veliki čovek
PREMINUO JE NAŠ MATICKI, NEDOSTAJAĆE NAM, ZAUSTAVLJEN JE U NEZAUSTAVLJIVOM ZAMAHU! Tuga zbog Dr Miodraga ne jenjava
Pokazao je da je moguće baštiniti i tumačiti tradiciju u kontekstu epohe
Dr Miodrag Maticki (1940-2020) je predstavljao dragocenu pojavu u našoj nauci i kulturnom životu. Kao jedan od najuspešnijih direktora Instituta za književnost i umetnost u Beogradu (1977-2006), u visokoj meri je doprineo jačanju ugleda i reputacije ove prestižne naučne institucije. U nizu društvenih angažmana, izdvaja se njegov doprinos radu najznačajnijih nacionalnih kulturnih ustanova: Matice srpske (višegodišnji član Književnog odeljenja i Upravnog odbora Matice srpske, a od 2012. u dva mandata i njen potpredsednik), i Vukove zadužbine u Beogradu (od 1996. do 2008. predsednik Upravnog odbora, a od 2008. do smrti predsednik Skupštine Vukove zadužbine). Miodrag Maticki je rođen 1. novembra 1940. u Velikom Središtu kod Vršca. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu 1963, magistrirao 1965. i doktorirao 1972. godine. U plodnom naučnom radu, Miodrag Maticki je objavio desetak naučnih monografija i niz priređenih kapitalnih naučnih i kritičkih izdanja.
Po ugledu na Vukov istoimeni kalendar-zabavnik, Miodrag Maticki je bio pokretač i glavni i odgovorni urednik godišnjaka "Danica" (1994-2020). Od početka izlaženja obnovljenog izdanja "Danice", uredništvo se rukovodilo idejom o potrebi, pa i o neophodnosti stvaranja jedne savremene "nacionalne čitanke", upućene širokom krugu čitalačke publike.
Od 1964. godine M. Maticki je objavljivao pesme, pripovetke i romane, ostvarivši zavidan književni opus, pre svega kada je reč o zbirkama priča i novela, o čemu svedoče i mnogobrojne nagrade i priznanja.
Rukoveti priča Miodraga Matickog na strani su ljudskosti, na strani dobra i vrline. Ne traže se u njima poslednje tajne niti prvi razlozi stvari. Bitno u poeziji, kao i u životu, Maticki je tražio u malim, svakodnevnim stvarima, na gradskim trgovima, u susretima, u razgovorima sa ljudima. Posebno mi je ostala upečatljiva njegova priča o čoveku koji je krao vreme.
Važne tačke u delovanju Miodraga Matickog bile su i Vukov sabor, Vukov Tršić i grad Loznica, u koje je ulagao mnogo ljubavi, truda i energije. Na Vukovom tragu, Miodrag Maticki je, svojim svestranim naučnim i književnim delom, kao i sveukupnim društvenim i intelektualnim angažmanom, pokazao da je moguće baštiniti tradiciju u kontekstu epohe, ali i tumačiti epohu sa stanovišta inovativnosti tradicije.
U privatnom životu, Maticki je bio požrtvovan muž i otac, a pre svega nežan deda svojim unucima. Imaju i imaće čime da se ponose i njegova deca i unuci u budućim podsećanjima na dr Miodraga Matickog.
Kao istinski i pravi vukovac, dr Miodrag Maticki je celoga života delao sa uverenjem da najveću zadužbinu predstavljaju ljudi posvećeni svome narodu i njegovoj kulturi. I tom uverenju je nesebično posvetio svoj život. Do kraja života je radio na poslovima Vukove zadužbine, pun planova, projekata, ideja. Spremao je okrugli sto posvećen Vukovom jezikotvorstvu na predstojećem Vukovom saboru u Tršiću. Zanosio ga je pralipov pesnički jezik Vaska Pope i majstorstvo kratkih govornih formi u poeziji Matije Bećkovića, u nadahnutoj besedi u Matici srpskoj, dve nedelje pred odlazak.
Nedostajaće nam naš Maticki. Kao da ga je neka nevidljiva ruka zaustavila u, činilo se, nezaustavljivom zamahu. Nedostajaće nam njegova vedra, poletna, duhovita priroda, uvek spremna na štos i na dosetku. Nedostajaće nam i onaj zreli, mudri, učeni Maticki koga ćemo pominjati u svim našim sadašnjim i budućim poslovima, za koje nam je upravo on dao snage i udario temelje.
Neka mu je, našem Miodragu Matickom, večna slava i hvala. Ne znam da li i gore, na nebu, neko krade vreme, ali njegovo vreme na zemlji će ostati zauvek očuvano i celovito u našim sećanjima.
Bonus video:
(Espreso.co.rs / Novosti / Boško Suvajdžić)