pale se motori
Šćepanović otkrio koga bi voleo da vidi u Partizanu: To je prava legenda crno-belih i evropske košarke!
Šćepanović je zamenio Trinkijerija na klupi crno-belih
Vlado Šćepanović je pre nekoliko dana i zvanično promovisan kao novi trener Partizana.
On je na klupi nasledio svog nekadašnjeg "šefa" Andreu Trinkijerija, sa kojim je sarađivao dugi niz godina.
Popularni "Japanac" je za portal SOCCER dao interesantan intervju, a prvo pitanje bilo je posvećeno njegovoj prvoj sezoni u Partizanu pre skoro dvadeset godina.
- Kompletna ta moja prva sezona sa Partizanom 2001/2002. u Evroligi bila je fantastična. To mi je najbolja godina u karijeri, a nju je obeležila utakmica protiv Urala i mojih 40 poena na strani. Nisam imao pojma tokom te utakmice koliko sam poena dao. Nikada u karijeri nisam brojao dok igram i bio sam motivisan samo da dobijem utakmicu. Šuteri imaju taj instinkt da osete kada im je dan i da imaju samopouzdanje, čak i iz teških pozicija. Tih 40 poena Uralu zvuči fantastično i do danas je malo igrača koji su to prestigli. Veoma mi je drago i veoma sam ponosan što sam to ostvario u dresu Partizana. Sećam se meča protiv Asvela na strani, protiv Baskonije, visokog procenta šuta za tri protiv Reala, pa i generalno te sezone u Evroligi sam pohađao više od 50 odsto. Nije bilo nimalo jednostavno, ali baš zato je to možda i najbolja sezona u mojoj karijeri.
U drugom mandatu je ostvaren dečački san svakog košarkaša - šut u poslednjoj sekundi za osvajanje titule.
- Naravno da sam kao klinac sanjao da postižem koš za pobedu uz zvuk sirene. Naročito nakon što je Saša Đorđević pogodio u Istanbulu 1992. Bio sam klinac tada, 15-16 godina, ali je to posebno ostavilo traga na mene. Mnogi igrači sanjaju o tome, ali malo ko ima sreću da ostvari. Meni se to desilo 2004. u Vršcu protiv Hemofarma. Na sedam sekundi do kraja, pretrčao sam ceo teren i pogodio za dva poena iz desnog ugla, preko trojice igrača. Šuterski instinkt i hiljade ubačenih šuteva ti daju slobodu da nekad šutneš naslepo, da znaš gde se nalazi obruč. I ta titula je svakako obeležila moju karijeru. Kada igrač želi da pobedi i veruje u sebe, on želi stalno da ima loptu kod sebe, ali je još važnije ako saigrači i trener veruju u njega, da će baš on da pogodi taj odlučujući šut. To se dogodilo i u Vršcu.
Da možeš da izabereš jednog saigrača iz reprezentacije sa kojim si igrao i koga bi voleo u ovom timu Partizana sada, ko bi to bio?
- Trenutno mi fali igrač profila Željka Rebrače – uz osmeh će Vlado.
Najdraža pobeda u dresu Partizana ?
- Svakako utakmica sa Hemofarmom zbog osvojene titule na specijalan način, o čemu smo već pričali.
(Espreso.co.rs / SOCCER)