ŠOKANTNO OTKRIĆE: Neke osobe su IMUNE na koronavirus!

Imunološki sistemi nekih ljudi koji nisu bili izloženi koronavirusu mogli bi biti bliski patogenu, što bi moglo umanjiti ozbiljnost bolesti ako takva osoba dobije jasan broj-19, pokazuje novo istraživanje koje je objavio CNN.

Studija je objavljena u sredu u naučnom časopisu "Nature" u sredu i otkrila je da na uzorku od 68 zdravih odraslih ljudi u Nemačkoj koji nisu bili izloženi koronavirusu, 35 procenata ima krvno reaktivne T ćelije u krvi.

Šta su T ćelije?

T-ćelije su deo imunološkog sistema koji pomaže u zaštiti tela od infekcije. Reaktivnost T-ćelija sugerira da je imunološki sistem možda imao iskustva sa sličnom infekcijom i da bi to pamćenje mogao da koristi za borbu protiv nove infekcije. Kako njihov imunološki sistem može imati reaktivne T ćelije ako nikada nisu imali covid-19?

Verovatno su ih stekli u ranijim endemskim koronavirusnim infekcijama, napisali su u studiji naučnici iz različitih institucija u Nemačkoj i Velikoj Britaniji. Upotreba ove memorije T-ćelija iz druge slične infekcije kao odgovor na novu infekciju naziva se "unakrsna reaktivnost".

Nova studija je obuhvatila analizu uzoraka krvi 18 pacijenata sa oboljelim od 19 do 21 godine i zdravih davalaca starosti od 20 do 64 godine iz Nemačke.

„Postoji značajan procenat pojedinaca koji imaju imunitet“ Studija je otkrila da koronavirusno reaktivne T ćelije postoje kod 83 odsto pacijenata sa covid-19. Iako su istraživači pronašli postojeće unakrsne reaktivne T ćelije kod zdravih ispitanika, u studiji su napisali da uticaj ovih ćelija na ishod covid-19 ostaje nepoznat. Nalazi ove studije sigurno ukazuju na potrebu za daljim istraživanjima, rekao je dr. Amesh Adalja, stariji naučnik Centra za zdravstvenu bezbednost Univerziteta Johns Hopkins koji nije učestvovao u studiji.

"Prema ovoj studiji, čini se da postoji značajan deo pojedinaca koji imaju imunitet zahvaljujući unakrsnim reaktivnim T-ćelijama iz drugih koronavirusnih infekcija, koje mogu imati uticaja na njihovo iskustvo sa novim koronavirusom. Mislim da je najveće pitanje povezivanje činjenica sa razumevanjem kakva bi mogla biti uloga ovih stanica ", rekao je Adalja i nastavio,

" Mi znamo, na primer, da su deca i mladi relativno pošteđeni teških posledica ove bolesti i mislim da bi jedna hipoteza mogla biti da su postojeće T-ćelije brojnije ili aktivnije u mlađoj dobi nego u starijoj. A ako bismo mogli da uporedimo ljude sa težom i blažom bolešću i analiziramo njihove T-ćelije, mogli bismo zaključiti da su teže posledice povezane sa manje reaktivno T-ćelija i obrnuto. Mislim da u ovoj hipotezi postoji biološka verodostojnost. Jasno je da T-ćelije ne štite ljude od infekcije, ali mogu da moduliraju ozbiljnost bolesti. Čini se da bi to mogao biti slučaj.

Mislim da u ovoj hipotezi postoji biološka verodostojnost. Jasno je da T ćelije ne štite ljude od infekcije, ali mogu da modulišu težinu bolesti. Čini se da bi to moglo biti slučaj. Do sada je tokom pandemije fokus bio na antitijelima protiv kovid-19. i njihova uloga u izgradnji imuniteta protiv bolesti. Ali profesor preventivne medicine i zaraznih bolesti na Medicinskom fakultetu Univerziteta Vanderbilt u Nešvilu, koji nije bio uključen u novu studiju, kaže da T-ćelije ne treba zanemariti.

"Imamo studiju koja sugeriše da postoji određena unakrsna reaktivnost sa uobičajenim koronavirusima koji uzrokuju prehladu kod ljudi i koja bi mogla da ima neku unakrsnu reaktivnost sa virusom covida-19 što nanese toliko štete. To je samo po sebi intrigantno jer smo iz perspektive antitela mislili da nema previše crossovera. To nije potpuno iznenađujuće jer su svi ovi virusi članovi iste porodice, poput rođaka. Sada moramo da vidimo da li to ima uticaja na kliničku praksu. Da li to znači da zaražena osoba ima manje ili više šanse za razvoj bolesti? I da li to ima ikakvih implikacija na razvoj vakcine, rekao je Schaffner za CNN

„Skoro svaki čovek na svetu došao je u kontakt sa koronavirusom." Adalja je dodao da nije iznenađen što učesnici studije koji nisu bili izloženi novom koronavirusu imaju unakrsnu reaktivnost. SARS-CoV-2 je sedmi humani koronavirus koji se otkriva, a mi zovemo četiri koronavirusa koji su stekli u zajednici ljudi. Ta četiri virusa zajedno su odgovorna za 25 odsto naše prehlade. Skoro svaka osoba na svetu stupila je u kontakt sa koronavirusom, a pošto su članovi iste porodice, razvija se određeni unakrsni imunitet ", objasnio je Adalja.

Nova studija nije jedino delo koje pokazuje određeni stepen prethodnog imuniteta na novi koronavirus kod nekih ljudi.

Alessandro Sette i Shane Crotti, obojica sa kalifornijskog Univerziteta, San Diego, napisali su u komentaru objavljenom u časopisu Nature početkom jula, da "20 do 50 odsto neotkrivenih učesnika studije pokazuje značajnu reaktivnost na peptidne baze antigena SARS-CoV-2." a Crotti je takođe napisao da je „ranije otkrivena imuna reaktivnost na SARS-CoV-2 u određenoj meri prisutna u opštoj populaciji. Ovo je hipoteza koja još nije dokazana,

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Index)