SLAVICA OBRADOVIĆ: IZLOŽBA "KAO DA JE MONSUN IZNENADA UTIHNUO" - Bol kao osnova identiteta

Kao polazište umetničkih istraživanja, Slavica Obradović uzima pitanje koje postavlja Vendi Braun kada govori o ranjenim privrženostima kao delikatnim, neretko toksičnim i fizički nepostojećim nitima koje nas drže vezanim za ozleđena, bolna mesta koja pulsiraju u nama i koja poput fantomskog uda, osećamo dugo nakon što više nisu deo naše nove realnosti. Putem tih spona, klizimo nazad ka epicentru iz kojeg polaze, i centralno pitanje koje se razmatra je zapravo na koji način takav osećaj, takva mešavina ranjivosti, povređenosti i privrženosti, kao i svesnost o postojanju bolnog mesta, postaje osnova za definisanje i formiranje identiteta. Slavica Obradović u novim radovima postavlja ista pitanja, ali ih sa pozicija globalnog i kolektivnog (bola, trauma, marginalizacija i sećanja…) prevodi na sasvim ličan jezik, pitajući se u kojoj meri ono što boli ujedno i konstituiše, navela je kustoskinja izložbe “As if a monsoon suddenly became silent” (Kao da je monsun iznenada utihnuo) Teodora Jeremić.

“Šta to ne govorim ali osećam, kako izgleda tenzija koja se prećutkuje, gde je mesto onome što ignorišem? Braunovski svesna da svako nesuočavanje i svaki pokušaj da se pobegne od bolnih čvorova u ličnim i kolektivnim narativima rezultuje samo reafirmacijom bolnih struktura, Slavica svojim radovima teži da materijalizuje ono što obično izmiče bilo kakvoj definiciji jer može da se iskusi samo emotivnim bićem. Ako Hana Arent definiše Lebenswelt kao svet ljudskog iskustva i interpretacije, svet koji nam je zajednički, koji je mesto preseka, zbirni skup između različitih strana i kao takav daje okvir za razumevanje, delovanje i prosuđivanje, gde jezik, misao i akcija udruženo deluju, izložba ‘As if a monsoon suddenly became silent’ otvara dodatni prostor za zajedničko postojanje. Otvara svet u kom se ne prepoznajemo samo po akciji, i ne sastajemo direktno i nužno glasno, već se razumemo u onome što ćutimo i u odnosu koji gradimo spram toga. Umesto na racionalnom, insistira na relacionom, koje svaki od susreta obeležava ogoljenošću, izlaganjem, dostupnošću i ranjivostima u kojima se prepoznajemo, i koje zauzvrat imaju transformativne mogućnosti”, navela je Teodora Jeremić.

Serijom skulptura, kako je dodala, Slavica Obradović “pokušava da oslušne i reaguje na možda neizrečeno, ali sigurno upamćeno. Na sve ono sa čime ostajemo kada oluja protutnji, utiša se i prestane. Pokušava da reintegriše u svest nešto potisnuto, odbačeno i napušteno dajući mu oblik. Odbacujući ideju o jakom pojedincu koji je u kontroli (ili uporno pokušava da je preuzme nad svim aspektima svog života i ličnosti), prilično prisutnu u savremenom diskursu, Slavičina praksa je zapravo delikatna evaluacija pozicija moći, i postavlja pitanje šta ranjivost zaista znači i kolika je njena snaga?”

Slavica Obradović (1990, Beograd) diplomirala je 2015. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na Odseku za skulpturu. Kroz fizičku i virtuelnu skulpturu bavise predstavama ljudskog tela u specifičnim procesima fragmentacije, hibridizacije i srastanja, ispitujući kompleksnost međuljudskih odnosa i emotivnih stanja. Njeni radovi često proističu iz povezivanja mitoloških priča i bajki sa savremenim društvenim trenutkom, istražujući na taj način očekivanja koja u realnosti uspostavljamo u odnosu na konstruisanu stvarnost fiktivnih narativa.

Učestvovala je na više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, a realizovala je četiri samostalne izložbe.

FInalistkinja je nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2020. godinu, uz Žarka Aleksića i Sandru Lakićević, a ko je od njih dobio dvomesecni rezidencijalni boravak u Residency Unlimited u Njujorku, te samostalnu izložbu po povratku u Srbiju, biće poznato 6. jula na otvaranju njihove zajedničke Izložbe u Remontu.

Izložba “As if a monsoon suddenly became silent” u U10 biće otvorena od 7. do 25. jula, a zbog pandemije korona virusa i izbegavanja uobičajene gužve, svečano otvaranje nije organizovano, a posetioci su zamoljeni da nose zaštitne maske i poštuju fizičku distancu.

Bonus video:

espreso.co.rs/seecult.org