AKO STE PRELEŽALI OVU BOLEST, MNOGO ĆETE LAKŠE PODNETI KORONU! Novo otkriće naučnika o Covid-19

Grupa naučnika smatra da razume zašto imuni sistemi nekih ljudi prepoznaju koronavirus, uprkos tome što osoba nikad nije bila njime zaražena. Novo istraživanje tima naučnika objavljeno u ponedeljak sugeriše da ranije infekcije sa mnogo blažim, ali srodnim koronavirusima koje izazivaju prehladu mogu proizvesti T ćelije kod ljudi koje takođe reaguju na novi koronavirus - ćelije koje bi mogle da pruže određenu zaštitu protiv covid-19.

T ćelije su ključni aspekt našeg imuniteta na zarazne bolesti. Slično kao antitela, koja su proteini koje oslobađaju imunološke ćelije B, mogu se dobiti i neke vrste T ćelija koje specifično prepoznaju deo virusa ili drugi patogen koji vas pokušava reinficirati. Jednom kada se to dogodi, imuni odgovor tela ima trend ubrzanja pokušavajući da spreči ili oslabi novu infekciju. I antitela i T ćelije mogu uzajamno reagovati, gde reaguju na novog stranog napadača na osnovu poznatih parametara, kao da su ga sretali i ranije. Često se to dešava zato što je dotična klica genetski povezana sa klicom na koju su originalna antitela ili T ćelije stvorene kao odgovor.

U nekoliko studija rađenih poslednjih meseci primećen je jedan posebno opasan obrazac: ljudi koji imaju T ćelije koje reaguju na novi koronavirus, SARS-CoV-2, bez ikakvih drugih znakova infekcije, kao što su nedavna bolest ili antitela specifična za virus. U nekim slučajevima to se može objasniti zašto asimptomatska osoba ne proizvodi antitela uprkos infekciji, što je retka, ali neviđena stvar koja se dešava sa drugim bakterijama. Ali druge studije su pokazale da se ovaj T ćelijski odgovor dešava u uzorcima krvi uzetim od ljudi mnogo pre nego što je pandemija covid-19 počela prošle krajem prošle godine, što znači da bi trebalo biti nemoguće da se zaraze.

Pošto postoje najmanje četiri druge vrste koronavirusa koje inficiraju ljude i izazivaju blagu do umerenu prehladu, vodeća teorija je da ove unakrsne reaktivne T ćelije pripadaju imunološkom odgovoru koji su naša tela napravila da bi odbila te viruse. Ali ova studija objavljena u časopisu Science, jedna je od prvih koja je pružila neke eksperimentalne dokaze za tu teoriju.

Istraživači su uzeli uzorke krvi prikupljene između 2015. i 2018. godine, u laboratoriji su uzgajali imune ćelije iz tih uzoraka i izolovali T ćelije koje kao da su se vezivale za specifične delove od 29 proteina koji čine novi koronavirus. Ovi komadići virusa ili bilo koji antigen na koji naš imuni sistem reaguje takođe se nazivaju epitopi.

Ukupno su pronašli 142 različita epitopa koji su proizveli unakrsni reaktivni T ćelijski odgovor kroz uzorke. Otprilike polovina ovih epitopa pronađena je u proteinu prodiranja virusa, delu koji koristi da napadne ćelije kako bi preuzela njihovu genetsku strukruru i stvorila nove kopije. Velika većina ovih unakrsnih reaktivnih T ćelija (preko 90%) su takođe bile CD4 + ćelije, takođe poznate kao T helper ćelije. Kao što njihov nadimak implicira, ove ćelije pomažu u regulisanju ostatka imunološkog sistema i njegovog odgovora na infekciju.

Tim je takođe izveo isti osnovni eksperiment sa koronavirusima. I kada su to učinili, primetili su mnogo sličnosti između toga kako su T ćelije reagovale na te viruse i kako su odgovorile na novi koronavirus. U mnogo slučajeva, zaključili su, T ćelije su reagovale na genetske delove koje deli SARS-CoV-2 i virusi obične prehlade.

Rezultati, napisali su, u velikoj su suprotnosti sa drugim istraživanjima koja nisu videla sličan efekat kada su u pitanju antitela. Drugim rečima, naučnici nisu otkrili da antitela na druge vrste koronavirusa reagiraju na infekciju prouzrokovanu novim koronavirusom. Ali nalazi omogućavaju verodostojnost teoriji da je reakcija T ćelija na novi koronavirus posledica prošlih infekcija ovim virusima prehlade.

Ako je verifikovano u drugim istraživanjima, otkriće će verovatno biti presudan deo slagalice o covid-19, tvrde autori.

„Sada smo dokazali da kod nekih ljudi prethodno postojeće T ćelijsko pamćenje protiv običnog hladnog koronavirusa može prepoznati SARS-CoV-2, sve do tačnih molekularnih struktura“, rekla je koautorka Daniela Veiskopf, istraživačica Instituta za imunologiju La Jolla, u izjavi koju je objavila istraživačka organizacija. "Ovo bi moglo pomoći da se objasni zašto neki ljudi pokazuju blaže simptome bolesti, dok drugi ozbiljno postaju bolesni."- rekla je ona.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Gizmodo)