Bah je i za džezere i rokere najvažniji kompozitor u istoriji muzike

Johan Sebastijan Bah umro je 28. jula 1750. u Lajpcigu. Njegov stvaralački opus je opširno istražen i dokumentovan. Bahova profesionalna karijera takođe je poznata, ali relativno malo se zna o tome kakva je ličnost bio, pa čak i kako je tačno izgledao, u poređenju s drugim kompozitorima.

Ovaj kompozitor barokne muzike rođen je 1685. u Ajzenahu. Radio je kao koncert-majstor u Vajmaru, potom kao kapel-majstor u Ketenu (dirigent kamernog orkestra i organizator muzičkog života na dvoru kneza Leopolda od Anhalt-Ketena), a u Lajpcigu je nakon toga dobio mesto glavnog kantora u crkvi Svetog Tome, gde je ostao do kraja života.

Hiljade posetilaca obilaze svake godine lokacije u Tiringiji, Saksoniji i Saksoniji-Anhaltu, na kojima je sa porodicom živeo i radio. U crkvi Svetog Jurja u Ajzenahu sa strahopoštovanjem dodiruju posudu od kamena u kojoj je Bah kršten 23. marta 1685. godine, u Crkvi Svetog Tome u Lajpcigu stoje zamišljeno ispred Bahovog navodnog groba.

„Da li je on zaista sahranjen ispod nadgrobne ploče s natpisom Johan Sebastijan Bah još uvek je zagonetka stoleća“, kaže Jerg Hansen, direktor Muzeja u koji spada i Bahova rodna kuća u Ajzenahu.

Jučerašnji Bah pretvoren u Baha današnjeg vremena

„Novo Bahovo društvo“ osnovalo je prvi Bahov muzej u Ajzenahu 1907. godine. Bila je to kuća u blizini njegove rodne kuće koje više nije bilo. Pored Bahove privatne biblioteke i najveće zbirke njegovih slika, u muzeju se nalaze i brojni istorijski instrumenti iz Bahovog vremena koje muzičari svakog sata sviraju za posetioce.

Direktoru Jergu Hansenu važno je da posetiocima kaže koliko su složene Bahove polifone melodije i zašto se on smatra majstorom fuge. „Ljudi treba da znaju kakav je uticaj Bah imao na klavirsku muziku. To je možda i glavni razlog zašto i danas slušamo Baha“.

okom sviranja na starim baroknim instrumentima u muzeju publici se posreduje originalni zvuk Bahove muzike tog vremena.

Biografi ga uzdigli na Olimp

Nakon njegove smrti 1750. njegova dela i njegova sakralna muzika su pali u zaborav – sve dok nije ponovo otkriven početkom 19. veka i stilizovan u nacionalnog heroja. Johan Nikolaus Forkel napisao je prvu Bahovu biografiju 1802. godine. Podnaslov knjige glasi: Za patriotske poklonike prave muzičke umetnosti.

"Forkel uzdiže Baha na Olimp i daje sliku virtuoza na klaviru koji je postao genije zahvaljujući nemačkim vrlinama kao što su naporan rad i ozbilnost“, kaže Mihael Maul, direktor Bahovog festivala u Lajpcigu i poznavalac svih biografija ovog muzičara.

Kompozitor Feliks Mendelson-Bartoldi je tek 1829. otkrio Bahovu sakralnu muziku, uključujući Bahove kantate, pasije i oratorijume komponovane za široku upotrebu. Mendelson je predstavio skraćenu Pasiju po Mateju, što je bio novi impuls za poštovaoce Bahove muzike.

Nova biografija o Bahu zasnovana na činjenicama

Muzikolog Kristof Volf strogo se držao činjenica u svojoj biografiji Baha izdatoj 2002. godine. Od 1950. do 2007, Bahov institut u Getingenu i Bahova arhiva u Lajpcigu bavili su se objavljivanjem ovog novog, celovitog i kompletnog, izdanja Bahovih dela u tri toma. Svi izvori za to su sistematski prikupljani. Samo sadržaj ima 1.000 stavki. Volf je imao uvid u kompletan materijal koji međutim nije mogao da popuni nepoznanice o tome kakav je Bah bio kao osoba i kakav mu je bio karakter.

U nekrologu, koji je napisala Bahova porodica, piše da je Bah u očima svih bio prijatan i kako je primao puno posetilaca, ali u istorijskim knjigama se može naći primedba da je „zafrkavao“ svoje poslodavce i tu ga opisuju kao izrazito tvrdoglavog.

„Tako je u Volfovoj biografiji Bah prikazan kao čovek koji je pod veoma teškim uslovima ostvario karijeru“, kaže direktor Bah-festa Mihael Maul i dodaje: „Tako Bah opet postaje čovek sa svim manama i vrlinama. To ga spušta među obične smrtnike“.

Mihael Maul takođe piše knjigu o Bahu na kojoj radi već četiri godine i koja prikazuje 150 stanica njegovog života u slikama – uključujući i propratne tekstove. Međutim, zbog korona-krize izdavanje knjige je odloženo. Za Maula, Bah je povremeno i tragična figura.

„Boli me kad vidim da se Bah ponašao poput slona u porculanskoj radnji kada je želeo da se izbori za dobre uslove rada“, kaže Maul. „Još je dirljivije kada znate da je komponovao takva remek-dela, delimično u nemogućim uslovima“.

Ono što i danas fascinira kod Baha

Danas Baha ne slave kao nacionalnog heroja, već ga obožavaju zbog njegove muzike. Bahova muzika oduševljava ljude u čitavom svetu bez obzira na geografske, verske i kulturne razlike. Mihaela Maula očaravaju bezvremene melodije ovog baroknog kompozitora.

„One su tako neverovatno snažne da i mnogi poznati džez i rok muzičari kažu da je Bah najvažniji kompozitor u istoriji muzike“. To je Maulu lično potvrdio i Sting - poznata pop-zvezda.

„Rekao mi je da svakog drugog dana, kada ustane, uzme gitaru i odsvira Bahovu Svitu za violončelo“.

Bonus video:

espreso.co.rs/dw.com