VELIKA KORONA MISTERIJA NADVILA SE NAD SVETOM: Ovo je jako čudno i niko ne može da nađe odgovor

Pandemije je izbila pre više od šest meseci a do sada je korona virusom zaraženo preko 11 miliona ljudi u svetu. Umrlo je više od 525.000 osoba, ali istraživači još ne znaju koliko je novi virus zaista smrtonosan.

Čvrsta procena mogla bi pomoći vladama da predvide koliko bi ljudi umrlo ukoliko bi se virus raširio van kontrole. Ta brojka – koja se obično zove stopom smrtnosti od infekcije (IFR) – mogla bi stručnjacima da ukaže šta treba da očekuju dok se pandemija širi na gusto naseljene nacije poput Brazila, Nigerije i Indije.

U još siromašnijim državama, gde su male boginje i malarija stalan problem baš kao i budžet, takvi podaci mogli bi pomoći zvaničnicima da odluče da li će potrošiti više sredstava na respiratore ili na vakcine protiv malih boginja i mreže protiv komaraca.

Ovo pitanje postalo je još kompleksnije prošlog meseca, kad su američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) objavili podatke koji govore da na svaki dokumentovani slučaj zaraze u Sjedinjenim Državama prosečno dolazi 10 nezabeleženih, verovatno zbog blažih simptoma ili njihovog nedostatka.

Ukoliko postoji mnogo više asimptomatičnih slučajeva infekcije nego što se mislilo, onda je virus manje fatalan nego što deluje. Ali čak je i takva kalkulacija teška.

U četvrtak je Svetska zdravstvena organizacija održala dvodnevni onlajn sastanak u kojem je učestvovalo preko 1.300 naučnika širom sveta. Zvaničnica SZO dr Somja Svaminatan rekla je da je trenutni konsenzus da IFR iznosi oko 0,6 odsto, što znači da je rizik od smrti usled infekcije manji od jedan odsto.

"Njujork tajms" primećuje da 0,6 odsto svetske populacije znači 47 miliona, a 0,6 odsto američke dva miliona ljudi. Virus ostaje velika pretnja, zaključuje list.

Trenutno, države imaju veoma različite stope smrtnosti slučajeva (CFR), kojom se mere smrti pacijenata za koje je bilo poznato da su imali Kovid-19, bolest uzrokovanu novim korona virusom. U većini slučajeva ta brojka je najveća u zemljama u kojima je virus najduže boravio.

Prema podacima "Njujork tajmsa", Kina je u petak prijavila 90.294 slučajeva zaraze a 4.634 smrtnih, što je pet odsto CFR. Amerika je veoma blizu tog praga, sa 2.811.447 obolelih i 129.403 smrti, što je 4,6 odsto CFR.

Ti procenti su daleko veći od 2,5 odsto stope smrtnosti koja se često vezivala uz pandemiju gripa 1918. Ipak, teško je izmeriti stopu smrtnosti tokom pandemije, a posebno na njenom početku. Kad novi virus pogodi grad, hiljade ljudi mogu umreti i biti sahranjeni a da nisu ni testirani, a sigurno neće svi ići na autopsiju.

Nije jasno koliko je ljudi umrlo od virusa a koliko od srčanog ili moždanog udara, ili drugih bolesti. To se desilo i u Vuhanu, žarištu pandemije, i Njujorku. Jednom kad haos mine, obavlja se više testova, otkrivaju se slučajevi sa blažim simptomima a stopa smrtnosti pada. Ali, rezultati nisu uvek konzistentni niti predvidljivi.

Deset ovećih zemalja, od kojih većina iz Zapadne Evrope, testirale su veće procente svojih stanovnika od SAD, to su Island, Španija, Novi Zeland, Portugal, Danska, Belgija, Irska, Italija, Velika Britanija i Izrael. Ali, njihov CFR uvelike varira – na Islandu je manji od jedan odsto, na Novom Zelandu i Izraelu ispod dva. U Belgiji je 16 odsto, dok je u Italiji i Britaniji 14.

Do sada, u većini zemalja, oko 20 odsto svih potvrđenih slučajeva zaraze su pacijenti koji su dovoljno oboleli da im je trebao dodatni kiseonik ili veća bolnička nega. Da li će oni preživeti zavisi od niza faktora, uključujući godine, prethodno zdravstveno stanje i dostupnu medicinsku negu.

Očekuje se da će stope smrtnosti biti niže u zemljama sa mlađom i manje gojaznom populacijom, što su često siromašne države. U skladu s tim, brojke bi trebale biti veće u zemljama u kojima nema dovoljno respiratora i druge opreme i u kojima većina ljudi živi daleko od bolnice. To su takođe siromašne zemlje.

Tu je i drugi faktor – novi dokazi govore da su ljudi sa krvnom grupom A u većem riziku od smrti, što bi moglo da promeni kalkulisanje. Krvna grupa A je relativno retka u Zapadnoj Africi i Južnoj Aziji, a još ređa među starosedeocima Južne Amerike.

Pre ovonedeljnog sastanka, SZO nije imala zvaničnu procenu IFR, već se umesto toga oslonila na podatke poslate iz zemalja članica i akademskih grupa, kao i na meta analize koje su u maju uradili naučnici Univerziteta Volongong i Džejms Kuk u Australiji.

Ti istraživači su pregledali 267 studija iz preko deset zemalja i potom izabrali 25 koje su smatrali najpreciznijima. Tako su zaključili da je globalni IFR 0,64 odsto. "Njujork tajms" ukazuje da su tih 25 studija zasnovane na veoma različitim metodologijama, od dijagnostičkog PCR testa do istraživanja vezanih za antitela.

Trenutna procena SZO bazirana je na kasnijim, većim istraživanjama koja su se bavila time koliko je ljudi imalo antitela u svojoj krvi. Dalje studije bi mogle dovesti do preciznije brojke.

-Ali postoji dosta neizvesnosti oko toga koliko ima "tihih" i netestiranih nosilaca virusa – kaže dr Oliver Morgan, direktor SZO za procenu rizika.

Globalna stopa smrtnosti i dalje može da se promeni. Sa tek pokojim izuzetkom poput Irana i Ekvadora, pandemija je prvo pogodila bogatije zemlje Azije, Zapadne Evrope i Severne Amerike, u kojima je dostupna naprednija medicinska nega. Virus se sada naveliko širi Indijom, Brazilom, Meksikom, Nigerijom i drugim državama u kojima su milioni ljudi zbijeni u straćarama, karantini nametnuti na relativno kratko vreme a bolnice pate od nedostatka resursa.

Dolaskom zime stope smrtnosti možda će se promeniti u bogatim, severnim zemljama. Virus se uglavnom širio u Evropi i Severnoj Americi tokom blagog ili toplijeg vremena u proleće. Stručnjaci se plaše da će se broj infekcija i smrti povećati na jesen, kad hladno vreme natera ljude da se zatvore u svoje kuće, gde raste verovatnoća da će nekoga zaraziti. Tada će disciplina nošenja maski i drugih mera biti još važnija, zaključuje "Njujork tajms".

U svakoj od osam pandemija gripa koje su pogodile sad od 1763. relativno blag prvi talas – bez obzira na vreme godine kad se zadesio – bio je praćen većim, smrtonosnijim talasom nekoliko meseci kasnije. Više od trećine usmrćenih u pandemiji španske groznice, koja je trajala od marta 1918. do kraja 1920, umrlo je u kratkom razmaku između septembra i decembra 1918, šest meseci nakon izbijanja blaže verzije u zapadnom Kanzasu.

-Brojke će biti mnogo veće u sledećih 12-18 meseci. Ovo je korona virus a ne grip i možda neće slediti isti patern, ali je mnogo efikasniji od gripa u prenosu - ističe Majkl Osterholm, direktor Centra za istraživanje infektivnih bolesti Univerziteta Minesota.

ISTRAŽIVANJE DUGOROČNIH POSLEDICA

Velika Britanija ulaže 8,4 miliona funti u istraživanje dugoročnih posledica Kovida-19 po pacijente, saopštilo je Ministarstvo zdravlja. U svrhu istraživanja biće uzeti uzorci krvi i tkiva pluća pacijenata, a svi rezultati i nalazi biće korišćeni za razvoj novih formi personalizovanog lečenja.

Primećeno je da virus korona ostavlja različite zdravstvene posledice kod nekih pacijenata, koje nisu vezane samo respiratorne probleme. Ostavlja posledice i kod pacijenata kod kojih je infekcija asimptomatska što znači da delovanje virusa još nije u potpunosti razjašnjeno. U istraživanju, koje vode Univerzitet u Lesteru i gradske bolnice, učestvovaće 10.000 ljudi.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)