RODITELJI SU ME SE STIDELI, VIDEO SAM KAKO ME GLEDAJU: Federer otvorio dušu kao nikad do sad - opet pominje penziju

Rodžer Federer je dao veliki intervju za "podkast" "Punto de break", tokom kog je pričao o mnogim teškoćama koje je kao klinac imao vezanim za teniske početke.

Intervju smo preveli svojeručno i prenosimo vam ga u celosti:

Zbog čega teniseri toliko vremena provode pričajući sami sa sobom?

- Tenis je vrlo poseban sport, teško je provoditi sate i sate na terenu, sa puno nervoze, a čak i ne možete da se obratite porodici ili treneru. Zbog toga toliko razgovaramo sami sa sobom. Biće ljudi koji misle da smo ludi, ali ponekad morate da razgovarate sa sobom da biste se oslobodili napetosti i pronašli potrebnu koncentraciju. Sve vreme kažem sebi: tačka po korak, korak po korak. Kao junior nisam ništa radio, osim što sam se kritikovao na svakoj lopti i bacao reket. Moji roditelji su se stideli i rekli mi da više neće doći sa mnom na bilo koji turnir - priseća se Švajcarac.

Koji je bio presudan trenutak u vašoj karijeri i događaj koji je promenio vaš stav?

- Loše sam igrao i završio razbijajući reket. Video sam kako me gleda porodica, tim, treneri i osećao sam da to nikada ne bih mogao ponoviti. Definitivno sam morao da se promenim. Bio je to dug proces i primio sam pomoć psihologa. Trebalo mi je dve godine u pronalaženju savršene ravnoteže između strasti i smirenosti - izjavljuje Švajcarac i dodaje:

- Moji roditelji su trošili oko 30.000 švajcarskih franaka godišnje na moje teniske treningue (trenutno bi to bilo ekvivalentno 28.000 evra), ali bili su skeptični da mogu da postanem profesionalac. Kada sam imao 16 godina, pitao sam ih o napuštanju škole i potpunom fokusiranju tenisu. Otac mi je rekao da imam dve opcije. Da ne postoje jasne mogućnosti da postanem profesionalac u tom periodu, vratio bih se odmah u školu, rekao sam mu da mi veruje, da veruje da ima nešto posebno i, srećom, uskoro sam postao junior broj 1.

Zašto ste postali teniser?

- Postao sam teniser zahvaljujući Borisu Bekeru, voleo sam njegov stil, mada je tada moj favorit uvek bio Stefan Edberg. Takođe, Hingis me je zadobila kad sam bio mlad i stvarno sam uživao u njenim podvizima. Sportista koji me oduvek inspiriše je Majkl Džordan. Moram da ga upoznam. Mnogo su mi pričali o tome i želim da to vidim uživo. Ponekad sam razmišljao da pustim kamere da me svakodnevno snimaju kao njega, ali nije lako, jer putujem sa porodicom i želim malo privatnosti - rekao je.

Rivalstvo sa Rafaelom Nadalom?

- Kad sam ga sreo, iznenadio me jer je bio izuzetno stidljiv pred teren i video si ga kako se takmiči... Agresivnost s kojom je igrao bila je neverovatna. Bilo je dosta rivalstva među nama i ponekad nije bilo lako. Imali smo sjajne duele, ali uvek smo se međusobno poštovali. Znali smo da smo mnogi ljudi i predstavljali smo naš voljeni sport. Naše porodice se slažu, uvek čestitamo na trijumfima.

Kako se suočiti sa povlačenjem iz tenisa?

- U početku sam se bavio samo zdravljem, ali sada mi stvarno nedostaje osećaj da igram na punom stadionu. Znam da se vreme za penziju bliži. Moram da budem strpljiv i nastavim da radim. Bilo bi lako da se povučem u ovom trenutku, ali želim da i dalje pružim sebi mogućnost uživanja u tenisu. Rehabilitacija ide dobro, uzeću vreme da se vratim u vrhunsku formu - kaže Rodžer.

Koji momenat ćete zauvek pamtiti?

- Moja prva pobeda na Vimbldonu je ono što mi padne na pamet kad me to pitaju. Pobeda na tom turniru je ono o čemu sam kao dete uvek sanjao i gledajući to kako odjednom postaje stvarnost, bilo je magično. To je bio trenutak. najlepši i najvažniji u celom mojem sportskom životu - rekao je Rodžer Federer u zaista zanimljivom intervjuu za poznati "Punto de break".

Primetićete, ovde nema nijedne reči o rivalstvu sa Novakom Đokovićem, što i nije baš lepo sa njegove strane...

Bonus video:

(Espreso.co.rs)