KORONA MOŽE DA SE PRENESE I PREKO OČIJU, NIKAD NEĆE NESTATI: Virusolog Nada se sa njim srela još 80-tih godina

Korona virus je, reklo bi se, tema apsolutno svakog razgovora u Srbiji.

Ona je pošast koja nam je u ovoj 2020. godini preokrenula živote za 360 stepeni. Iako je za nas korona nov pojam, među nama je već decenijama.

Prof. dr Nada Kuljić Kapulica, virusolog, se sa korona virusima prvi put srela početkom osamdesetih godina prošlog veka, kada ih je dijagnostikovala na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, gde je provela svoj radni vek.

Ova doktorka, koja je jedna od najboljih u svojoj struci, izučavala je dugi niz godina mnoge nove, aktuelne viruse. Penzionisala se nedavno, ali je s početkom haosa oko korone ove godine njen telefon u usijanju. Jer, ko bi pa o njemu znao više od žene koja ovaj virus poznaje već više od 30 godina? Tim povodom, o koroni i njenom nastanku, prenošenjima i jedinim načinima za pobedu ovog ljutog neprijatelja razgovarali smo upravo sa doktorkom Nadom.

Za korona virus vi ste čuli, i dobro ga upoznali, onda kada niko nije. Kada je to bilo?

- Sredinom osamdesetih godina moja karijera mikrobiologa, soj virusologa počela je sa dijagnostikom raznih virusa. Bila sam u moćnoj virusološkoj laboratoriji VMA koja je imala dugu tradiciju. Bio je to veliki izazov za mladog specijalistu, koji je među mikrobima posebno izdvajao i voleo viruse. Bilo je raznih izazova, jedan od njih su bili (koronavirusi) CoV. Bila je to relativno nova, nepoznata grupa virusa. Pošto smo imali virus, koji je kružio Evropom OC43 soj CoV, želeli smo da vidimo kako stvari stoje i kod nas. Bio je nepoznat novi virus, znalo se da izaziva blage respiratorne infekcije.

Kakav je taj virus bio tada kada ste se sreli sa njim? Koliko je on bio drugačiji u odnosu na korona virus kakav je danas kod nas?

- Virus koji smo mi dijagnostikovali bio je jedan od do tada poznatih humanih CoV soj OC43 koji je prevalirao po prvim istraživanjima u Evropi, ali i u drugim delovima sveta. Drugi soj 229E bio je pretežno zastupljen u Americi. Ta dva soja su gotovo istovremeno otkrivana sredinom šezdesetih godina. Oni su izazivali blage upale gornjih respiratornih puteva (prehlada - common cold), a povremeno i teže upale poput zapaljenja pluća ili pogoršanje stanja kog hronično obolelih osoba.

Koliko sojeva ovog virusa imamo danas?

CoV inficiraju životinje (životinjski sojevi) I ljude (humani sojevi).Postoji dosta koronavirusa među životinjama i oni izazivaju ozbiljne bolesti.

Do sada je poznato sedam humanih CoV, od čega četiri spadaju utzv. sezonske CoV I izazivaju uglavnom blage respiratorne infekcije, i tri COV (SARS, MERS I SARS CoV-2) koji izazivaju vrlo ozbiljne respiratorne infekcije sa smrtnim ishodom. Po podacima koji su objavljeni smrtnost za ova tri virusa je različita (oko 10% za SARS, preko 30% za MERS i nekoliko procenata za ovaj novi CoV). Definitivni podaci o smrtnosti za novi CoV dobiće se kad se sumiraju svi efekti trenutne pandemije.

Da li ćemo imati drugi talas korone, kada, i koliko jak? Šta je realnije da ćemo pre dobiti, vakcinu ili lek?

- Pošto se radi o potpuno novom virusu smatram da niko ne može da predvidi njegov tok. U svakom slučaju, u tom predviđanju svakako prednost dajem epidemiolozima, jer oni mogu na osnovu svoga iskustva i toka ove pandemije da daju određena predviđanja.

Da li će korona zaista ostati stalno prisutna među nama, poput sezonskog gripa?

- Na osnovu svog znanja o ovim virusima ja samo mogu da pretpostavim da ovaj virus može da ima dva puta|: ili da potpuno nestane (to se dogodilo sa SARS- CoV) i sada mislim da je manje verovatno) ili da bude prisutan stalno, a u pojedinim periodima daje češće infekcije, a nekad ređe. Ipak po mojim ranijim ispitivanjima sezonskog CoV, njegovo najveće prisustvo je bilo u februaru i martu mesecu. Za novi CoV mogu postojati samo pretpostavke.

Ako virus ostane među nama, postoji li barem šansa da on oslabi? Da konačno dođemo do toga da nam ljudi od njega ne umiru?

- Virus će stalno da izaziva bolest različitog intenziteta (od asimptomatske bolesti do smrtnoginhoda). To mu je genetska osobina. Virus gripa stalno izaziva grip, Ebola virus stalno izaziva Ebolu itd. Prema tome - virus ne može da oslabi.

Konstantno se u javnosti govori o tome da nas možda najgore čeka u trenutku kada dođe do poklapanja sezonskog i korona virusa. Šta je, prema vašem mišljenju, scenario koji tada može da nas zadesi?

- Ako se to dogodi, neće biti ništa novo. Grip uvek prati orkestar mnogo virusa. Oni mogu da produže tok bolesti, da pogoršaju stanje ili ako su bezazleni da se ništa ne dogodi.

Koliko vakcina protiv sezonskog gripa sada može da nas sačuva? Da sačuva naše imunitete, da pomogne u borbi i protiv kovida ali i protiv sudara ta dva virusa?

- U virusologiji je doprinos vakcina nemerljiv. Vakcine su se koristile pre nego što su nađeni prvi antivirusni lekovi. Primera ima dosta. Vakcina protiv gripa je svakako efikasna kod ugrožene populacije koju treba zaštititi od bilo kojeg rizika i nastanka komplikacije. I treba je koristiti prema indikacijama. Ali ona štiti od gripa, a ne od infekcije novim CoV.

Koliko nam je već pomogla be-se-že vakcina u ovoj situaciji sa koronom? Da li bi nam posledice bile veće da u našoj zemlji nije obavezna vakcinacija protiv tuberkuloze? Kako be-se-že vakcina utiče na koronu?

- Ima raznih tumačenja o tome pošto je B ćelijska imunost primarna u TBC, ali i u virusnim infekcijama. Definitivan sud o tome daće i treba da daju pulmolozi.

Da li se korona prenosi samo kontaktno ili i vazduhom? Kažu da se ovaj virus prenosi i preko očiju? Kako je to moguće?

- Nije ništa neobično u načinu prenošenja ovog novog virusa. To je respiratorna infekcija i dominantan je respiratorni put prenošenja, a poput I drugih virusa konjiktiva očiju je vrlo česta meta za unošenje virusa.

Da presečemo jednom za svagda spekulaciju - može li vaj virus da oslabi ili ne? Ako mutira - kako mutira?

- Virus ne može da oslabi. Mutacije se dešavaju često kao i kod drugih mikroorganizama. Međutim, kvalitet tih mutacija zavisi od promene koja se desila. Nekad te mutacije mogu biti beznačajne, a nekad vrlo značajne. Za sagledavanje njihovog efekta nije dovoljno registrovati mutacije, već u kompleksnom virusološkim eksperimentina ispitati njihov učinak. A takva ispitivanja traju. Za ovaj virus potrebni su i posebni islovi (BSL3).

Mnogi ljudi su sa simptomima sličnim simptomima korone išli na testiranje i dobijali negativne rezultate? Koliko mi zapravo trenutno imamo aktivnih vrusa, a da nisu korona?

- To je vrlo jednostavno objašnjenje. Nijedan test nije 100% siguran. Ako se sumnja, ako postoje simptomi bolesnik se leči, ne čeka se rezultat testa. Tako je kod svih mikrobioloških uzročnika bolesti.

Respiratorne simptome daju mnogi virusi (preko 200) i simptomi su u početku slični. Ljudi imaju prehladu i leti i u jesen (rinovirusi, entrovirusi) i zimi i u proleće (corona, adeno), kao i mnogi drugi noviji virusi.

Kako virusologija objašnjava to što neki organizmi jednostavno ne odreaguju na virus? Imunitet je ključ, zar ne?

- Infekcija je kompleksan proces koji zavisi ne samo od uzročnika zarazne bolesti već i od imunosti osobe koja je inficirana, kao i od uslova sredine u kojoj se to odigrava. Ne kaže se džabe da su osetljivije osobe kojima je surpimiran imuni sistem zbog neke bolesti ili lekova.

Rečeno je da se korona brže širi kad je hladno, da će virus umreti na viskoim temperaturama. Ispostavilo se da to nije tačno...

- U principu ovom virusu odgovara niska temperature i visoka vlažnost. Infektivnost virusa se uništava visokom temperaturom, s tim što se pretpostavlja da je ovde potrebna temperature iznad 56 koja inače uništava većinu mikrorganizama. Detaljna ispitivanja dobijena su kod SARS- CoV I poređenje se često vrši sa ovim virusom. U poređenju s prvim sezonskim COV koji su bili izuzetno osetljivi (virus OC43 gubi vise od 30% infektivnosti na svim površinama u bolnici za manje od 3 sata) dok SARS- CoV preživljava 96h u biološkim uzorcima (serum,sputum,feces).

Da li je ovaj došao iz prirode ili je napravljen u laboratoriji? Struka ima podeljena mišljenja, koji je vaš stav o tome? Na kojoj ste strani?

- Novi virusi koji se pojave kod ljudi mogu poticati iz prirode (životinje,biljke, bakterije) ili iz laboratorije. Prva varijanta je češća i često se dešava. Po mom mišljenju novi CoV potiče iz laboratorije, pošto su genetika i molekularna biologija napravili veliki prodor u naučnim saznanjima. Osim toga, virusi su najmanji mikroorganizmi, njihovi genomi su prvi sekvencionirani i dobro poznati. Vrhunske molekurarne tehnike danas imaju strahovite mogućnosti.

Da li se početkom ove godine moglo da se pretpostavi da će koronavirus biti tako opasan?

- Ne, nikako. Moj primer: kada sam pošla u penziju ponela sam sebi zanimljivu izabranu literature o raznim, meni zanimljivim virusima. Leta 2019. pri reviziji te literature kod kuće, bacila sam članke o SARS-u s razmišljanjem - toga više nema. Tako sam mislila prošlog leta, tako ne mislim sada.

Da li u koroni ima čestica HIV-a?

Jedan francuski virusolog rekao je da koji je čak i dobitnik Nobelove nagrade (Lik Montaninje) izjavio je da virus nije prirodan, da je napravljen u laboratoriji, i da su mu dodate čestice HIV virusa.

- Takva osetljiva istraživanja mogu da sprovedu samo velike specijalizovane laboratorije. Luc Montagnieru je dobio 2008. godine Nobelovu nagradu za otkriće HIV virusa i dosta je radio na rasvetljavanju virusoloških karakteristika ovog virusa. Njegova saznanja ne mogu se tek tako odbaciti.

Zbog čega su deca prenosnici, ali često ne obolevaju teže? Kako se virus ponaša u njihovim organizmima, kako se to razlikuje od njegovog boravka u organizmima odraslih?

- Precizni podaci o oboljevaju dece i prenošenju bolesti kod njih dobiće se na kraju pandemije.

U Srbiji su neke trudnice preminule od ovog virusa... Kako smo došli do toga da nam umiru mlade buduće mame, a imali smo najpre virus koji je poguban za stare?

- Ovaj virus nosi izazove, ova pandemija iznenađenja. Rano je za zaključke, treba sačekati konačan ishod.

Kako je moguće da su neki ljudi jedan dan negativni na koronu, a da već sutradan imaju teška zapaljenja pluća?

- Nijedan test nije sto posto siguran. Svi testovi imaju svoja ograničenja i pragove svoje osetljivosti. Ako osoba ima manje virusa nego što test otkriva, ne znači da je negativna nego da nije mogao biti detektovan virus.

Leto je, sezona je bazena i kupanja, da li je bezbedno ili nije?

- Da, treba iskoristiti nešto od leta. Virusi su osetljivi na hlorne preparate kojim treba da se tretiraju bazeni, i čovek ne može da se inficira gutanjem vode (to nije način prenosa).

Zbog čega svi moramo da nosimo maske?

- Ceo svet preporučuje maske, nismo mi najpamentniji. Maske delimično štite I treba ih nositi, ali pravilno (staviti i na nos i na usta). Ne treba lansirati korona modu.

Koji je jedini način da se rešimo korone?

Do sada je čovečanstvo uspelo da pobedi svaku opasnost koja je dolazila od najsitnijih i najmisterioznijih neprjatelja- mikroba. Ovde ne treba nuklearno I supersonično oružje, ovde treba znanje. Njime će se pobediti trenutni virusni neprijatelj.

Koje su najveće zablude o korona virusu, o kojima slušamo o medijima?

- Kad imate preko 30.000 članaka napisanih u stručnim casopisima, po mojom saznanjima i bezbroj napisa u medijima zablude ne samo da su nemoguće nego su i neminovne. Tako će biti dok se ova pandemija ne završi.

Izučavali ste i razne viruse koji su bili aktuelni ili novi, poput HIV -a, virusa hepatitisa C i mnogih drugih?

- Bila sam učesnik početka dijagnostike i pojedinih novih virusa koji su se pojavili u svetu: HIV, HCV. Laboratorije u VMA je prva počela testiranje na HIV virus, što je tada bio veliki izazov. Vrlo brzo posle otkrića HCV virusa počeli smo i njegovu dijagnostiku. Od tada do danas napredak u virusologiji je ogroman. Danas moje mlade koleginice virusolozi iz Beograda, Novog Sada I Nisa, izvode dijagnostiku novim savremenim osetljivim molekularnim testovima, kojima se omogućava ne samo dijagnostika virusa, već i praćenje efikasnosti antivirusne terapije (HIV, HCV), što je za lekare kliničare veoma značajno.

Žene u Srbiji bore se sa još jednim ljutim neprijateljem, kog ste vi takođe izučavali. U pitanju je humani papiloma virus, koji je jedan od glavnih uzročnika raka grlića materice. Koliko žena zapravo ima taj virus, i šta je ono najvažnije što o prenošenju, ali i zaštiti od istog moramo znati?

- Osvrnula bih se samo na još jednu grupu virusa čiju smo dijagnostiku prvi počeli početkom devedesetih godina. To je grupa humanih papiloma virusa, značajnih tumorskih virusa, s obzirom da pojedini tipovi ovih mnogobrojnih virusa imaju onkogeni potencijal i povezuju se sa nastankom vrlo čestog cervikalnog carcinoma kod žena, ali i nastankom nekih drugih tumora. Bio je to početak mog interesovanja za tumorske viruse kojima sam se bavila krajem svoje karijere i o kojima sam i napisala knjigu.

Pre nekolliko dana obeležen je Svetski dan borbe protiv Hepatitisa C? Lek sada postiji, a kako je izgledao virus sa kojim ste se vi susreli? Kada je to bilo? Šta je sve bilo interesantno sa njim, i da li sada možemo da kažemo da smo ga pobedili?

- Pobediti virus znači staviti ga pod kontrolu na neki način, ili lekovima ili vakcinom spečiti infekciju. HIV infekcija je od smrtonosne bolesti u početku prevedena zahvaljujući antivirusnim lekovima u hroničnu bolest sa kojom se živi. HCV infekcija takođe.

Da li se virusi takmiče sa ljudskom vrstom, i ko će na kraju da dobije tu bitku?

- Ja navijam za ljude, a virus sada ima prednost.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)