MORAMO TO DA URADIMO, DA POKRENEMO AKCIJU KAKVA NIJE POSTOJALA U ISTORIJI: Poruka naučnika DIGLA SVET NA NOGE

Johan Rokstrem, direktor Potsdamskog Instituta za istraživanje uticaja klime, objavio je u Financial Timesu tekst koji je podigao mnogo obrva širom sveta. Tema, naravno, klimatske promene.

Pročitajte naš prevod, zanimljivo je:

"Naša planeta više nije stabilna. Stare sigurnosti o klimi isparavaju dok rastuće emisije gasova staklene bašte ubrzavaju globalno zagrevanje. U junu, grad na sibirskom Arktiku je zabeležio temperaturu od 38 stepeni celzijusa - 10 szzepeni više od sezonskog proseka. Podaci pokazuju da se Arktik zagreva dvaput brže od ostatka planete. U međuvremenu, Južni pol se zagreva triput brže od globalnog proseka. Postoje podavi da su delovi Antarktika prešli kritičnu tačku, i da će se led otopiti bespovratno, u masovnoj količini. Deforestacija Amazonske prašume umanjuje njen kapacitet da skladišti ugljen-dioksid. Već 2035. godine one od skladišta ugljen-dioksida može postati emiter, što će učiniti mnogo težim restabilizaciju klime. Možemo reći sa visokim stepenom sigurnosti da su uslovi na planeti u proteklih 10.000 godina, posle kraja Ledenog doba, bili neverovatno povoljni, u odnosu na prethodnih milion godina - nije prevruće, nije prehladno i, ključno, predvidivo je - što je omogućilo stvaranje društava kakva danas poznajemo.

Sa svakom decenijom koja prolazi, naučnici moraju da odu dalje u prošlost kako bi pronašli uporedive atmosferske uslove. Do 2025. godine gasovi staklene bašte će dostići nivoe koji nisu viđeni u poslednjih 3 miliona godina, kada je prosečna temperatura bila 3-4 stepena viša nego danas, a nivoi mora oko 20 metara viši. Ljudsi i ekonomski uticaj takvih povećanja biće surovi. Istraživači su utvrdili da svaki stepen povećanja globalne temperature stavlja dodatnih milijardu ljudi van optimalne klimatske zone za proizvodnju hrane i rad na otvorenom. Po najpesimističnijem scenariju, 3 milijarde ljudi će biti pogođene do 2070. godine, sa svim potencijalom za glad, masovne migracije i sukobe, koje tako velika brojka implicira. Postoji dovoljno dokaza da se izvuče najfundamentalniji zaključak: sada je vreme da se proglasi stanje planetarne uzbune. Nije suština u tome da priznamo poraz, nego da se upare rizik i potrebna akcija kako bi se zaštititla i sačuvala planeta za našu budućnost.

Ne samo da nivo rizika postaje neorijatno visok, već nam ističe vreme. Ako ograničimo globalno zagrevanje na 1,5 stepeni, kako predviđa Pariski sporazum UN iz 2015. godine, ovo je odlučujuća decenija. Pandemija koronavirusa je dodatna stimulacija - zaista, ovo je potencijalno prelomni momenat. Ona je promenila ponašanja, poslovne modele i odnose između kompanija i vlada. Možemo izvući korist od ovoga, a težak rad mora da počne odmah. Prvo, emisije gasova staklene bašte moraju da se smanje znatno, i brzo. Oni koji su izazvani ekonomskom aktivnošću moraju da se prepolove svake decenije. Ovo predstavlja smanjenje od oko 7 odsto svake godine. Pandemija je smanjila emisije za oko 17 odsto u aprilu, i moguće oko 7 odsto za celu godinu - prava veličina promene iz pogrešnog razloga. Moramo postići istu stopu smanjenja kroz inovacije i strukturalne ekonomske promene, tako da možemo održati taj ritam u sledećih 30 godina. Dobre vesti su te da nauka pokazuje da ovo može da se izvede.

Prema Eksponencijalnoj mapi putovanje - izveštaju više strana kojim koordinira organizacija na čijem sam čelu - Potsdamski Institut za istraživanje uticaja klime - 36 rešenja je potrebno da se prepolove emisije do 2030. godine. Neka od njih su veća upotrebna energije vetra do više rada od kuće i prelaska na ishranu zasnovanu na biljkama. Ovo mora da se radi paralelno. Drugo, moramo shvatiti da nam je priroda najbolji prijatelj. Polovinu naših emisija od fosilnih goriva upiju iz atmosfere zemljište, šume i okeani. Promenili smo oko 50 odsto površine Zemlje, i moramo prestati s tim. Nauka zahteva nulti gubitak prirodnih ekosistema od 2020. nadalje. Postizanje ovog je jeftino osiguranje za buduće generacije. Vlade moraju davati podsticaje kompanijama da čuvaju i obnavljaju šume, pašnjake, livade i okeane, i da štite bogati diverzitet života koji ovi ekosistemi održavaju.

U isto vreme, poljoprivreda mora da pređe put od velikog proizvođača emisija ugljen-dioksida do njihovog apsorbera, kroz bolji menadžment zemljištem i vodom, smanjenjem količine đubriva i upotrebom novih tehnologija. Četvrtina emisija ugljen-dioksida je od proizvodnje hrane. Eliminacija ovoga zahteva nešto što je jednako poljoprivrednoj revoluciji. Dok neke kompanije smanjuju svoj uticaj na prirodu, firme moraju da budu vođene naučno zasnovanim ciljevima koji prevazilaze emisije gasova staklene bašte. Moraju se postaviti i granice kad je reč o upotrebi zemljišta i vode, biodiverzitetu, nivoima hranjivih materija i zagađivačima, pošto ove stvari na kraju određuju stabilnost planete. Novo međunarodno partnerstvo - Global Commons Alliance - napravljeno je da se identifikuju ovi problemi i da se napravi platforma koja će pomoći kompanijama da ostanu unutar sigurnih operacionih granica, kad je reč o našoj planeti. Kao deo ove inicijative, Mreža naučno zasnovanih ciljeva će izdati prvi priručnik za kompanije u septembru.

Investitorima bi bilo pametno da ga dočekaju sa dobrodošlicom - ne samo jer žive na ovoj planeti. Postoji sve više rastuća sigurnost da usvajanje održivih principa i naučno zasnovanih ciljeva ima finansijskog smisla. U prošloj deceniji, fondovi koji uključuju ekološke, društvene i slične principe bolje posluju od onih drugih. U prva 4 meseca 2020. godine, prvih 500 kompanija sa ovim standardima su bolje poslovale od prvih 500 kompanija bez njih, u SAD, kao i u drugim delovima sveta. Tragedija ne mora da bude naša zajednička sudbina. Ali kako bismo je izbegli, moramo smesta da uradimo nešto, da napravimo kolektivnu akciju bez presedana u istoriji. Pravo svakog deteta, po rođenju, je stabilna planeta i uslovi za život. Ako ne radimo ništa, mi uskraćujemo to pravo budućim generacijama.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Financial Times)