KOVID JE MOŽDA VEŠTAČKI, OVO JOŠ NIJE VIĐENO: Doktora Nada Kuljić iznela šokantnu izjavu o koroni

Nijedan tip virusa korona do sada nije izazivao infekciju kakvu izaziva ovaj, od koje mnogo ljudi sa kliničkom slikom umire. Osim toga, mehanizam vezivanja ovog virusa za čoveka je drugačiji. Vezuje se na sličnim mestima kao SARS i MERS, ali ne kao i drugi virusi korona.

Ovako, za "Novosti", govori profesorka dr Nada Kuljić Kapulica, koja je istraživala viruse korona još osamdesetih godina. Vrhunski virusolog sada je u penziji, a radila je u velikoj laboratoriji na Vojnomedicinskoj akademiji dijagnostikovanje virusa korona.

- Virusi korona su relativno kasno otkriveni, negde šezdesetih godina - kaže profesorka Nada Kuljić Kapulica. - Postojala su dva soja, jedan je bio više raširen u Americi, a drugi u Evropi. Nabavili smo evropski soj. Za nas je to istraživanje bilo veliki izazov. Druge laboratorije su retko istraživale ta dva virusa, jer su izazivali blage respiratorne indekcije. Oko 200 virusa može da izazove prehladu, a pre će oboleli da ozdravi nego što će da se otkrije uzročnik.

Naša sagovornica kaže da su se virusolozi za viruse korona zainteresovali tek kad se početkom 2.000 pojavio smrtonosni SARS:

- SARS je napravio revoluciju pošto je izazivao smrtonosnu bolest. Na sreću, kod nas se nije pojavio i brzo je prošao. Posle deset godina pojavio se MERS, drugi smrtonosni virus, koji je još kraće trajao. Između ta dva virusa pronađena su još dva humana virusa korona, ali oni nisu bili opasni. Tek je kovid napravio haos na planeti.

Profesorka Nada Kuljić Kapulica priznaje da se iznenadila osetljivošću ovog virusa:

- Ceo svet je očekivao da će kad dođe lepo vreme i ultravioletno zračenje virus oslabiti. Ovaj, međutim, odoleva visokoj temperaturi. Virusi koje sam ja svojevremeno dijagnostifikovala bili su sezonski i izuzetno osetljivi na visoku temperaturu. Sve smo radili na temperaturi leda, jer su oba virusa gubila infektivnost na sobnoj temperaturi. Glavni udar bio je u februaru i martu. Ovaj virus, međutim, suprotno svim očekivanjma, nije se zaustavio u letnjim mesecima. Temperatura od 56 stepeni uništava masu mikroorganizama, ali ispitivanja SARS pokazuju da je potrebna i viša temperatura, možda i 75 stepeni da bi se uništio.

Dokazano je da SARS može da preživi 96 sati na raznim površinama u bolnici, posebno ako je u biološkom uzorku - serumu, stolici, ispljuvku, za razliku od drugih virusa korona, koji žive svega nekoliko sati.

- Ispitivanja osetljivosti za kovid nisu završena, ali očigledno je da je ovaj virus, poput SARS, rezistentniji - kaže doktorka Kuljić.

Novi virus je za sve još enigma, a profesorka podseća da eksperimenti dugo traju.

Soj OC43 koji sam izučavala bilo je teško održavati u laboratoriji, dok se kovid 19 brzo razmnožava u laboratorijskim uslovima, pa mogu da se rade razni eksperimenti - objasnila je profesorka. - Virus može da bude iz prirode, ali isto tako može da bude i iz laboratorije. Tehnologija, genetika, molekularna biologija su toliko napredovale da je moguće napraviti virus u laboratoriji. Moguće je da, kao što pojedini vrhunski naučnici tvrde, kovid 19 nije nastao prirodnim putem. I posle ovoliko meseci niko živi ne zna kako je, gde i zbog čega nastao, a pitanje je da li će se njegovo poreklo ikad saznati. Nije isključeno ni da je nastao prirodno.

POSTEPENO ĆE SE UGASITI

- UVEK sam svoja predavanja počinjala rečenicom da nije slučajno da se neprijatelji komplikovanih kompjuterskih programa nazivaju virusima. Kovid 19 nije prvi koji je čoveku napravio iznenađenja - kaže Nada Kuljić Kapulica. - Virusi često prave iznenađenja, ali sigurno je da će čovek svojim znanjima i saznanjima pobediti. Uverena sam da će pandemija kako je došla i prestati, mislim da će se postepeno gasiti i da će ovaj virus preći u sezonski.

Bonus video

(Espreso.co.rs / Novosti)