Globalno otopljavanje ODLEDIĆE I STARE VIRUSE: UN predviđa da će temperatura za četiri godine preći ključni prag

Priroda je u nevolji, a ljudski rod u velikom problemu. Svetska meteorološka organizacija upozorila je da bi globalne temperature na godišnjem nivou u narednih pet godina prvi put mogle da pređu ključni prag od 1,5 stepeni celzijusa.

Globalno zagrevanje dovodi do vremenskih ekstrema, a naučnici su zajključili da je zapadna Evropa u opasnosti zbog povećane učestalosti oluja. Istovremeno mnogi delovi Južne Amerike, Južne Afrike i Australije verovatno će imati više suša nego što su imali u bliskoj prošlosti, dok je u Sibiru postignut novi rekord, jer su prosečne temperature u junu, drugu godinu zaredom, znatno povećane.

Cela planeta je toplija za jedan stepen u odnosu na predindustrijski nivo, a poslednjih godina ta anomalija je i veća - kaže za "Novosti" prof. dr Vladimir Đurđević iz Instituta za meteorologiju. Nalazimo se u procesu globalnog zagrevanja i klimatske promene danas se dešavaju u znatno kraćim vremenskim intervalima nego u prošlosti.

U Pariskom sporazumu kao granična vrednost navodi se 1,5 stepeni, kao i da srednja globalna temperatura treba da ostane ispod dva stepena Celzijusa. U njemu se još kaže da ne bi smelo da se dozvoli da se planeta zagreje više od toga.

U Pariskom sporazumu piše da treba da pokušamo da ostanemo ispod 1,5 stepeni zato što su onda rizici povezani sa klimatskim promenama znatno manji - objašnjava profesor Đurđević . - Ukoliko temperatura pređe 1,5 stepeni, male ostrvske zemlje u Pacifiku, kod kojih je nadmorska visina često samo nekoliko metara, s porastom srednjeg nivoa globalnog okeana biće potopljene.

Poznato je da klimatske promene utiču na intenzitet toplotnog talasa i dužinu trajanja ekstremnih padavina.

Sve ono o čemu smo svedočili prethodnih godina, jake kiše, poplave, požar, u budućnosti će biti češće intenzivnije - upozorava profesor Đurđević. - Ako uspemo da se zaustavimo na 1,5 stepeni Celzijusa, promena će predstavljati neku vrstu povećanog rizika, ali ako se zaustavimo na dva stepena, učestalost toplotnih talasa, intenzitet poplava i šumskih požara biće mnogo veći. Zato je bolje zaustaviti porast temperature na 1,5 nego na dva stepena Celzijusa.

Prema rečima profesora Đurđevića, zaustavljanje porasta srednje globalne temperature je komplikovan zadatak, povezan sa transformacijom energetskog sistema i prestankom korišćenja fosilnih goriva. Nije lako za kratko vreme u celom svetu zameniti energetska postrojenja i transport koji koristi ugalj, gas i naftu. Automobili moraju da budu električni. Jedino na taj način mogu se zausta viti klimatske promene. Da nam je neko pre šest meseci rekao da će ceo svet da stane zbog jednog malecnog virusa, ne bismo mu verovali. Tako da ni ovo nije nemoguće, samo je potrebno da ljudi budu odlučni.

Pojedine studije pokazuju da sva energija koja je potrebna društvu, čak i budućnosti, kada potrebe za njom budu veće, može da se proizvede iz obnovljivih izvora.

Da bi se planeta spasla potrebno je da imamo nula neto emisiju ugljen dioksida atmosferi - kaže Đurđević. - Biljke svake godine iz atmosfere izvuku jedan mali deo ugljen dioksida, tako da bi nama bilo dopušteno da emitujemo ugljen - dioksid onoliko koliko su one u stanju da ga izvuku iz atmosfere. U tom slučaju će temperatura da se ustali na nekom nivou, a da li će taj nivo da bude dva ili jedan stepen zavisi od toga koliko brzo hoćemo da se transforimišemo.

Pojedini naučnici upozoravaju na to da bi usled posledica globalno zagrevanja bivši trajni ledeni pokrivači Sibira i Grenlanda postali poprišta " vaskrsenja" virusa i bakterija koji su bili zamrzu nuti u ledenom pokrivaču. Poznato je da su oni šampioni preživljavana. Naučnici su otkrili delove ribonukleinske kiseline španskog virusa iz 1918. godine u telima sahranenjenim u masovnim grobnicama u tundrama Aljaske.

Postoje priče o tome, ali mislim da je bolje ne otvarati tu temu pošto su ljudi naplašeni zbog virusa korona i to će još vi še da ih zbuni. Postoje nalazi u ledenim depozitima na Severnom i Južnom polu zarobljenih bakterija i virusa, ali to ne znači da oni mogu da se aktiviraju - smatra profesor Đurđević.

Dok malim ostrvskim zemljama preti nestanak, manje razvijenim državama nije lako da napreduju na ekološki prihvatljiv način, jer nemaju dovoljno novca.

Srbija je relativno mali emiter ugljen - dioksida u odnosu na velike zemlje, ali ako gledamo po jedinici društvenog proizvoda, onda nismo tako mali. Energiju koristimo neefikasno u odnosu na druge i naš zadatak je da sebe optimizujemo. Imamo problem sa zagađenjem vazduha tako da bi nam transformacija novim izvorima energije mnogo pomogla. Iako nisu odlučujući elementi u međunarodnim pregovorima, ako puno malih zemalja ima jedinstven stav o urgentnosti rešavanja tog pitanja, i značajniji faktori će biti aktivniji. Ako mi ostanemo nemi i ne budemo zainteresovani, ni veliki neće da brinu o nama - kaže Đurđević.

Srbija iz godine u godinu gubi nekoliko milijardi evra zbog posledica suša poplava.

Klima se vrlo brzo menja i trebalo bi da se prilagodimo, ali naša zemlja to ne prepoznaje kao zadata. Problem sa klimatskim promenama je pretnja ili rizik u budućnosti, a sve što nam je pred nosom je važnije. Kad budemo videli pravo lice klimatskih promena, a ne samo naznaku problema biće kasno da se time ba vimo. Problem sa klimatskim promenama je to što ne možemo da se vratimo u rikverc, da vratimo klimu da bude kao pre 50 godina. Kad se ugljen - dioksid pojavi u atmosferi, on se u njoj zadržava hiljadama godina - kaže Đurđević.

Korlani grebeni propadaju

Naučnici upozoravaju da koralni grebeni propadaju zbog zagrevanja vode, što je posledica klimatskih promena. Njihov nestanak je opasan jer oni štite obalu i ublažuju posledice snažnih oluja. Stotine miliona hektara tropskih šuma nestalo je od 1980. do 2000. godine. Samo tokom 2018. nestalo je više od 12 miliona hektara, što je površina Nikaragve, konstatovao je Institut za prirodne resurse u svetu (WRI).

Vodeni vulkan

Inovatori iz Velike Britanije za sada prednjače u traženju spasa od globalnog zagrevanja. Oni predlažu hlađenje planete uz pomoć veštačkog vodenog vulkana. U prvoj fazi eksperimenta nameravaju da izbace u atmosferu stub visine jedan kilometar, iz kojeg bi raspršile reflektujuće če stice sulfata sa zadatkom da odvrate sunčeve zrake od Zemlje. Projekat je inspirisan erupcijom vulkana Mount Pinatubo na Filipinima, kada je izbačeno 20 miliona tona čestica sulfata u atmosferu, što je prouzrokovalo hlađenje Zemlje za 0,5 stepeni Celzijusa tokom 18 meseci. Napušteni aerodrom u Norfolku određen je za poligon.

Ukinuti ekološke takse

Sve je veća razlika u primeni i dostupnosti zelene, čiste tehnologije između zapadne i istočne Evrope. Što je država bogatija, to su zakoni o zaštiti životne sredine stroži. Treba podići svest kod ljudi o posledicama zagađenja životne sredine i svega negativnog što čine u svom okruženju. Politika države bi trebalo da ohrabri građanstvo da više ulaže u energetski efikasnost, alternativne načine dobijanja i korišćenja energije, tako što će ukinuti ekološke takse na individualnu upotrebu energije sunca, vetra i vode. U tom slučaju građanstvo bi imalo i finansijskog interesa za ulaganje u energetski efikasne i ekološki opravdane sisteme - objašnjava doc. dr Svetlana Živković Radeta, koordinator za dokorske akademske studije na Fakultetu za primenjenu ekologiju Futura.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Blic.rs)