SABLASNA PRIČA KRIJE TAJNU KOJA DO DANAS NIJE OTKRIVENA! Ovo mesto postoji i tamo su se dešavale jezive stvari

U januaru 1692. godine u selu Salem (u britanskoj koloniji na istočnoj obali Severne Amerike) devetogodišnja Elizabet Paris, ćerka lokalnog sveštenika Semjuela Parisa, i njegova jedanaestogodišnja nećakinja Abigejl Vilijams počele su dobijati napade. Vikale su, bacale stvari, proizvodile čudne zvukove te padale u trans.

Doktor koji ih je pregledao zaključio je da se radi o vračanju i da je devojčice zaposeo đavo. Uskoro su iste simptome počele osećati i druge devojčice u selu. Na insistiranje lokalnih predstavnika vlasti, devojčice su priznale da su ih urekle tri žene: robinja Tituba, beskućnica Sara Gud i udovica Sara Ozborn.

Optužene su dovedene pred lokalni sud 1692. godine, da bi bile ispitivane nekoliko dana. Gud i Ozborn su tvrdile da su nevine, ali Tituba je na kraju priznala da ju je zaposeo đavo, odnosno crni čovek. Sve tri žene su zatvorene, a Salemom i okolnim naseljima zavladala je panika koja je rezultirala lovom na veštice. Žene, ali i muškarci i deca, optuživani su da se bave crnom magijom i da sarađuju sa đavolom.

Uspostavljen je i poseban sud koji je odlučivao o sudbinama optuženih. Dana 10. juna 1692. godine pogubljena je prva veštica, Bridžet Bišop, starija žena koja je pre svega bila poznata po tračanju i promiskuitetu.

Sumnjive su bile i one žene koje su se mogle izdržavati samostalno, bez pomoći muškaraca, beskućnice koje su prosile hleb i žene bez dece.

Većina dokaza temeljila se na snovima i vizijama duhova i đavola koji su opsedali svedoke, a dolazili su od optužene veštice.

Tokom suđenja odvijalo se i testiranje dodirom. Ako bi u sudnici svedok doživeo napad, optužena veštica morala bi ga dodirnuti. Ako bi napad prestao, to bi značilo da se duh vratio u osobu koja ga je stvorila što je bio siguran dokaz da je veštica.

Najmlađa optužena devojčica imala je samo četiri godine te je bila prisiljena provesti nekoliko meseci u zatvoru. Sa druge strane, jedna od najstarijih optuženih osoba starac od 71 godine. Kako bi priznao krivicu, gnječen je teškim kamenjem, što je uzrokovalo njegovu smrt.

U oktobru 1692. godine sud je prestao sa radom, a do tada je bilo pogubljeno 19 ljudi, najčešće vešanjem. Ukupno je oko 150 ljudi iz Salema i iz okolnih mesta optuženo da se bave crnom magijom. Do maja 1693. godine svi optuženi pušteni su iz zatvora.

Sledećih godina usledila su izvinjenja za tragediju Salema, a tek je u 18. veku celo suđenje proglašeno nezakonitim. Vraćena su prava i date novčane naknade porodicama salemskih žrtava.

Uzrok masovne histerije koja je zavladala Salemom može se potražiti u tadašnjim društvenim okolnostima te u političkim i religijskim sukobima.

Natprirodne pojave u Salemu objašnjene su halucinogenim gljivicama koje napadaju raž, pšenicu i druge žitarice. Toksikolozi su potvrdili da tako zaražena hrana može uzrokovati grčenje mišića, povraćanje i halucinacije. Uprkos tome, ti događaji do današnjih dana zaokupljaju našu maštu, a Salem mnoge asocira na veštice, vračanje i crnu magiju.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/ALO)