OVIH PET MESTA ĆE NA ZIMU BITI LEGLO KORONE: Izbegavate ih bukvalno, po svaku cenu!

Uveliko teku pripreme za jesen i zimu, ali ne one koje se odnose na spremanje zimnice i druge čarolije na koje smo navikli, već za drugi - treći talas ili sledeći nalet korone.

Kako god da nazovemo ono što nam sledi, jedno je sigurno, a to je da opasnost od virusa i dalje postoji posebno jer se dolaskom jeseni vraćaju neke obavezne životne aktivnosti, pre svega polazak u školu i na fakultet.

Sve to predstavlja potencijalnu opasnost za ponovno naglo širenje virusa.

1. Početak nove školske godine

Jedna od glavnih tema o kojoj se dosta govori proteklih dana je i povratak đaka u školske klupe. Nekoliko varijanti je u opticaju, nastava od kuće i vraćanje u školske učionice, a konačna odluka o planu i programu biće doneta sutra.

- Škola je temelj društva i mora da se shvati da je najvažnije da odredimo kako ćemo sa školom, socijalizacija male dece je nešto što je neophodno. Oni su prvi prioritet, da se obezbede uslovi da budu sigurni. Podela u dve grupe, maksimalno po 15 đaka, svaki đak u svojoj klupi, maske i svi će biti zadovoljni. Teoretski deo, sve je već dogovoreno. Ono što je bitno jeste da su roditelji saradnici pa i u ovakvoj situaicji. Bitno je da samo zdravo dete dođe u školu - istakao je ranije epidemiolog dr Predag Kon.

Prema prvim najavama, časovi će biti skraćeni i biće preduzete sve potrebne epidemiološke mere kako bi učenici bili bezbedni. Iz Kriznog štaba takođe poručuju da polazak u školu predstavlja najvažnije pitanje i da odluka mora da bude zadovoljavajuća sa strane svih aspekata.

Istina je da polazak u školu predstavlja potencijalni rizik od ponovnog povećanja broja novoobolelih, pre svega zbog velike cirkulacije ljudi, ali uz poštovanje epidemioloških mera i pravila sve to može da protekne potpuno bezbedno.

2. Veći broj dece u vrtićima

Epidemija korona virusa je u prethodnom periodu poprilično ispraznila vrtiće. Ipak od jeseni se očekuje veći broj mališana, a samo u Beogradu bi oko 12.000 nove dece trebalo da krene u vrtić od septembra.

Slučajeva zaražavanja korona virusom bilo je, ali kako kažu nadležni "samo sporadičnih", kako kod dece tako i kod vaspitačica. Sada je dolaznost oko 18 odsto, ali kada sva deca budu krenula u obdaništa mora se takođe dosta pažnje posvetiti epidemiološkim merama kao što je slučaj sa školarcima, kako ne bi došlo do širenja virusa.

Ono što se i sada primenjuje jeste da se mališanima i osoblju na ulazu meri temperatura beskontaktnim toplomerima i dezinfikuju im se ruke. Takođe, deci se često peru ruke, a igračke i površine se detaljno tretiraju dezinficijensima. Održava se i propisana distanca tokom obroka i spavanja.

3. Više ljudi u gradskom prevozu

Autobus, prevoz, GSP, Foto: Alo / Vladimir Marković

Maske u gradskom prevozu su obavezne, većina putnika to poštuje, a moraće da se nose do daljeg. Kako je sada sezona godišnjih odmora, dosta ljudi je van Beograda i većih gužvi u gradskom prevozu nema, pa nije toliki problem i održavanje distance.

Ipak, bez obzira što će od 1. septembra na ulicama biti veći broj vozila, veliko je pitanje kako će se držati distanca kada svi počnu da se vraćaju svojim obavezama. Školarci, studenti, radnici, a i penzioneri, veliki broj ljudi u prevozu u svakom trenutku predstavlja potencijalno novo žarište i izvor širenja virusa.

Slično će biti i u drugim većim gradovima u Srbiji.

4. Povratak studenata u domove

Đak Obrazovanje Učenik Student Studiranje, Foto: Shutterstock

Septembar je za studente u znaku ispitnih rokova, dok već početkom oktobra, kreće nova školska godina, pa se upravo taj period smatra još jednim od potencijalnih rizika za novo širenje virusa. Desetine hiljada studenata doći će samo u Beograd iz cele Srbije, a tu su i studenti i iz Republike Srpske, kao i iz Crne Gore.

Nagli porast broja novoobolelih u proteklom periodu vezivao se upravo za studente, a da je to istina potvrdio je i dr Kon.

- Porast broja novoobolelih je krenuo od studenata, ne u domovima, nego na raznim proslavama. Svaki drugi koji je dobio obolenje je davao izjavu o nekom druženju masovnijem i nije odmah reagovano tako da se to proširilo – rekao je dr Kon.

Kako je teško kontrolisati svako okupljanje omladine, koja uvek nađe način za druženje, i provod jasno je da možda upravo "najveća opasnost" preti od ove grupe kada govorimo o širenju virusa.

5. Selidba u zatvorene kafiće

Na snazi je i dalje zabrana okupljanja koja podrazumeva najviše 10 ljudi na jednom mestu, ugostitelji rade do 21 sat, a ukoliko lokali imaju i bašte radno vreme je do 23 sata. Pored toga u obavezi su poštuju i ostale epidemiološke mere, a da posla imaju svakodnevno svedoče pune bašte i ne baš propisano poštovanje distance.

Jasno je da dolaskom jeseni i hladnijeg vremena bašte moraju da se zatvore, a to onda znači samo jedno - više ljudi u zatvorenom prostoru, što za sobom povlači i lakše prenošenje virusa.

Kako će sve biti regulisano i da li možemo da očekujemo neke promene kada je reč epidemiološkim merama za sada nije poznato.

Ono što je jedino sigurno jeste da opasnost od virusa i dalje postoji, a sve što možemo da uradimo kako do toga ne bi došlo je upravo poštovanje svih epidemioloških mera i saveta jer je to jedini način da se izborimo sa epidemijom.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)