OVAJ PSIHOLOŠKI PROBLEM IMA ISTE SIMPTOME KAO KORONA: Zoran MILIVOJEVIĆ objašnjava kako da ga PREPOZNATE!

Kratak dah, znojenje i vrtoglavica, pa čak i povišena temperatura, su simptomi o kojima proteklih meseci mnogo slušamo i svi ukazuju na koronavirus. Ipak, ne mora nužno da se radi o virusu.

Ovi simptomi najčešće su i znaci anksioznosti, a ova kovid 19 situacija jeste pogodno tle za razvoj kolektivne anksioznosti. S jedne strane je strah od nepoznate budućnosti u kojoj bi neko mogao da se zarazi i razboli. S druge strane je strah da bi ekonomske posledice ove situacije mogle značajno da naruše pojedinačni i porodični kvalitet života. Povrh svega, novija istraživanja pokazuju da je izvestan broj ljudi koji su se razboleli nekoliko dana pre pojave ovih početnih telesnih simptoma imao znake anksioznosti (teskobe, neodređene strepnje) ili depresivnosti, otkriva psihoterapeut Zoran Milivojević za B92.net.

"Anksioznost se uvek pojavljuje kada ljudi nisu sigurni da će moći da se nose sa životnom situacijom u kojoj su i koja je pred njima. U ovim okolnostima kada je spoljašnji svet promenio svoj identitet, zbog prisustva nevidljivog virusa i zbog ekonomske nesigurnosti, anksiozno reagovanje je sasvim prirodno i adekvatno. Zato je dobro da ljudi shvate da njihova anksioznost nije nešto patološko, već je normalna reakcija na nenormalne životne okolnosti", kaže Milivojević za B92.net.

Ono što unosi zabunu poslednjih nedelja oko toga je da li je reč o virusu ili strahu, jer je početak razvoja bolesti od kovid 19 nespecifičan. Od početnih simptoma se spominju glavobolja, malaksalost, gubitak čula mirisa i ukusa, temperatura, pa posle suvi kašalj, ali oni ne moraju da se pojave kod svakog obolelog. Zato se dijagnoza kod kovid 19 ne postavlja na osnovu bilo kog simptoma, već se u najvećem broju slučajeva utvrđuje testovima.

Zato Milivojević smatra da je nemoguće razlikovati simptome anksioznosti od prvih simptoma kovid 19 i kaže da su te dve pojave u međusobnom kompleksnom odnosu, jer se u teškim vremenima javljaju zajedno.

"Pravo na anksioznost ima bilo ko ko pomisli da je zaražen ili da se kod njega bolest javlja, iako to nije tačna procena. Dovoljno je da osoba subjektivno zaključi da se razboljeva, pa da postane anksiozna. Ako tome dodamo da svaka osoba koja shvati da je inficirana ovim virusom ima pravo da bude anksiozna, jer je u pitanju ozbiljna bolest, a osoba ne zna da li će kod nje bolest biti bez simptoma, biti slabije izražena ili će upravo ona oboleti od težeg oblika. Upravo ova neizvesna budućnost jeste sasvim opravdan razlog za razvoj anksioznosti", kaže Milivojević za B92.net.

Ono što psihoterapeut savetuje je da osoba koja pomisli da je počela da izražava simptome kovid 19 počne sa samoizolacijom i obaveznim nošenjem maske, da sačeka dan, dva da vidi u kom pravcu se razvijaju simptomi i da zatraži lekarsku pomoć. Kod onih koji su anksiozni u vezi sa svojim zdravljem i oboljevanjem od kovid 19, negativni rezultat testa efikasno smanjuje anksioznost.

Strah može da bude i koristan

Milivojević smatra da ne postoje univerzalni recepti da se rešimo anksioznosti, ali ljudi su snalažljivi i svako nađe neko svoje rešenje. Takođe je veoma važno imati dovoljno komunikacije sa bliskim osobama i sa njima deliti svoja razmišljanja i osećanja.

"Treba i održati proporciju između rada, odmora i zabave, na način koji je prilagođen ovoj situaciji. U opasnoj situaciji strah je prijatelj jer nas motiviše da se zaštitimo, ostanemo kod kuće, izbegavamo skupove, nosimo maske u zatvorenim prostorima i peremo ruke, i da se tako sačuvamo od infekcije. Ljudi, kao pojedinci i kao grupa, zajednica su veoma otporni, što znači da se savijaju pod pritiskom negativne sile, ali da se kada ona prestane da deluje, vrate u prvobitno stanje", dodaje naš sagovornik.

Kada je vreme za psihološku terapiju?

Odlazak na razgovor kod psihoterapeuta ili psihološkog savetnika je najbolji način da ljudi upoznaju svoje emotivne reakcije, prepoznaju pogrešne načine razmišljanja i da im bude bolje.

Na pitanje kada je pravi trenutak za to, naš sagovornik odgovara:

"Svako za sebe proceni kada je za njega 'previše' da trpi neko neprijatno osećanje. Na žalost, većina se sama nosi sa svojim 'lošim' osećanjima, tako da ih suzbija na razne načine: tabletama, alkoholom, drogama, bežanjem u razne aktivnosti kojim sprečavaju sebe da razmišljaju o onome što ih muči".

Za one kojima bude potreban razgovor, Savez psihoterapeuta Srbije ponovo otvara kanale za komunikaciju u sklopu akcije Podrška psihoterapeuta u krizi kovid 19, tako da će besplatni telefon 19833 biti ponovo u funkciji sredinom iduće nedelje.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/B92)