NA DANAŠNJI DAN
UMRO JE DRAGAN BABIĆ PRE 7 GODINA! Srbija više NIKAD neće imati OVAKVOG NOVINARA!
Opredeljivao sam se, usprotivljavao, komentarisao i bio besan, čak, čitavog života- govorio je Babić
Dragan Babić definitivno je bio krem de la krem srpskog novinarstva. Preminuo je na današnji dan pre osam godina. Zato je red da ga se setimo i pomenemo.
Kao što smo ranije pisali Babić je bio oličenje intelektualnog bon vivana kakvi su bili moderni u vreme kada je Jugoslavija bila egzotično "predgrađe" Zapada. Bilo ih je još, da ne grešimo dušu, ali Babić je imao taj melanholični pogled večitog skeptika koji želi da živi svoje snove ali je duboko svestan da je život sve samo ne san.
Uspeo je ono o čemu mnogi muškarci sanjaju. Pravi intelektualac, elegantan, načitan i harizmatičan.
Nekad je išao protiv struja svog vremena praveći kultne sadržaje koji su ostali u sećanju mnogih. Upravo zato je voleo da diskutuje o dubokoumnim temama.
Na kraju je otišao u dobrovoljni egzil od javnog života, ponevši sa sobom i sve svoje uspomene za kojima je tabloidna javnost vapila, ali ih se nikad nije dočepala.
Jer, kao što rekosmo, Babić je bio - skeptik.
On je uspeo da osvoji i holivudsku glumicu Liv Ulman, koja je, za razliku od njega, ponešto i objavljivala o njihovoj vezi u svojim knjigama. Međutim, to su više bile aluzije bez preciziranih detalja.
Njihove pomodne žurke za njujorški umetnički krem, na kojima su viđani i Vudi Alen i Mia Farou, završile su i u knjizi sećanja slikara Miće Popovića.
Babić je od očiju javnosti skrivao žene sa kojima se zabavljao. Međutim, ovaj intervju ipak privlači pažnju i rado je gledan na društvenim mrežama.
Dragan Babić je rođen 3. septembra 1937. u Kruševcu. Umro je 23. jula 2013. u Vranju. Bio je jedan od najvećih novinara u Srbiji i Jugoslaviji. Osnovnu školu završio je u Kruševcu. Na mestu gde je nekada bila njegova rodna kuća, u Čolak Antinoj ulici u centru grada, danas se nalazi velika stambena zgrada. Od bliskih rođaka u Kruševcu danas živi samo njegova sestra od tetke.
Gimnaziju završava u Beogradu a potom i engleski i književnost. Prvo se pojavio u književnoj javnosti, pričama u NIN-u, a potom je pisao u književnom časopisu „Delo“. U njegov literarni opus spadaju i knjige „Putovanje na kraj jezika“, „Ti možda misliš drugačije“ i dokumentarni roman „Kao mehur od sapunice“.
Autor je nekih od najboljih televizijskih emisija i serija, među koje spada i neponovljivi "Dvogled" s početka njegove televizijske karijere, koji je bio namenjen deci i emitovan je u više ciklusa. Njegova uspešna televizijska ostvarenja su i Kino-oko, To sam ja, Umijeće življenja, Kraj epohe, U senci, Nacionalna geografija…
Babićevi intervjui će uvek ostati upamćeni. Razgovarao je sa Džonom Hjustonom, Lijem Strazbergom, Glendom Džekson, Šeli Vinters, Ingmarom Bergmanom, Erlandom Jozefsonom, Liv Ulman…
Njemu je prvom iz bivše Jugoslavije ponuđen rad na BBC-ju ali nije se dugo zadržao zato što se susreo sa administracijom kojoj nije bio vičan, pošto ga je zanimao autorski, a ne činovnički posao.
Ceo radni vek provodi na TV Beograd a svoju odluku o povlačenju iz javnog života je objasnio ovim rečima:
- Opredeljivao sam se, usprotivljavao, komentarisao i bio besan, čak, čitavog života. Privlačnost našeg psihopatološkog društva sve više opada, neke reakcije se ponavljaju. Rođeni, svakodnevni komentatori života, mada uslovljeni vaspitanjem u našem psihopatološkom političkom društvu, pretvorili su svoje privatne traume, plitku naučenost i lukrativnu pristrasnost u prigodnu naviku.
Bonus video:
(Espreso.co.rs)