OVA MAPA SVETA JE POTPUNO NEVEROVATNA: Pogledajte je dobro, da li je MOGUĆE da se Srbija nalazi u OVOM DRUŠTVU?

Na ovoj karti čiji je izvor jedna poznata banka, možemo da vidimo kako je prošle godine izgledala svetska preraspodela bogatstva. Ona daje vrlo zanimljiv uvid u finansijsko blagostanje stanovnika Evrope, ali i Sjedinjenih država. Na ovoj mapi, Srbija, kao i bivše države nastale raspadom Jugoslavije prilično se dobro kotiraju, bolje od nekih zemalja koje bi na prvi pogled mogle delovati bogatije i moćnije.

Nemački DW je svojevremeno objasnio ovu preraspodelu bogatstva na sledeći način.

Kuća u vlasništvu sa vrtom i dovoljno mesta za decu: da li to ima prosečan Nemac? Istraživanje Nemačke savezne banke uklanja te predrasude. Jer, u poređenju sa svojim evropskim susedima, samo 44 odsto Nemaca poseduje kuću ili stan u vlasništvu. U Francuskoj, na primer, 58 odsto građana u vlasništvu ima kuću ili stan, u Italiji njih 68 odsto, a u Španiji čak 83 procenata. To je glavni razlog, novodi se u rezultatima istraživanja, što je sveukupna imovina pojedinih domaćinstava u Nemačkoj znatno manja, nego što je u zemljama poput Španije i Italije.

Istraživanje Nemačke savezne banke pokazaju: Prosečna imovina Nemaca kreće se oko 54.000 evra. U Italiji ona iznosi oko 164.000, a u Španiji čak 178.000 evra. Te vrednosti su dobijene tako što je jedan reprezentativan uzorak od 40 miliona domaćinstava poređan prema rastućoj imovini, a zatim je izdvojena srednja vrednost. Međutim, i sa dobijenom srednjom vrednošću vidi se da je imovina nemačkih domaćinstava niža od drugih zemalja Evropske unije. Da li su Nemci zaista siromašniji od južnih suseda?

Kristijan Šreder sa Instituta za nemačku privredu iz Kelna, kaže da nemačko tržište za najam stanova veoma dobro funkcioniše i da je to jedan od razloga zašto je u Nemačkoj tako mali postotak onih koji imaju stanove i kuće u vlasništvu. „To znači da kod nas skoro polovina ljudi ne poseduje stambene nekretnine. Drugi razlog je taj što mi imamo jako dobro socijalno osiguranje i zato je briga za štednju za penzionerske dane ili za nezaposlenost kod nas mnogo manja, iako mi takođe moramo da vodimo računa da imamo još neku sigurnost pored državnog penzijskog osiguranja“, objašnjava Šreder.

I Ezgür Ener iz Nemačkog saveza za stanovanje i nekretnine za Dojče vele kaže de se radi o dobrom tržištu: „To je dokaz za određenu tržišnu stabilnost. To znači, postoji dobro tržište za unajmljivanje stanova. To ima veze sa tim, što smo mi posle Drugog svetskog rata bili pred velikim izazovima i uspeli smo da relativno brzo ljudima stavimo na raspolaganje stanove i plativ životni prostor.“ Ener dodaje da je u Nemačkoj i dalje glavni cilj obezbediti stanove za brojno stanovništvo. U južnoj Evropi, sa druge strane, familije se udružuju kako bi mladim ljudima omogućili kupovinu stana. Takva praksa je često riskantna, jer je u slučaju da se ostane bez posla, rate teško otplaćivati, kaže Ener.

Ovo objašnjava visoko kotiranje Srbije na ovoj mapi, jer je gradnja tokom socijalističke Jugoslavije omogućila velikom broju ljudi da dođu u posed stanova sa pristojnom kvadraturom, a neki su povrh toga uspeli da obezbede sebi i više stanova u vlasništvu, kao i vikendicu ili kuću izvan grada. Dakle, zaostavština SFRJ, u kojem su ljudi od države dolazili u posed skupocenih nekretnina, najzaslužnija je što se naša zemlja ova dobro kotira na mapi najbogatijih zemalja sveta kada je u pitanju tzv. pojedinačno bogatstvo.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)