MILIĆ: Zahtevi Prištine svedoče o jakim argumentima Srbije

Direktorka Centra za evroatlantske integracije (CEAS) Jelena Milić smatra da maksimalistički zahtevi, koje je prištinska strana iznela danas na samitu, govore da su srpski argumenti za kompromis sve jači, a da su sponzori kosovskih stavova postali sve nervozniji i to, kaže Milić, postaje sve vidljivije.

“Izjava predsednika Aleksandra Vučića nakon video konferencije sa premijerom privremenih prištinskih institucija Avdulahom Hotijem, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i obelodanjivanje apsolutno maksimalističkih zahteva koje je iznela kosovska strana poklapa se sa nediplomatskom i oštrom izjavom specijalnog izvestioca Evropskog parlamenta za Kosovo Violom fon Kramon, koja zaista neprimereno ucenjuje predsednika Vučića”, kaže Milić.

Naglašava da tako oštra reakciju Fon Kramon i maksimalistički zahtevi Hotija govore da su srpski argumenti za kompromis sve bolji i sve jači, a da su sponzori ovakvog kosovskog stava postaju sve nervozniji i da se to polako ogoljava.

“Dobro je to što se ogoljava, jer Srbija ne žuri nigde. Srbija je u UN, a pošto ima dobre odnose sa Rusijom i Kinom, sada jača saradnju i sa SAD. Evropske integracije su bitan strateški cilj, ali ni oni ne moraju da se odvijaju po svaku cenu”, naglašava Milić.

Dodaje da u novim geopolitičkim okolnostima, izmeštanjem lanaca snabdevanja, fleksibilnija i šira regionalna integracija će imati sve veći značaj.

Povodom novog odlaganja briselskog dijaloga, za sledeći četvrtak, a imajući u vidu da su pre desetak dana odloženi razgovori u Vašingtonu, Milić, na pitanje da prokomentariše o čemu je zapravo reč, kaže: Ako je to bio navodni razlog zašto se nije otišlo u Vašington, onda je to konzistentno. Ali, meni će biti vrlo zanimljivo i indikativno da vidim kako će sada, na eventualno odlaganje Hotijevog učešća, ako iskoristi iste argumente, reagovati i Fon Kramon i Tim Džuda i Tanja Fajon i ovi ozbiljniji igrači u celoj priči, kaže Milić i dodaje da bi Srbija mogla sada da bude cinična i da pita zašto sada nije pozvan specijalni izaslanik predsednika SAD Ričard Grenel i zašto nije bio deo današnjeg video samita.

Podseća da smo od nemačkog poslanika Petera Bajera eksplicitno čuli prošle nedelje da je skandalozno da evropski predstavnik nije bio pozvan u Belu kuću, a da je cinično to što ovaj put nije pozvan Grenel.

“Imate toliko nejedinstvo u okviru EU, nemate konsenzus ni o formi proširenja, ni o datumu, ni o čemu, a isključujete druge relevantne igrače, koji su 20 godina i više donosili mir, bez kojih niti bi se sukob na Balkanu zaustavio, niti bi se ključni sporazumi postigli, niti bi taj mir bio održan svih ovih 20 godina, objašnjava Milić.

Dodaje da EU izjednačava ulogu SAD sa kineskom i ruskom i na taj način marginalizuje Vašington, koji suštinski podržava evropske integracije svih zemalja regiona.

Kako kaže, to znači da su mnogo važniji interesi u bilateralnim odnosima nekih strana, nego bilo kakav suštinski interes za stabilizaciju prilika na Zapadnom Balkanu.

“Srbija ima dve opcije. Vrlo je dobro što Nemačka investira u Srbiju ali to je mahom radna snaga niže kvalifikovana. A šta rade SAD? Pomažu razvoj haj-tek industrije, start-apova, mladih softveraša. Tu su najveće američke investicije, naglašava Milić i dodaje da je to dokaz da SAD ne vide Srbiju kao jugoistočnu Aziju, sa radnicima koji 'šrafe šrafčiće'.

Naglašava da su opcije koje nudi EU sve tanje i tanje i da se iz njenih stavova i izjava pojavljuje pitanje: da li je zapravo krajnji cilj EU da se Srbija sama diskvalifikuje iz procesa evropskih integracija? Oni su se zaglavili u ćorsokak, ne mogu ništa da ponude brzo, a zainatili su se oko Kosova i da bi izašli iz tog ćorsokaka rade sve da bi Srbija napravila grešku”, ocenjuje ona.

Dodaje da je jako bitno da srpska delegacija, bez obzira u kojoj formi, ide u Vašington, Brisel i da je dobro što je otišla u Pariz.

“Srbija treba da ide svugde, ne treba samu sebe da diskvalifikuje iz procesa evropskih integracija ali ne treba da dopusti da taj proces bude ucenjivački kapacitet Nemačke i ostalih u Briselu koji su protiv kompromisa, naglašava ona i dodaje da bez stabilne Srbije na političkom Zapadu neće biti ni stabilnog Balkana.

“Svi smo taoci kosovske tvrdoglavosti. Sponzori kosovske tvrdoglavosti postoje. Polako maske padaju. Nemačka mora da preuzme odgovornosti, nikako Srbija, zajedno sa onim krugovima u SAD, u Demokratskoj stranci koji štite svoju legaciju devedesetih i onih koji su podržali jednostranu nezavisnost Kosova 2008. godine”, kaže Milić.

Takođe kaže da je poražavajuće to što u maksimalističkim pozicijama Prištine se nalaze i zahtev da se razgovara o pitanjima nestalih nakon rešavanja konačnog novog statusa KiM.

“To znači da su oni spremni svoje žrtve da marginaluzuju u funkciji ostvarivanja svojih maksimalističkih zahteva. Srbija treba sada da bude ucenjena, da zaboravi sve druge validne argumente i da sve preda samo da bi se saznalo šta je sa 2.500 pobijenih Srba i verovatno drugih ne-Albanaca sa Kosovu”, objašnjava Milić.

Prema njenim rečima, i sve što se događalo poslednje dve tri nedelje govori da je Srbija u pravu.

"Od pokušaja i Pirove pobede odlaganja samita u Beloj kući, s jedne strane, do demonstracija u Srbiji i reakcije jedne sinhronizovane podrške ruskih struktura, poput Borisa Malagurskog i Viole fon Kramon, s druge strane, govori da je Srbija u pravu sa svojim argumentima i da se ogoljava licemerje dela političkog Zapada, a ogoljavaju se brutalni interesi Rusije, koji su se sada poklopili sa onima koji hoće da se spor minira", zaključuje Minić.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Tanjug)