ISPOVEST
ANDREA RISTIĆ SE SA 22 GODINE ZARAZILA KORONOM: Njena ispovest ledi krv u žilama
Andreina borba sa opakim virusom počela je pre nešto više od mesec dana, nakon što je danima osećala umor
Kada je pre mesec osetila prve znake umora, dvadesetdvogodišnja Andrea Ristić nije ni slutila da od tada počinje njena borba za život. Jaki bolovi u grudima, glavi, kičmi, temperatura koja danima ne pada, naticanje vrata, gušenje, rad pluća od osam odsto, da bi na kraju kolabirala.
Sa svim tim se ova hrabra devojka iz Podgorice susrela se nakon što joj je potvrđena infekcija korona virusom. Kako je rekla u ispovesti za portal CdM, iako je po prirodi borac, prvi put u životu je pomislila “Ovo je moj kraj”.
Andreina borba sa opakim virusom počela je pre nešto više od mesec dana, nakon što je danima osećala umor.
“Kao mlada osoba, koja je uvek u pokretu, mislila sam da me umor stigao. Međutim, krajem juna, dok sam odmarala nakon posla, osetila sam hladnoću i bol u grudima prilikom disanja. Izmerivši temperaturu i videvši da je imam, pomislila sam “E baš lepo, dako bude ovaj virus”. Nakon par sati bolovi su bili jači, a groznica je počela da “radi” svoje”, priča Andrea za CdM.
Otišla je u Covid ambulantu u Tološima, naselju kraj Podgorice, gde je dobila injekciju i upozorenje da sedi kući, te da će u toku dana doći osoblje da joj uradi test na Covid-19.
“Vrativši se kući, nakon sat vremena dobijam gušenje, i kad zapravo pomislim sada, tu kreće moja borba. Odmah su me primili na Infektivno odeljenje, izvadili sve moguće nalaze i dali terapiju. U tim trenucima nisam mogla da stojim na nogama, a moje telo je bilo više nego izmučeno”, navodi Andrea.
Dan nakon što je hospitalizovana, biva otpuštena na kućno lečenje.
“Međutim, sledeće jutro budim se sa otečenim vratom i visokom temperaturom, bolovima celog tela. Vraćam se opet na Infektivno odelenje, gde sam tokom pregleda kolabirala. To ću pamtiti celi život. U jednom trenutku, bila sam svesna svega što se dešava oko mene, ali nisam imala snage ni oči da otvorim, da dam znak da ih čujem”, potresno priča Andrea.
Kako je vreme odmicalo, bolovi su bili sve jači.
“Dolazila sam u situaciju da mi se od bola kičma ukoči. Doktori i medicinsko osoblje su radili sve što je u njihovoj moći, ali jednostavno to nije bilo dovoljno da se moje telo pokrene. Imala sam osjećaj kao da zapravo to nije moje telo. Dodirom same sebe, povređivala sam se. Bolelo me je. Kasno uveče stigao je nalaz da sam pozitivna”, kaže Andrea za CDM.
Odmah nakon što je stigao nalaz da je pozitivna, Andreina porodica je smeštena u samoizolaciju.
“Dani su bili kao godina, a svaki pretežak. Ja, koja sam mogu slobodno reći borac, prvi put u životu sam pomislila “Ovo je moj kraj”, priča ova hrabra djevojka.
Adreina borba sa korona virusom uticala je i njeno psihičko stanje.
“Što se tiče psihičkog stanja, da ne pričam. Gledavši sve ostale ljude sa strane, malo je reći da je bilo poljuljano. Kad rad pluća od 100 odsto, padne na jedva nekih osam odsto, a znate u kakvoj se situaciji nalazite, nemoguće je da ne budete poljuljani. Sve vreme bila sam pod terapijom i nadzorom. Bilo je to dugih 20 dana, veoma dugih. Punih bola, stresa, nade, vere i molitve, da bude bolje”, navodi Andrea.
Kada je napokon počela da se oporavlja, Andreu je i dalje bilo strah.
“Strah je i dalje bio tu. “Šta ako se vrati?” Za svaku novu, da kažem promenu mog tela, bilo me je baš strah. “Da li se vraća na staro?” I samo ne ti bolovi, samo ne sve to opet… Čuli smo da ovaj virus neko ima da ne zna, ili da zna ali nema nikakve simptome. I ja uvek kažem “Vi ste srećni ljudi”. I jesu, zaista smatram da jesu, kad ne moraju da prođu kroz svu tu agoniju, onda su veoma srećni ljudi”, navodi Andrea.
Baš kao što kaže njen horoskopski znak, mlada Podgoričanka se kao lavica borila prethodnih dana, i upravo na to je najviše ponosna.
“Često su znale drugarice da mi kažu, mada i bližnji: “Opravdaj svoj horoskopski znak, budi Lavica” . I jesam, stvarno sam se borila, nisam dala da ljudi vide koliko mi je teško. Moji bližnji su već bili u dovoljnom šoku zbog svega, morala sam na neki način da ih zaštitim. Iako je bilo više dana kad sam plakala, nego bila normalna”, kazala je Andrea.
Iz bolnice je napokon puštena kući u strogu samozilaciju.
“Moram napomenuti to, strogu! Koju sam ispoštovala…Na drugom testu sam takođe bila pozitivna i dalje. Međutim videla sam da se moje telo vraća u normalu, i znala sam da ću uspeti da se izborim sa virusom. Treći test koji je urađen pre par dana pokazao je da sam negativna. Sada se polako pripremam da se vratim svojim svakodnevnim obavezama. Moram reći da sam i trenutno strašno umorna, izmučena, ali imam volju da se pokrenem. Primetila sam da se brzo zamaram, i da se zadišem brzo…Mada, nastojaću da svoja pluća što pre vratim u normalu i da se vratim što pre starom životu, koji eto počinjem iznova”, priča hrabra devojka za portal CDM.
Građanima poručuje da što više čuvaju sebe i druge.
“Živi sam dokaz da godine nisu bitne kada je ovaj virus u pitanju. Ja sam u početku virus shvatala olako i bezazleno, međutim sada vidim da je ovo sve samo ne to. Celi svet je stao, vreme je i mi da stanemo i da povedemo više računa o nama. Zapravo nismo svesni koliko je život lep i koliko je malo potrebno da budemo srećni i zadovoljni. Ovo je bila moja borba. Ne dozvolite je sebi ili nekom bližnjem. Poštujte mere”, zaključuje Andrea na kraju.
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Blic)