Doktor Mileusnić izgubio je bitku sa korona virusom, Foto: Printscreen

heroj

PROGOVORILA ŽENA DR MILEUSNIĆA KOG JE UBILA KORONA: Milan je došao kući i osetio je blagu jezu, a onda...

Trebalo bi to da bude momenat kada mi je jedan od najbliskijih prijatelja moga muža, a i cele porodice, saopštio vest o konačnom ishodu njegovog lečenja, ili možda trenutak kada sam rekla Danici da je tata otišao. Ipak, trenutak kada sam čula rečenicu: “Milan je intubiran”, najteže mi je pao-rekla je Valentina Vasić Mileusnić

Objavljeno: 20.07.2020. 13:02h

Javnost zna da je dr Milan Mileusnić koji je početkom ovog meseca izgubio bitku sa koronom bio izvanredan lekar i veliki čovek. Govore tako o njemu svi koji su ga poznavali i oni kojima je svojom stručnjošću spasao i promenio život. Ali kako je zaista izgledala njegova borba sa virusom, zna žena koja se borila sa njim i bila uz njega kao i decenijama pre bolesti, njegova supruga dr Valentina Vasić Mileusnić, neurolog i pomoćnik direktora bolnice „Sveti Sava“ u Beogradu.

Kako izgleda suočiti se sa koronom kroz saznanje da vaš suprug ima virus?

- Sa koronom sam se suočila na početku epidemije, kako u bolnici Sveti Sava, u kojoj radim, tako i u Milanovoj SMA klinici. Posle svih priprema usledio je rad sa pacijentima, koji su bili potencijalno pozitivni. Sve je u glavi bilo savladivo, uz mnogo opreza, dosta toga nepoznatog, malo straha, a najviše želje da se nevidljivi neprijatelj pobedi. Onda je došlo otrežnjenje, a ne suočavanje. Virus je bio u našoj kući. Milan je bio u bolnici. Više nismo bili borci protiv virusa već njegovi zatočenici. Ali i zatočenici očekuju svoju slobodu i bore se za nju.

Koji simptomi su najavili bolest kod dr Mileusnića? Da li je pre kovida- 19 imao određene zdravstevene probleme?

- Milan je došao kući nakon napornog dana i osetio jezu, potom temperaturu koja se održavala. Pre 15 godina je imao tešku saobraćajnu nesreću sa višestrukim prelomima kostiju, imao je i kontrolisanu blagu hipertenziju, a uz to bi svi koji su ga poznavali dodali da je bio gojazan.

Znate li možda ko je bio prenosilac virusa?

- Ne. Zbog problema sa hodom, koji je posledica teške nesreće koju je preživeo, uvek se hvatao za gelendere i zidove. İskreno mislim da je to način i razlog zaražavanja.

„MILAN JE INTUBIRAN“, TA REČENICA MI JE NAJTEŽE PALA

Kako se odvijalo lečenje?

- Testiran je čim se temperatura javila. Pozitivan test, kao i njegovo celokupno zdravstveno stanje, uz radiološku dijagnostiku podrazumevali su bolničko lečenje. Prvih sedam dana je bio na standardnom odeljenju Infektivne klinike gde je dobijao potrebnu terapiju, ali i kiseoničnu potporu. Jedne noći su ga odveli na intenzivnu negu respiratornog centra. Narednih dana je bio na neinvazivnoj ventilaciji, a potom na respiratoru, usledili su njegovi dani u kontinuiranoj sedaciji. Prelazak na intenzivnu negu značio je i prekid naše komunikacije. Kolege su prenosile poruke, bodrile ga, a naša ćerka Danica i ja smo čekale.

Koji momenat je za vas bio najteži?

- Trebalo bi to da bude momenat kada mi je jedan od najbliskijih prijatelja moga muža, a i cele porodice, saopštio vest o konačnom ishodu njegovog lečenja, ili možda trenutak kada sam rekla Danici da je tata otišao. Ipak, trenutak kada sam čula rečenicu: “Milan je intubiran”, najteže mi je pao.

Kroz borbu ste prolazili i kao supruga i kao lekar - što je, sa jedne strane, olakšavajuća, a sa druge možda i otežavajuća okolnost, s obzirom na to da ste u prirodu i tok bolesti upućeniji od većine ljudi. Da li je prethodno lekarsko iskustvo ikako moglo da vas pripremi za ovu najtežu borbu?

- Kolege su se borile za njega svim dostupnim sredstvima i lekovima, a to što smo kolege je za njih verujem bila otežavajuća okolnost. Svaki dan po više puta trebalo je biranim recima predstaviti njegovu kliničku sliku i meni saopštiti parametre vitalnih funkcija - reći mi istinu, koja se ne može ublažiti, a ipak ostaviti dovoljno nade da sutrašnji dan postoji. Ja sam se trudila da se ponašam kao lekar i da razmišljam tako, međutim, tri decenije zajedničkog života pomute svesno rasuđivanje. Tolike godine zajedničkog života su kao bolest zavisnosti čvrsto uvezana uspomenama, emocijama i Danicom. To je bolest od koje se ne umire, ali sa kojom se umire. Nije bilo moguće pripremiti se za ovo.

NIKADA SE NEĆU OPROSTITI OD MILANA I NJEGOVUH ŽIVOTNIH POSTULATA

Kako se dr Mileusnić borio sa saznanjem da ima virus?

- Milan je uvek verovao i poštovao svoje kolege. Imao je široko medicinsko znanje i verovao je da će lekari, ispred kojih je nepoznata i prevrtljiva bolest, uraditi sve što je u njihovoj moći. U porukama je pokušavao da bude optimističan, bilo je tu želja i planova za dalje, ali poruke nisu isto što i pogled, oči su govorile sve. Tokom dobrog dela njegovog lečenja nje bilo mogućnosti za razgovor s njim, tako da mi nedostaje taj deo njegovog viđenja svega ovoga.

Kako ste ćerki objasnili celokupnu situaciju i kako se ona nosila sa svime?

- Danica je odrasla uz medicinu, sa našim pacijentima, njihovim dijagnozama i načinom lečenja. Pratila je celu epidemiološku situaciju, možda imala i bolji uvid u statistiku od nas. Od početka Milanove i nade bolesti je sve znala, ona je sve znala, svakog dana, svakog momenta, tako je ni tada nisam lagala. Ipak, imala je razgovor sa tatom, za koji ja nisam znala, gde su razgovarali o svim mogućim opcijama. Ona se tog dogovora pridržava.

Da li ste se vi bili pozitivni na koronu i kako ste se štitili dok je trajalo lečenje vašeg supruga?

- Kao osobe sa kojima je bio u konstantnom kontaktu, testirana je prvo Danica, a potom i ja. Obe smo bile pozitivne, ali smo imale blagu kliničku sliku. Danica je jedan dan imala povišenu temperatiru, a ja sam izgubila čulo mirisa. Bile smo u samoizolaciji i uzimale vitaminsku suplementaciju.

Da li je bilo određenog momenta kada ste znali da je Milanova borba sa koronom izgubljena?

- Borba nije izgubljena, ona traje. To što Milan nije fizički tu, to ne znači da korona neće biti pobeđena. Nije izgubljena ni naša porodična borba, čak ni bitka. Nikada se neću oprostiti od njega i njegovih životnih postulata i profesionalnih stavova.

OGRNUO ME SVOJOM JAKNOM, ZAPLESALI SMO PRVI PLES I TAJ PLES JOŠ TRAJE

Svi koji su poznavali dr Mileusnića kažu da je bio veliki čovek, nesvakidašnji primer stručnosti i dobrote. Šta biste vi rekli o svom suprugu? Kako je izgledao brak dvoje vrhunskih stručnjaka, uz sve obaveze i izazove koje donose vase profesije?

- Ljudi koji su ga poznavali najbolje govore o njemu. Imao je čarobnu moć da osvoji i zadrži pažnju drugih, ali to nije bilo slučajno. Nesebično je trošio sve svoje ljudske i profesionalne potencijale na ljude oko sebe. Voleli su ga i iznad svega poštovali zbog iskrenosti, spontanosti, dobre namere i nadasve profesionalnog stava.

Za mene je Milan nepresušni izvor životne energije, neko ko i sada pokreće celu našu porodičnu mašineriju, neko ko zna najnežnije da zagrli, najupečatljivije da se zajoguni, neko ko najtoplije priča i najiskrenije voli. Mi smo mogli sve, da se profesionalno dopunjujemo, da putujemo, da gledamo filmove, pozorišne predstave, da organizujemo slavlja, da se družimo, da se radujemo Daninom odrastanju i uspesima. Nekad je nedostajalo tog ličnog vemena, ali nikad nismo žalili za njim, jer smo u tim trenucima bili potrebniji nekom drugom, bili smo na svojim radnim zadacima.

Kako ste upoznali dr Mileusnića i zbog čega ste se zaljubili u njega?

- Zaljubila sam se zato što je bio drugačiji. Za nepoverovati je da u to vreme jedan dvadesetogodisnjak ima takve manire gospodina, široko opšte obrazovanje, vidike iskusnog čoveka, viziju profesionalca, dečačku dušu, najlepše ruke i oči na svetu i srce spremno da se preda bez rezerve. Upoznala sam ga na prvoj godini fakulteta u Prištini u studentskoj sobi moje drugarice. Sledeći put me je sreo dok sam čekala rođendansku tortu od roditelja. Ogrnuo me svojom jaknom, a potom došao na žurku da zaplešemo prvi ples, koji još traje.

Bio je izvanredan kao lekar, kakav je bio suprug i otac?

- Nežan, brižan roditelj, želeo je da je svemu nauči, da joj otvori sva vrata, da joj ukloni sve prepreke, a da ona toga ne bude svesna. Uživao je u porodičnim praznicima, voleo da uređuje naš stan, voleo je da ulepšava sve što je imalo veze sa nama.

Mnogo je izazova pred vama, u čemu i kome pronalazite snagu?

- U svemu što smo jedno drugom obećali davno i onom što je plod našeg zajedničkog života.

Šta biste nakon lične borbe sa koronom rekli o ovoj bolesti?

- Nikada koronu neću moći da doživim kao nesto lično. Ona je ugrozila ljudski rod ne birajući meridijane. Mi smo bili samo jedna od tačaka na nekom od tih meridijana. O njoj generalno mogu da kažem da je najzbunjujuća, najstranija i najagresivnija nepoznanica zdravstvenog sistema sveta.

Nova istraživanja objavljena u časopisu "Brain" o čemu je pisao i britanski "Gardijan" ukazuju na to da korona kod blažih slučajeva izaziva niz neuroloških problema: od otežane koncentracije do moždanog udara. Šta vi kažete, kakva je veza kovida -19 i mozga?

- Kovid je definitivno bolest koja sistemski deluje na više organa, jedan od njih je i centralni nervni sistem. S obzirom da radim u Specijalnoj bolnici za cerebrovaskularne bolesti, jedinoj ustanovi tog tipa u regionu i šire, te da smo bili pripravni 24 sata za vreme vanrednog stanja za prijem svih pacijenata sa akutnim moždanim udarom, inicijalno smo primetili da se broj moždanih udara povećava i da se razlikuje populacija kao i dosada poznati faktori rizika. Neka naša zapažanja ubrzo su se našla u prvim objavljenim radovima medicinskih svetskih časopisa. Hiperkoagubilna stanja koja se javljaju kod kovida definitivno se povezuju sa šlogom. U jednoj kohortnoj studiji navodi se da se šlog dešava u prvih sedam dana nakon pojave prvih simptoma kovida, kod pacijenata sa već postojećim faktorima rizika, kao što su dijabetes, hipertenzija i gojaznost. Ako se deluje na vreme, ovi pacijenti dobiju trombolitičku terapiju ili se uradi trombektomija. U toj studiji smrtnost pacijenata -a ukupno ih je posmatrano 174, bila je 30 odsto od ukupnog broja umrlih: 55 odsto umrlo je od šloga, a ostali od kovida. Takođe, u retrospektivnoj studiji objavjenoj u JAMA, zaključeno je da se šlog desava osam puta češće kod kovida, nego kod običnog gripa. Zbog toga je primena agresivne antikoagulantne terapije našla značajno mesto u lečenju kovida. Naravno, postoji još ceo niz neurolskih akutnih stanja, koja mogu pratiti kovid infekciju. Postoje i neurološke hronične komplikacije ove bolesti, ali je, ipak, prerano donositi zaključak o svemu tome

Šta biste savetovali kada je zaštita od virusa u pitanju?

- Ništa drugačije od onog što je već rečeno. Nosite maske, perite ruke i budite na distanci.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic Žena)