KAUBOJSKA MEDICINA NE DAJE REZULTATE! Srpski naučnici iz Amerike otkrivaju koja dva leka pomažu kod korone

Dok ceo svet čeka na vakcinu protiv korona virusa, trenutno su samo lekovi "deksametazon" i "remdesivir" klinički potvrđena terapija koja daje rezultat u lečenju Covid-19, kažu srpski naučnici sa američkog Nacionalnog instituta za rak u Vašingtonu.

Kako objašnjavaju dr Miloš Miljković, hematoonkolog na tom Institutu, i dr Nebojša Skorupan, specijalizant hematoonkologije, lek "deksametazon", stari i jeftini steroid koji je široko dostupan svuda, trenutno je jedini lek koji je u fazi tri kliničkih ispitivanja smanjio smrtnost kod teško obolelih pacijenata kojima je bio potreban dodatan kiseonik. U isto vreme, pokazao je moguće štetno dejstvo ako se da prerano, kod onih pacijenata koji još uvek nemaju tešku kliničku sliku.

- Drugi lek koji se pokazao efikasnim je "remdesivir", koji je smanjio broj dana provedenih u bolnici kod teško obolelih u studiji koju je vodio američki Nacionalni institut za alergije i infektivne bolesti (NIAID). Pošto je to bila primarna svrha studije, ona je prekinuta pre nego što je moglo da se vidi statistički značajno smanjenje smrtnosti, tako da se "deksametazon" nalazi više na lestvici terapija za teško obolele. S obzirom na to da je "deksametazon" nekoliko redova veličine jeftiniji, to i nije tako loše. U isto vreme, kombinacija "hidroksihlorokvina" i "azitromicina" pokazala se štetnom, jer ne samo da nije smanjila smrtnost u odnosu na kontrolnu grupu, već su ispitanici koji su primili tu kombinaciju duže ostajali u bolnici i imali veće šanse da budu intubirani ili umru – objašnjavaju ova dva doktora.

Klinička studija

Svi ovi podaci, kako dodaju, dolaze iz do sada najbolje randomizirane kliničke studije o Covid-19, "Rekaveri", koja se i dalje odvija u Velikoj Britaniji i koja još uvek ispituje dejstvo "azitromicina", "tocilizumaba" i plazme onih koji su preležali bolest.

- Ono što sasvim sigurno ne daje rezultate u lečenju Covid-19 je kaubojska medicina - davanje lekova za koje ne postoje dokazi da pomažu u lečenju van kliničke studije. To uključuje kombinaciju "hidroksihlorokvina" i njemu sličnog "hlorokina" i "azitromicina", davanje steroida osobama sa blažom kliničkom slikom, kao i liberalno propisivanje drugih antibiotika u nedostatku potvrđene bakterijske infekcije – upozoravaju srpski naučnici.

Vakcina

Miljković i Skorupan navode da u svetu postoji preko 100 različitih vakcina koje su trenutno u različitim fazama pretkliničkog i kliničkog ispitivanja. Od toga, kako kažu, najdalje je došla vakcina proizvedena u Kini, gde zbog nedostatka slučajeva nisu mogli da izvedu fazu tri kliničkog testiranja, ali je odobrena za primenu na vojnicima. Jedina vakcina koja je trenutno u fazi tri je ona razvijena na Oksfordu i koju će, ako se pokaže efektivnom, proizvoditi "AstraZeneka".

- S druge strane, najviše objavljenih podataka imamo o vakcini razvijenoj u SAD (Moderna), za koju su upravo objavljeni rezultati faze jedan ispitivanja. Vakcina je bila bezbedna, sa nekoliko slučajeva reakcije na mestu injekcije kod najveće doze. Što je najbitnije, sa svim testiranim dozama kod ispitanika mogla su da se pronađu neutrališuća antitela. Sa brzinom razvoja vakcine ne vredi licitirati. Obećava to što prvi kandidati nisu potpuno neuspešni, ali put do razvoja bezbedne i efikasne vakcine je dugačak. Naravno, ne postoji garancija da će bilo koja vakcina biti trajno rešenje, pošto ima puno virusa, uključujući sve poznate korona viruse, za koje za sada nema vakcine. Zato se svi moramo spremiti za duži period fizičkog distanciranja, češćeg i temeljnijeg pranja ruku, kao i nošenja maski – kažu lekari Nacionalnog instituta za rak SAD.

Endemski i novi virusi

Komentarišući tok pandemije i specifičnosti ovog virusa, Miloš i Nebojša zaključuju da se SARS-CoV-2 nalazi između endemskih i novih korona virusa po pitanju prenošenja i težine bolesti koju izaziva. Četiri endemska korona virusa se lakše prenose, ali dovode do mnogo blaže kliničke slike, dok su SARS (sada SARS-CoV-1) i MERS dovodili do mnogo teže bolesti kod mlađih ljudi, ali se nisu tako lako prenosili.

- Specifičnost ovog virusa je da muškarci imaju težu kliničku sliku od žena i da ljudi sa pridruženim oboljenjima, uključujući gojaznost i kardiovaskularne bolesti, lošije prolaze. Ako to imamo u vidu, ništa od onoga što se dešava u svetu nije iznenađenje. Zdravstveni sistemi zapadnih zemalja odavno nisu usmereni ka lečenju zaraznih bolesti, već pre svega kardiovaskularnih oboljenja i karcinoma, s obzirom na to da su do ove godine oni bili najčešći uzroci smrti. S druge strane, nakon SARS-a, zemlje Azije su Covid-19 shvatile ozbiljno i bile su spremne. Zato je Vijetnam bio uspešniji u kontroli epidemije od bilo koje zemlje EU ili SAD, iako je geografski bliži prvom žarištu i ima daleko manje zdravstvenih resursa – objašnjavaju naši sagovornici.

Ćelijski imunitet

Vesti o ljudima koji su navodno ponovo oboleli, ova dva naučnika tumače najverovatnijom kombinacijom lažno pozitivnih i negativnih testova, pre nego zaista ponovnom infekcijom kod osobe koja se u potpunosti rešila virusa.

- Ohrabrujuće je da se kod osoba koje su preležale Covid-19 mogu pronaći i T limfociti usmereni ka SARS-CoV-2, tako da postoji i ćelijski imunitet – kažu doktori Miljković i Skorupan.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)