SRBIJU OD KORONE MOGU DA SPASU TRI STVARI: Jedna od njih je još DALEKO

Da li je izmaklo kontroli i da li smo ponovo na početku umesto da budemo na kraju borbe sa korona virusom. Vanredne situacije na lokalnom nivou, razbuktavanje žarišta, pooštravanje epidemioloških mere i sve to krajem juna, u periodu kada je prema ranijim najavama trebalo da bude kraj ove agonije.

I članovi Kriznog štaba izjavljuju kako su iznenađeni, kako ovo nisu očekivali, kako se zapravo ispostavilo da mi posle četiri meseca borbe sa koronom o njoj zapravo ništa ne znamo! Čuli smo takve izjave od dr Predraga Kona, dr Srđe Jankovića...

Jedino u šta možemo da se uzdamo to su tri ključne stvari:

- prvo i najvažnije mere - redovno pranje ruku, održavanje fizičke distance od najmanje jednog metra i nošenje maski,

- drugo stvaranje kolektivnog imuniteta i

- treće, vakcina

Sa ovim prvim, to zavisi od nas samih, ali kako Srbija stoji sa stavkom dva i tri? Evo kakva je situacija.

Kolektivni imunitet je još daleko

Za kolektivni imunitet potrebno je da čak 60-70 odsto ljudi stekne antitela. Kako su epidemiolozi objašnjavali ranije, određeni broj ljudi se izbori sa Covidom-19, a da ne oseti nikakve simptome, s tim što, misleći da je zdrav, usput zarazi i one ljude sa kojima je u kontaktu.

Prvi rezultati Nacionalne seroepidemiološke studije, u koje je "Blic" ekskluzivno imao uvid, pokazuju da je procena da tek 6,4 odsto ljudi u našoj zemlji ima antitela na korona virus.

Procenat od 6,4 odsto populacije Srbije odgovara broju od oko 448.000 ljudi, što je znatno više od broja registrovanih slučajeva inficiranih koronom u našoj zemlji, a koji iznosi 14.288. To znači da je oko 97 odsto zaraženih ostalo zvanično neregistrovano jer nisu imali nikakve manifestacije bolesti.

Iako su stavovi stručnjaka po pitanju kolektivnog imuniteta različiti, te jedni smatraju da smo ga dostigli, a drugi da smo od njegovog stepena koji bi nas štitio veoma daleko, činjenica je da ono što je za njegovo stvaranje potrebno, nismo dostigli.

- Ako preko 60 odsto stanovništva stekne antitela, onda ćemo imati kolektivni imunitet i to je veoma važan podatak koji može da nas dovede dotle da mi kao zemlja budemo mirni. Sigurno je da će se toliko ljudi u Srbiji zaraziti, pitanje je samo u kom intervalu, i to je ono o čemu treba da vodimo računa – rekao je ranije za “Blic” prof. dr Branimir Tiodorović.

Sa druge strane, njegova koleginica dr Darija Kisić Tepavčević je, komentrišući studiju stručnjaka sa Medicinskog fakulteta prema kojoj 6,4 odsto građana ima imunitet, rekla da je reč o "realnim podacima", kao i da sada ne treba da se oslanjamo na kolektivni imunitet.

- To su rezultati pilot istraživanja stručnjaka sa Medicinskog fakulteta, da li je to mnogo ili malo... To je onako kako jeste. Svi bi voleli da je to 100 odsto, ali to su realni podaci. Svakim novim danom, gledajući brojeve obolelih mi prirodno stičemo taj imunitet, pri čemu napominjem da ne treba da se uzdamo u kolektivni imunitet, već treba da učinimo sve da sprečimo da se u našem organizumu virus umnožava - rekla je dr Kisić Tepavčević.

Sa druge strane, njegova koleginica dr Darija Kisić Tepavčević je, komentrišući studiju stručnjaka sa Medicinskog fakulteta prema kojoj 6,4 odsto građana ima imunitet, rekla da je reč o "realnim podacima", kao i da sada ne treba da se oslanjamo na kolektivni imunitet.

- To su rezultati pilot istraživanja stručnjaka sa Medicinskog fakulteta, da li je to mnogo ili malo... To je onako kako jeste. Svi bi voleli da je to 100 odsto, ali to su realni podaci. Svakim novim danom, gledajući brojeve obolelih mi prirodno stičemo taj imunitet, pri čemu napominjem da ne treba da se uzdamo u kolektivni imunitet, već treba da učinimo sve da sprečimo da se u našem organizumu virus umnožava - rekla je dr Kisić Tepavčević.

Epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović u razgovoru o vakcinama objasnio je u jednom od svojih razgovora za "Blic" da trentuno u svetu vlada trka ko će prvi napraviti vakcinu protiv covida-19, s tim što napominje da u ovom postupku nema improvizacije i da komercijalnost ne sme da pobedi. Kako je objasnio za naš list, najoptimističniji period je svakako da ona bude spremna do kraja godine, ali da će u široj upotrebi biti tek tokom 2021.

- Kada se pojavi vakcina ona mora mati dozvolu FDA ili EMA, a kad bude došla do nas i mi je nećemo korisiti sve dok naša Agencija za lekove to ne potvrdi. Nekada to vodi do kašnjenja, ali živimo o svetu gde ne može da odlučuje komercijalnost nego briga o životu. Pre kraja godine ne možemo očekivati da će neko stvarno da završi poštujućii sve protokole, a Svetska zdravstvena organizacija zvanično ne potvrdi da imamo vakcinu, tako da će definitivno njena primena početi tokom naredne godine - smatra dr Tiodorović.

Srbija donira novac za vakcinu

Ono što je dobro, to je da je Vlada Srbije najpre krajem maja donirala dva miliona evra SZO za razvijanje vakcine, a pre nekoliko dana usledila je nova donacija.

Donirano je dodatnih 100.000 evra za istraživanje i razvoj vancine protiv korona virusa i to na zajednički poziv predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i organizacije Global citizen.

Šta nam preostaje?

I ako možda deluje da je sve izmaklo kontroli, da smo ponovo na početku epidemije i da nema naznake da se uskoro bliži kraj ove borbe, ipak svako od nas može da pruži doprinos.

Dok se ne stekne kolektivni imunitet i pronađe vankcina ono što možemo jeste da se uzdamo u sebe Ruke inače treba da peremo, to je jasno, a ovo drugo - nošenje maski i održavanje propisane fizičke distance, neka nam postane navika...

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)