju u okviru kliničkih ispitivanja COVID-19, koristeći softver veštačke inteligencije (AI). Softver je isplanirano nove recepti - za 11 lekova njih- koji bi mogli pomoći proizvođačima u proizvodnji lekova čiji postupak sinteze je strogo čuvana tajna. Budući da nove metode koriste jeftine, lako dostupne materijale, licencirani dobavljači lekova mogli bi brzo da povećaju proizvodnju bilo koje obećavajuće terapije.

"Ako ćete nabaviti lek za čitav svet, vaši početni materijali moraju biti jeftini i dostupni kao šećer", kaže Danijel Šulc, hemičarka iz Merck-a. Nova metoda, koja je ove nedelje objavljena kao preliminarna, „zaista je solidna“, kaže ona. "Impresionirana sam brzinom kojom su istraživači mogli da pronađu nova rešenja za pravljenje postojećih lekova."- rekla je ona.

Patenti daju farmaceutskim kompanijama pravo da budu jedini dobavljač novog leka u datoj zemlji, obično tokom 20 godina. Jednom kada neki lek nestane sa patentom, druge kompanije mogu ga proizvoditi i prodavati kao generički. Metoda pravljenja leka često je tajna za obeshrabrivanje konkurencije čak i nakon isteka patenata. Ali COVID-19 je sve to promenio, kaže Šulc. "U trenutku smo kada su svi na istom brodu"

Za sada je dokazano da se samo dva leka - remdesivir i deksametazon - bore protiv COVID-19 . To je dovelo do nestašice snabdevanja za oba. Četvrtog avgusta, advokati iz 34 države SAD-a pisali su državnim službenicima , nazivajući zalihe remdesivira "opasno ograničenim", i zatražili da se državama daju "prava na marš" za kršenje patenata vlasnika Gilead Sciences. Takva bi prava omogućila državama da rade sa trećim proizvođačima kako bi napravili dodatne zalihe leka.

Kako bi sprečili buduće krize lanaca snabdevanja, hemičar Univerziteta u Mičigenu Timoti Černak i njegove kolege okrenuli su se komercijalnom programu sinteze lekova putem veštačke inteligencije koji se zove Sinthia. Softver može pomoći farmaceutskim proizvođačima da pronađu najefikasniju i ekonomičniju strategiju za sintezu lekova, od kojih je većina prilično složenih molekula koji se mogu izraditi na bezbroj načina - koliko umetnik može da primenjuje poteze četkicama u beskonačnim kombinacijama da slika isti pejzaž . „To je više opcija nego što ih ljudski um može da shvati“, kaže Černak.

Černak i njegove kolege pretraživali su literaturu o patentima tražeći načine sintetizacije 12 lekova koji su sada testirani kao terapije za COVID-19, uključujući i remdesivir. Zatim su programirali Sinthia da traži nova sintetička rešenja. Oni su svoju pretragu ograničili na opcije koje koriste jeftine, obilne početne materije, ne zahtevaju skupe katalizatore ili opremu i mogu proizvesti količine leka u kilogramima.

Na kraju je softver pronašao nova rešenja za pravljenje 11 od 12 jedinjenja , uključujući generičke antivirusne umifenovir i favipiravir, izveštavaju ove nedelje istraživači u predizdanju za ChemRkiv. Program veštačke inteligencije osmislio je četiri različita načina za sintezu umifenovira, na primer, u jednom slučaju sa jeftinijim početnim materijalima a onda i onih koji se trenutno koriste. "Za isti iznos novca (ili manje), ove lekove možemo da pravimo od različitih početnih materijala", kaže Černak. Jedina greška bio je remdesivir, Softver nije mogao da nađe rešenje za izradu drugačije od načina na koji to radi Gilead, kaže on.

Černak kaže da su on i njegov tim prijavili patente na sve nove načine sinteze. Ali njihov cilj nije da zarade. Umesto toga, oni žele da licenciraju svoje pristupe proizvodnji jednoj ili više farmaceutskih kompanija kako bi obezbedili odgovarajuće snabdevanje i niske cene.

Sada, dodaje, čekaju i videće da li se neki od lekova pokazao efikasnim u kliničkim ispitivanjima.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Sciencemag)