Reforma javne uprave uz podršku EU
Kompetencije, karijerni razvoj i stručno usavršavanje
Velika podrška pružena je i lokalnim samoupravama za razvoj sistema stručnog usavršavanja.
Oslanjajući se na dobru praksu iz privatnog sektora, sada je i državnim službenicima koji dobro rade svoj posao omogućeno da napreduju u karijeri na osnovu pokazanih kompetencija. Taj korak trebalo bi da motiviše zaposlene, kako bi se poboljšao kvalitet rada javne uprave, po meri gradjana i privrede.
Od prošle godine, sistem vrednovanja radne uspešnosti državnih službenika zasniva se na kompetencijama i njegov cilj je, pre svega, utiče na ispunjenje utvrdjenih godišnjih planova rada državnih organa, ali i na povećanje kvaliteta rada državnih službenika, objašnjava pomoćnica ministra MDULS Ivana Savićević.
„Cilj novog sistema je da se ostvari bolja komunikacija izmedju rukovodilaca i državnih službenika, da se službenici blagovremeno i konstantno informišu o planovima rada koji treba da se ispune i da im se ukaže šta je njihova uloga u ispunjenju tih ciljeva. Takodje, da im se da povratna informacija o učinku i ukaže gde je potrebno unapredjenje, kao i da se prepozna u kom pravcu i u kojim oblastima može da ide njihov dalji razvoj i karijerno napredovanje“, kaže Ivana Savićević.
Zakon predviđa da službenici mogu da napreduju ukoliko najmanje dva puta uzastopno prevaziđu očekivanja u svom radu, ili u periodu od 5 godina uzastopno rade pokažu očekivane rezultate. Međutim, kadrovima ne upravlja zakon, nego rukovodioci na svim nivoima, zbog čega su očekivanja od rukovodećeg kadra najveća, objašnjava pomoćnica ministra.
„Moguće je da u odredjenom broju slučajeva službenik u većem delu radnog vremena nije pokazivao potrebne kompetencije – to je razlog da mu se ponude manje zahtevni poslovi, što povlači i manju platu i manje zvanje. Takodje, ako se pokaže da je prevazišao očekivanja – znači da ima potencijal da obavlja složenije poslove i da bude uzet u razmatranje za napredovanje“, kaže Ivana Savićević i dodaje da ovakva vrsta karijernog napredovanja treba da omogući da najsposobniji i najstručniji državni službenici jednog dana dodju do najoodgovornijih poslova u državnoj upravi. „Da budu prvi koji mogu da budu postavljeni na odgovornija radna mesta – na položaju, kao što su pomoćnici ministara, direktori ili zamenici direktora organa u sastavu ili rukovodioci“, kaže ona.
Velika podrška pružena je i lokalnim samoupravama za razvoj sistema stručnog usavršavanja. U centru pažnje je uvek gradjanin i njegove potrebe da računa na efikasnu upravu i njenog profesionalnog službenika, kaže šef misije Saveta Evrope u Beogradu Tobias Flesenkemper.
„Savet Evrope osmislio je 12 principa za dobro upravljanje koje treba da primenjuju oni koji imaju odgovornost u gradovima i opštinama. U tom pogledu, moramo da izgradimo kompetencije osoblja koje radi u gradovima i opštinama; takodje, da izgradimo njihovo poverenje u sopstvene profesionalne stavove i mogućnosti planiranja karijere i stvorimo atmosferu funkcionalne javne službe, koja u pitanjima kao što su zapošljavanje ili napredovanje, zaista vodi računa o zaslugama, i da to, takodje, vide i gradjani“, kaže Flesenkemper.
Sistem stručnog usavršavanja ušao je u novu fazu osnivanjem Nacionalne akademije za javnu upravu (NAJU). Podrška NAJU u profesionalnom razvoju javne uprave najnoviji je projekat podrške EU. Cilj projekta je da doprinese uspostavljanju efikasnije, inkluzivnije i odgovornije javne uprave u Srbiji.
Više informacija o kompetencijama koje su potrebne državnim službenicima možete pronaći OVDE.
(Espreso.co.rs/MDULS)