biće veselo
POSLE VELIKIH VRUĆINA I KIŠURINA, SRBIJU ČEKA OVO: Dobro se spremite, nije naivno uopšte!
Naš poznati meteorolog govorio je o (ne)normalnim kišama i vrućinama, klimatskim promenama i nepogodama, koje nas ove godine nisu zaobišle
U periodu kada nam se smenjuju tropski talasi i "monsunske" kiše, život meteorologa buran je baš kao letnja prognoza. Čim krenu da se navlače oblaci, meteorolog Đorđe Đurić zna da će mu telefon zvoniti. Novinari, prijatelji, poznanici svi pitaju jedno - hoće li toga dana pokisnuti.
A Đorđe je pokisao nebrojeno puta - i to ne zato što je omašio prognozu. Za njega je nevreme, zapravo "lepo vreme", prilika da golim okom osmotri kako se razvija oluja u atmosferi i kakav nam "kumulonimbus" preti.
Da li nam se klima sveti i kakvo nas vreme čeka tokom leta
- Postojalo je upozorenje da će u slivu Zapadne Morave biti velikih količina padavina, a one izazivaju jake bujične poplave na pritokama. Jedan potok, koji u normalnim uslovima može da se prepešači, za nekoliko minuta može da se pretvori u pravi cunami, bujicu koja nosi sve pred sobom. Za kratko vreme voda dođe i ona brzo ode, ali za sobom ostavlja pustoš. To se desilo i na Studenici, maloj rečici koja se uliva u Ibar, gde je, nažalost, jedan bračni par stradao. Ljudi koji žive pored malih vodotokova moraju da se pripreme na opasnost. Meteorolozi su upozorili da su izlivanja moguća, ali mere mora da preduzima zajednica. Jedan pljusak duž potoka može da napravi veliku štetu, ali to nije pretnja i za Dunav ili Savu, jer korita velikih reka tu količinu padavina prihvataju. Da bi se stvorila opasnost na njima potrebno je da danima padaju velike kiše u Nemačkoj, Austriji, Slovačkoj.
Može li se izbeći šteta od grada
- Grad je prirodna pojava koja se javlja u kumulonimbusima, snažnim oblacima vertikalnog razvoja, koji i do 15 kilometara u visinu. U njima se javljaju snažna silazno-uzlazna strujanja vazduha i turbulencije, a oblak ide i do područja gde je temperatura -60 stepeni. Kada grad dostigne određenu težinu, on pada. Raketa ne može da spreči padanje grada, ali može da ga usitni i tako smanji štetu. Problem je kada u Srbiju stigne već razvijeni oblak, a to se često dešava sa zapada i jugozapada, dakle iz Bosne i Hercegovine, i tada je kasno da se reaguje.
Kakvo leto nas očekuje ove godine?
- To je teško prognozirati. Za sada se čini da će temperature biti oko prosečnih vrednosti, malo iznad proseka. Biće, naravno i tropskih dana. Naša klima je takva, umereno-kontinentalna i imamo topla leta i hladne zime. Takođe, maj i jun su poznati kao kišni meseci, premda smo sada imali veću količinu padavina od proseka. Najviša temperatura u Beogradu izmerena je 2007. godine, 43,6 stepeni. Ali sve to samo po sebi ne znači da je posledica klimatskih promena. Sve što se događa danas, događalo se i u prošlosti. Tornada je bilo i pre 100 i pre 200 godina...
Promena klime
- Tačno je da ovako nagli vremenski preokreti nisu uobičajeni. Imali smo sušni prvi deo proleća, pa zatim kišoviti drugi deo. Poslednjih godina se često dešavaju neke situacije koje su bile vidljive jednom u 10 ili jednom u 100 godina. Primetan je i porast temperatura na globalnom nivou. Da li je u pitanju klimatska promena ili ne, za taj odgovor je potrebna velika analiza. Jer, da bi se govorilo o klimatskim promenama ne možemo da posmatramo period od nekoliko godina, već duži period, na primer pedesetak godina.
Najgora kombinacija za "pakleni dan"
- Upravo ono što smo imali prošle nedelje - porast temperature nakon pljuskova dovodi do osećaja sparine, jer je velika vlažnost. Tako, subjektivni osećaj može da bude da je temperatura i 40 stepeni, a da nije prešla 32 ili 33 stepena. Najgora kombinacija su visoke temperature, visoka vlažnost i nizak vazdušni pritisak.
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Srbija Danas)