RAZORNA EKSPLOZIJA JE SAMO POČETAK! Libanu preti opasna lančana reakcija, država je u velikoj opasnosti

Zemlji u kojoj se koncentrišu sve konfrontacije na Bliskom istoku preti ozbiljna ekonomska, ali i politička kriza, jer će se neminovno pitanje neefikasnosti vlasti.

Stepen razaranja Bejruta izazvanog eksplozijom 2.750 tona amonijak-nitrata uskladištenog u luci nameće pitanje kako se i zašto to dogodilo i ko je odgovoran. O razmerama govore podaci o najmanje 137 poginulih, više od 5.000 povređenih, a kuće oko 300.000 ljudi su oštećene. Prema preliminarnim procenama, materijalna šteta premašuje 15 milijardi dolara.

Dragan Bisenić, bivši ambasador Srbije u Egiptu i dobar poznavalac Bliskog istoka, kaže da je ekonomska šteta nemerljiva.

- Bejrutska luka je centar ekonomskog života Libana, sve što dolazi i odlazi stizalo je preko nje. Luka je na izvestan način žrtva takvog položaja zbog toga što je opasni teret ostao da stoji šest godina, a neefikasnost libanske administracije je u velikoj meri presudna za ovakav sled događaja - objašnjava Bisenić, podsećajući da je Liban i pre ovoga bio u teškom ekonomskom stanju, praktično na rubu bankrota.

Kriza zbog nezadovoljstva elitama

Međutim, on napominje da će se pored ekonomske, Liban suočiti i sa političkom krizom, zbog toga što će se neminovno postaviti problem daljeg upravljanja zemljom.

Pre nego što je Said Hariri postao predsednik vlade, Liban je bio u dugom periodu bezvlašća, takoreći dve godine nije imao ni predsednika države, ni predsednika vlade. Pritom, ta zemlja ima osetljiv etnički sastav gde su tri grupe dominantne – šiiti, suniti i hrišćani, kao i specifičnu ustavnu organizaciju: predsednik države je hrišćanin, predsednik vlade sunit a predsednik parlamenta šiit.

Bejrut je istovremeno simbol građanskog rata koji je u Libanu trajao čitavih 20 godina, sve do devedesetih i posebno osetljivo mesto zato što se tu koncentrišu sve konfrontacije koje postoje na Bliskom istoku, i verske, i političke, i strateške, i vojne. Poslednjih meseci Liban su potresali i protesti.

- Razlog protesta je stalno i tinjajuće nezadovoljstvo stanovništva načinom uprave u Libanu. Zemlja ima tzv. dinastičku političku sliku, tu vladaju porodice. Vlast se prenosi sa Haririja na Haririja, a zet predsednika Mišela Auna je, recimo, ministar spoljnih poslova. Ta vrsta dinastičke politike stvara veliko nezadovoljstvo svih stanovnika Libana, pa su povremene demonstracije neminovne jer je prisutna permanentna skepsa prema poštenju takvih elita i prema njihovoj spremnosti da rade za dobro svih. Ovakav događaj u kom se pokazuje nemarnost celog niza ljudi koji bi trebalo o tome da se brinu – može li tolika količina amonijum nitrata da postoji u centru grada – otvoriće i takva pitanja - kaže Bisenić.

Državi stiže pomoć

Na pitanje od koga Liban može da očekuje pomoć u otklanjanju posledica eksplozije, bivši ambasador podseća da je Rusija već poslala četiri aviona pomoći, kao i lekare.

U Bejrut je u četvrtak stigao i francuski predsednik Emanuel Makron, a Bisenić ističe da se libanski suniti redovno oslanjaju na saudijski dvor. On ne sumnja da će pomoć stići i od drugih zemalja, ali dodaje da je pitanje koliko će međunarodna pomoć uspeti da uspostavi takvu situaciju u kojoj bi se Liban pretvorio u funkcionalnu državu.

Bisenić, ipak, smatra da zbog iskustva dugogodišnjeg građanskog rata neće doći do veće eskalacije.

- Moguće je da će ponovo predsednik vlade da podnese ostavku. Međutim, Liban je čak i u vreme Arapskog proleća 2010-2011. održao neku vrstu mira bez direktnog uključivanja u ratni sukob, izbegnute su operacije Islamske države, mada je bilo pojedinačnih incidenata – eksplozije, ubistava, atentata, ali veće operacije nisu postojale. Nadajmo se da će Liban i ovog puta izbeći tu tragičnu sudbinu što je najvažnije da bi bilo kakva obnova bila moguća - napominje Bisenić.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Sputnjik)