(VIDEO)
SRPSKA PEVAČICA SNIMILA SPOT POLUGOLA U CRKVI I ZLOUPOTREBILA SPOMENIK KULTURE! Savršeno izgleda, ali izaziva bes!
Srpska pevačica Milena Ćeranić snimila je i objavila spot za pesmu “Šefica”, a kadrovi koji se mogu videti u njemu izazvali su bes korisnika interneta.
Mnogi su izrazili revolt zbog toga što je Milena u spotu polugola, s obzirom na to da je video sniman u crkvi Arači, spomeniku kulture od izuzetnog značaja.
Ćeranićeva u spotu ima provokativne stajlinge, mazi se po grudima i nogama i polugola puši nargilu sedeći u fotelji postavljenoj na zid srednjovekovne crkve koja se nalazi u blizini Novog Bečeja.
Kako navodi portal zrenjaninski.com, saglasnost za snimanje spota zatražena je i dobijena u Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Zrenjaninu. Međutim, ne unutar Arače, već samo u okolini.
“Zahtev je podnet, a Zavod je odobrio snimanje, ali samo u okolini Arače. Nismo izdali rešenje kojim je dozvoljeno snimanje unutar Arače”, rekli su pomenutom portalu u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.
Spomenik kulture mora imati veze sa onim za šta se eksploatiše, što sada, kada je reč o Mileni i spotu koji je tamo snimala, nikako nije slučaj.
Istoričari umetnosti smatraju da se mora voditi računa o tome za šta se i kako koriste lokaliteti koji predstavljaju spomenike kulture.
“Mora postojati veza između spomenika kulture i onoga za šta se on eksploatiše. Mora se voditi računa o tome kako se prezentuje i promoviše spomenik kulture. Spomenici kulture su vrlo zanimljivi, filmični… Imali smo primer sa Baroknom salom Gradske kuće i snimanjem u njoj. Arača je spomenik kulture od izuzetnog značaja. Zakon to definiše, ali svedoci smo da se i ono što je propisano ne poštuje”, rekla je istoričarka umetnosti Vesna Karavida za zrenjaninski.com.
U rešenju koji je zrenjaninski Zavod izdao jasno piše šta se može koristiti za snimanje, a za dalju kontrolu nadležni su neki drugi organi.
Aračka crkva nalazi se u ataru između Novog Bečeja i Novog Miloševa. U istorijskim izvorima ne postoje podaci koji pouzdano utvđuju vreme njenog nastanka. Od početka 18. veka, po odlasku Turaka iz Banata, ostala je u ruševinama.
Osnova ove impozantne crkve, kao i prostorni raspored, karakteristični su za franjevačke crkve u prelaznoj varijanti romanogotičkog stila (polukružni, blago prelomljeni luci i uzani, polukružno završeni prozori) upućuju na mogućnost da je građena krajem 12. ili početkom 13. veka.
(Espreso.co.rs/Objektiv)