Prognani Srbi iz Hrvatske: Miloševiću nije mesto u Kninu

Uz bolno sećanje na svoja stradanja i patnje doživljene tokom i nakon ''Oluje'', porodice žrtava, kao i prognani Srbi iz Hrvatske, izražavaju neslaganje sa namerom Borisa Miloševića da prisustvuje ovogodišnjoj proslavi "Oluje" u Kninu, saopštila je danas Srpska koordinacija.

To udruženje smatra da je učešće predstavnika Srba u Hravtskoj, Borisa Miloševića, u državnoj proslavi ''Oluje'' u Kninu neprihvatljivo i da je u funkciji "smokvinog lista" kojim bi se prekrila zločinačka strana te akcije u kojoj je izvršen masovan etnički progon Srba.

Ističu da učešće Miloševića u proslavi neće moći da izbriše činjenicu da je akcija "Oluja" udruženi zločinački poduhvat, koji je imao jasan cilj - trajni etnički progon Srba sa prostora tadašnje Republike Srpske Krajine.

Ocenjuju da je masovan etnički progon Srba u akciji ''Oluja'' bio državni projekat vlasti u Hrvatskoj, na čelu sa Franjom Tuđmanom, koji je sproveden na sistematski i brutalan način, odnosno javnim ubistvima civila, progonom, otimačinom, pljačkanjem, paljenjem i uništavanjem srpske imovine i javne infrstrukture.

"Danas u hrvatskom društvu preovladava neistina da su Srbi otišli jer nisu hteli da žive u Hrvatskoj, a ne da su proterani. Sve relevantne hrvatske političke stranke vide samo oslobodilačku stranu 'Oluje' i ne pada im na pamet da postave pitanje njene zločinačke sadržine. Sve to ukazuje da je Hrvatska daleko od suočavanja s prošlošću i iole objektivnog sagledavanja događaja iz bliže i dalje istorije", naglašava se.

Podsećaju da je u akciji etničkog čišćenja ''Oluja'', ubijeno 1.834 osoba srpske nacionalnosti, od toga preko 1.200 srpskih civila od kojih je više od 60 odsto bilo starije od 60 godina, kao i da je nestalo preko 1.800 osoba.

Takođe, podsećaju i da je proterano preko 250.000 Srba, zapaljeno preko 20.000 srpskih kuća i objekata, a preko 40.000 stanova u svojini Srba uzurpirano je i nikada nije vraćeno.

Kako navode, narednih desetak godina, Republika Hrvatska je preduzimala sistematske mere kako bi onemogućila povratak Srba, a za masovne ratne zločine počinjene u Oluji, u Hrvatskoj je pravosnažno danas osuđeno samo jedno lice.

Ističu da je pečat na patnje porodica žrtava i prognanih dao i Haški sud za ratne zločine, koji je konačnom drugostepenom presudom oslobodio hrvatske generale za udruženi zločinački poduhvat u ''Oluji'', iako je prvostepenom presudom osudio Gotovinu na 24 godine zatvora, a Markača na 18.

"Na taj način, pravda za porodice žrtava nije zadovoljena, već brutalno ismejana", ističu.

Podsećaju i da je Međunarodni sud pravde u svojoj odluci od februara 2015. godine, utvrdio da su se tokom i nakon operacije ''Oluja'', dogodili zločini nad civilima, koji bi mogli biti dela izvršenja genocida, ''ali da nije dokazana specifična genocidna namera''.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Agencije)