šteti i mozgu
PAKAO! Kad vidite šta korona radi mozgu, vodićete računa više nego ikada! Rezultati su alarmantni
Čitav spektar obolenja mozga i kasnih posledica zaraze virusom SARS-CoV-2 verovatno još nije utvrđen, kaže Zandi, jer su brojni pacijenti u bolnicama previše bolesni da bi ih se moglo snimati magnetnom rezonancijom ili drugim dijagnostičkim metodama.
Koronavirus može da izazove teška oštećenja mozga i središnjeg živčanog sistema, tvrde britanski neurolozi. Posledice mogu biti psihoze, paralize i moždani udari, a opasnost se često može prekasno prepoznati.
U međuvremenu ima jako puno pokazatelja da koronavirus SARS-CoV-2 ne napada samo pluća i disajni sitem, nego i druge organe. On može teško oštetiti i srce, krvne žile, živce, bubrege i kožu.
Britanski neurolozi su sad objavili šokantne podatke u časopisu „Brain“ prema kojima virus SARS-CoV-2 može da izazove teška oštećenja mozga i kod pacijenata s lakim simptomima ili pacijenata koji su već ozdravili. Ta oštećenja se često prepoznaju jako kasno ili nikad, piše Dojče vele, prenosi Jutarnji.hr.
Kod više od 40 pacijenata obolelih od virusa COVID-19 neurolozi s instituta Univerziteta u Londonu dijagnostifikovali su akutni demijelizirajući encefalomijelitis (ADEM), a to su oštećenja omotača živčanih vlakana. Kod te upale dolazi do degenerativnog razaranja središnjeg živčanog sustava, koje pogađa omotače živaca u mozgu i leđnoj moždini.
Različite kasne posledice
Kod 12 istraživanih pacijenata utvrđena je upala središnjeg živčanog sistema, kod 10 privremena encefalopatija (obolenje mozga) s delirijem ili psihozom, osam pacijenata je imalo moždane udare, a još osam probleme perifernog živčanog sistema, najčešće s dijagnozom Gilen Bareovog sindroma. To je imuna reakcija koja napada živce, izaziva paralize, a u pet posto slučajeva završava smrću pacijenta. Jedna 59-godišnja žena obuhvaćena istraživanjem je od toga preminula.
„Način na koji COVID-19 napada mozak nismo nikad ranije vidjeli kod drugih virusa“, kaže dr. Majkl Zandi, vodeći autor studije i savetnik u bolnici “University College London Hospital”. Neobična su naročito teška oštećenja mozga čak i kod pacijenata s blagim simptomima.
Oštećenja se često ne prepoznaju
Sada objavljeni slučajevi potvrđuju da koronavirus kod nekih pacijenata izaziva dugoročne zdravstvene probleme. Brojni pacijenti i nakon ozdravljenja imaju poteškoća s disanjem i osećaju se umorno. Drugi pate od osećaja utrnulosti delova tela, slabosti i slabljenja pamćenja.
„Biološki gledano ADEM ima određene sličnosti s multiplom sklerozom, ali ona se odvija teže i događa se u pravilu samo jedanput. Kod nekih pacijenata će ostati dugoročna invalidnost, drugi će se dobro oporaviti“, tvrdi Zandi.
Čitav spektar obolenja mozga i kasnih posledica zaraze virusom SARS-CoV-2 verovatno još nije utvrđen, kaže Zandi, jer su brojni pacijenti u bolnicama previše bolesni da bi ih se moglo snimati magnetnom rezonancijom ili drugim dijagnostičkim metodama.
„Hteli bismo medicinare na celom svetu da upozorimo na ove komplikacije koronavirusa“, kaže Zandi. Doktori i drugo medicinsko osoblje trebali bi kod pacijenata s kognitivnim simptomima, poteškoćama pamćenja, umorom, gluvoćom ili slabošću u svakom slučaju da se konsultuju i sa neurologom.
I kod španske groznice je bilo oštećenja mozga
Britanski neurolozi se boje da bi virus COVID-19 kod nekih pacijenata mogao ostaviti suptilna oštećenja mozga, koja će se pokazati tek kasnije, nakon više godina. Sličnih kasnih posledica je prema studiji bilo i nakon katastrofalne španske groznice 1918. godine, kod koje je verovatno oko milion ljudi imalo oštećenja mozga.
„Nadamo se, naravno, da se tako nešto neće dogoditi, ali kod tako velike pandemije, koja pogađa velik dio stanovništva, moramo biti oprezni“, naglašava Majkl Zandi, prenosi Dojče Vele.
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Jutarnji List)