KORONA OPSTAJE NA KOSI, ODEĆI, CIPELAMA? Epidemija se ne stišava, svako koga sretnemo može da bude ZARAZAN

Pojavom koronavirusa dosta ljudi se zabrinulo da bi kapljice virusa mogle da se zadrže na odeći, kosi, obući ili pošti.

Epidemiolozi upozoravaju da se epidemija kovida na stišava, da svako koga srtnemo može da bude pozitivan i da u skladu sa tim treba i da se ponašamo. Tri su ključne

Članak objavljen u Njujork tajmsu pokazuje da je na osnovu aerodinamike i načina na koji deluju respiratorni virusi malo verovatno da možemo da se zarazimo na ovaj način, a kao glavni način zaštite preporučuje se često pranje i dezinfekcija ruku, kao i održavanje socijalne distance.

Stručnjaci su odgovorili na nekoliko najčešćih pitanja o koronavirusu.

Da li moram da se presvučem ili istuširam nakon kupovine namirnica?

Stručnjaci su saglasni da treba da operete ruke, ali nije potrebno da se opterećujete odećom ili telom. Tačno je da zaražene osobe prilikom kijanja ili kašljanja mogu da ispuste virusne kapljice, ali većina njih će pasti na zemlju. Studije pokazuju da bi neke virusne čestice mogle da lebde u vazduhu oko pola sata, ali one ne lete poput komaraca i neće se sudariti sa vašom odećom.

„Zbog aerodinamike nije verovatno da se kapljica nađe na odeći. Kapljice su male da bi se kretale u vazduhu oko vašeg tela i odeće”, kaže Linsi Mar, naučnica sa Virdžinija univerziteta.

Zašto kapljice i virusne čestice obično sleću na našu odeću?

Ako se pitate kako to funkcioniše, evo male lekcije iz aerodinamike doktorke Mar.

„Najbolji način da se to opiše jeste da se prate struje ili protok vazduha oko osoba zbog toga što se krećemo relativno sporo. To je poput malih insekata i čestica prašine koji struje oko automobila koji se kreću malim brzinama, ali se 'zabiju' u vetrobransko staklo ukoliko automobili idu brzo. Ljudi se obično ne kreću dovoljno brzo da bi se to dogodilo. Dok se krećemo potiskujemo vazduh sa puta, a takođe i većinu kapljica i čestica guramo sa puta. Neko bi morao da oizbacuje krupne kapljice za vreme razgovora, kijanjem ili kašljanjem, da bi one mogle da slete na našu odeću. Kapljice moraju biti dovoljno velike da ne bi sledile struje”.

Ona naglašava da je potrebno praktikovati socijalnu distancu i nošenje maski u prodavnicama, a kada dođemo kući obavezno je pranje ruku. Presvlačenje i tuširanje nije neophodno.

Da li virus može da se zadrži na mojoj kosi ili bradi?

Prema mišljenju stručnjaka to je malo verovatno. Zbog svih navedenih razloga mali je rizik od zaraze česticom na vašoj kosi ili bradi. U članku se navodi da čak i ako bi vam neko kinuo na stražnji deo glave, malo je verovastno da bi kapljice koje bi završile na vašoj kosi bile izvor zaraze.

„Postoji čitav proces koji bi trebalo da se desi da bi se neka osoba zarazila na taj način. Najpre je potrebno da zaražena osoba prilikom kijanja izbaci veliki broj kapljica. Zatim treba da dodirnete onaj deo kose ili odeće na kom se nalaze kapljice, koje već imaju značajno manje virusnih čestica, i da dodirnete bilo koji deo lica kako biste došli u kontakt sa virusom. Treba proći kroz čitav niz događaja i da se oni dogode baš kako treba zbog čega je veoma nizak rizik da se zarazite na ovaj način”, objašnjava Endrju Janovski, predavač dečijih zaraznih bolesti na Univerzitetu u Vašingtonu.

Da li bi trebalo da brinem za pranje veša i sortiranje odeće? Da li mogu na taj način da otkrijem virusne čestice i pošaljem ih u vazduh?

Stručnjaci kažu da to zavisi od toga da li perete veš ili čistite za bolesnom osobom, ali generalno pranje veša predstavlja mali rizik da se zarazite. Perite veš kao i obično. Dok neki virusi mogu biti teški za čišćenje, novi virusi, poput virusa gripa, okruženi su masnom membranom koja se ispira uz pomoć sapuna. Pranje odeće uobičajenim deterdžentom za rublje i korišćenje sušilice je više nego dovoljno.

„Znamo da virusi mogu da se talože na odeći, a zatim rastresanjem stvari nađu u vazduhu, ali da bi se na taj način zarazili potrebno je da se velika količina virusa nataloži na odeći. Mnogo veća od one količine virusa sa kojom se susrećemo prilikom šetnje ili odlaska u prodavnicu”, kaže doktorka Mar.

Ako ste u kontaktu sa bolesnom osobom preporučuje se da prilikom čišćenja koristite rukavice i da ne tresete veš ili posteljinu.

Koliko dugo virus može ostati na tkanini i drugim površinama?

Studija časopisa Nju Ingland džornal of medisin (New England Journal of Medicine) otkriva da virus u idealnim uslovima može da preživi tri dana na metalu i plastici, a na kartonu do 24 časa. Studija se nije bavila tkaninom, ali na osnovu onoga što istraživači znaju o virusima, očekuju da će virus opstati na tkanini isto vreme kao i na kartonu.

Da li bi trebalo da me brinu pošta, paketi ili novine?

Stručnjaci kažu da je rizik da se osoba razboli na ovaj način samo teoretski. Nema primera da se neko zarazio otvaranjem pošte ili čitanjem novina. Ipak, možete preduzeti mere predostrožnosti poput odlaganja ambalaže i pranja ruku.

Da li je, kada se vratim kući, potrebno da izbrišem cipele maramicama za dezinfekciju?

U raznim člancima se napominje da bakterije i virusi mogu da se nakupe na cipelama, ali to ne znači da su čest izvor zaraze. Možete oprati cipele, a možete ih i izbrisati dezinfekcionim maramicama, iako to nije preporučljivo, jer je maramica mala i to bi moglo virus dovesti u direktan kontakt sa rukom.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Politika)