nova zaraza?
NOVA POŠAST JE NAPALA SVET USRED KORONE! Šta je to BUBONSKA KUGA i koji su njeni SIMPTOMI?!
Pored osetljivih, uvećanih limfnih žlezda, koje mogu da budu i veličine jajeta, simptomi uključuju temperaturu, groznicu, glavobolju, bol u mišićima i umor.
U jeku pandemije virusa korona pojavila se i bubonska kuga kao još jedna velika opasnost. U ovom tekstu britanskog BBC-ja objašnjeno je šta ovaj vid kuge zapravo predstavlja i kako se leči.
Vlasti u Kini su pojačali mere predostrožnosti pošto je u jednom gradu u autonomnoj oblasti unutrašnje Mongolije potvrđen jedan slučaj bubonske kuge.
Nije poznato kako se pacijent zarazio, ali zemlja je na oprezu zbog eventualnih novih slučajeva.
Šta je bubonska kuga?
Kuga je potencijalno smrtonosna zarazna bolest koju izazivaju bakterije zvane Yersinia pestis koje žive u nekim životinjskim vrstama, uglavnom glodarima, i njihovim buvama.
Bubonska kuga je najčešći oblik bolesti koju ljudi mogu da dobiju. Naziv dolazi od simptoma - bolnih, natečenih limfnih čvorova ili „bubica“ u preponama ili pazuhu.
Od 2010. do 2015. godine širom sveta prijavljeno je 3.248 slučajeva, uključujući 584 smrtnih slučajeva.
Kroz istoriju je nosila naziv "Crna smrt", jer izaziva gangrenozno tamnjenje i odumiranje delova tela, kao što su prsti ruku, ali i nožni prsti.
Simptomi bolesti
Osoba obično oseti simptome bubonske kuge dva do šest dana nakon zaraze. Pored osetljivih, uvećanih limfnih žlezda, koje mogu da budu i veličine jajeta, simptomi uključuju temperaturu, groznicu, glavobolju, bol u mišićima i umor.
Kuga može da zahvati i pluća, izazivajući kašalj, bol u grudima i otežano disanje.
Bakterije takođe mogu da uđu u krvotok i prouzrokuju sepsu, što može da dovede do oštećenja tkiva, otkazivanja pojedinih organa i smrti.
I ljudi mogu da se zaraze
Ljudi mogu da se zaraze na više načina, ujedom zaraženih buva, kontaktom sa zaraženim životinjama kao što su pacovi i miševi, udisanje zaraženih respiratornih kapljica koje šire zaraženi ljudi ili životinje, preko domaće mačke i psa, koji mogu da se zaraze ubodom zaraženih buva ili ako pojedu zaraženog glodara.
Infekcija bi takođe mogla da uđe u telo kroz posekotinu na koži ako bi osoba bila u bliskom kontaktu sa krvlju zaražene životinje.
Trenutna upozorenja u Kini zabranjuju lov i konzumiranje životinja koje bi mogle da nose kugu. Telo nekoga ko je umro nakon zaraze kugom može zaraziti ljude koji su u bliskom kontaktu sa telom, poput onih koji telo pripremaju za sahranu.
Lek za bubonsku kugu postoji
Brzo lečenje antibioticima je od vitalnog značaja. Bolest je često smrtonosna ako se zanemari. Rana dijagnoza, korišćenjem laboratorijskih testova krvi i drugih telesnih uzoraka, može da spasi život zaraženog.
Da li nam preti nova pandemija?
Kuga još uvek postoji u mnogim delovima sveta. Poslednjih godina je došlo do epidemije u Demokratskoj Republici Kongo i na Madagaskaru.
Iako je kuga bila uzrok širenja epidemije u srednjem veku, današnja širenja ove bolesti su na sreću veoma mala.
"Dobro je što je slučaj prijavljen u ranoj fazi jer se može izolovati, lečiti i sprečiti njeno širenje", rekao je Dr Metju Drajden, konsultant za mikrobiologiju na Univerzitetu Sauthempton u Velikoj Britaniji.
Bubonska kuga prouzrokovana je bakterijom i kao takva se, za razliku od COVID-19, lako leči antibioticima.
"Iako ovo može da deluje zabrinjavajuće, jer je u pitanju još jedna velika zarazna bolest koja se pojavila na istoku, deluje da je u pitanju jedan sumnjiv slučaj koji se može lako lečiti."
Bonus video:
(Espreso.co.rs/BBC)