DŽINOVSKI USPEH U RUSIJI: Od gola Partizanu, preko otkaza Hidinku, pa sve do oproštaja pred 40 hiljada Delija!

Vest da je ruski Sport Ekspres objavio da je Dušan Anđelković proglašen za najboljeg levog beka Rostova u poslednjih dvadest godina u Srbiji je nekako prošla ispod radara i po ko zna koji put smo pokazali da stranci mnogo više vrednuju naše šampione, nego mi sami.

Ali takav je popularni Džin, nenametljiv, diskretan, daleko od javnosti, društvenih mreža i medijske pažnje uživa u ispijanju espresa po vračarskim kafićima zajedno sa Bastom i Lukovićem. Kada sedite sa nekadašnjim kapitenom Crvene zvezde pozitivna energija i smeh su ključne stvari, a ružne teme i sumorna stvarnost srpskog fudbala zabolaze se u širokom luku, jer koja je poenta pričati o nečemu što se ne može promenti?!

Iako ne voli da daje intervjue, Anđelković je prihvatio poziv Espresa i za naš sajt govorio o detaljima iz svoje veoma uspešne karijere. Pretresli smo sve, od Kraljeva preko Krasnodara, pa sve do Beograda i oproštaja na Marakani pred više od 40 hiljada gledalaca. U penziju je otišao sa šest osvojenih trofeja u Zvezdi, pa se po tom parametru nalazi odmah iza Nenada Milijaša na večnoj listi.

RUSIJA KAO DRUGA KUĆA

Početom ove godine ugledni ruski Sport Ekspres je proglasio Anđelkovića za najboljeg levog beka Rostova u ovom veku, što je potvrda fenomenalnih partija u Rusiji, gde je igrao možda i fudbal života. 2009. godine je proglašen za najboljeg igrača tima, a našao se i u idealnih 11 igrača ruske Premijer lige, koja je tada bila strahovito jaka.

-Sećam se zvali su me drugari kao “moraš da častiš, je l’ si pročitao“, a ja sam bio u fazonu super, ali bez neke euforije. Međutim, ipak je to velika stvar. Ja sam sve svoje snove ispunio, ali to ti dođe kao šlag na tortu i pokazuje da si ostavio veoma dubok trag u jednom ozbiljnom klubu. Drago mi je zbog toga. Veliki uspeh je biti najbolji levi bek ruske lige i najbolji igrač Rosova te sezone – rekao je Dušan Anđelković na početku velikog intevjua za Espreso.

Kako kaže, Rusija je za njega obećana zemlja i država kojoj se uvek vraća. Džin je proveo pet sezona u tamošnjoj ligi, gde je dve sezone proveo u Rostovu, a tri u Krasnodaru.

- Mnogo lep period za mene, ja se i dan danas kada odem u Rusiju osećam kao kod kuće. Sjajno su me primili kada sam stigao, a namestilo se da sam odigrao jako dobro prve dve sezone. Saradnja sa trenerima Olegom Delmatovim i Olegom Protasovim je bila odlična, kao i sa svima u klubu, i vreme je bilo lepo, jer je to jug Rusije. Kada odem u Krasnodar osećam se kao u Beogradu.

Jedna rečanica direktora Rostova mu je ostala u posebnom sećanju po dolasku u Rusiju.

-Kada sam sleteo meni su rekli „mi smo te gledali protiv Glazgova i Bajerna, pa samo radi ono što si radio na tim utakmicama. Nemoj da igraš defanzivno, moraš da igraš i napred, jer ja takvih koji igraju samo defanzivu u Sibiru imam koliko hoćeš“.

Neke stvari nikada neće zaboraviti, a jedna od njih je utakmica protiv tada skupocenog Anžija, kada je potpisao otkaz velikom Gusu Hidinku.

-Sećam se igrao sam za Krasnodar protiv Anžija, koji je tada bio sa Etoom najjači u svojoj istoriji. Želja Petrović je bio pomoćnik Hidinku, a oni su imali loše rezultate te sezone i došli smo im mi. Sećam se pre utakmice kaže mi Želja “ako nas još i vi pobedite gotovi smo“. Kraj utakmice 4:0 za nas, ja nameštam poslednji gol spoljnom i nakon toga su ih nažalost smenili. Posle smo ih pobedili i kada se Eto opraštao, i to na njihovom terenu.

Krasnodar je postao ozbiljan klub na evropskom tlu, a najzaslužniji za to je predsednik kluba, koji je veliki prijatelj Anđelkovića.

-Segej Galitski je jedan od najboljih ljudi koje sam upoznao u fudbalu. Čovek je milijarder i stvarno zna šta radi, uložio je preko 600 miliona evra u dve baze. Jednu za prvi tim i drugu za decu, koja tamo imaju sve, od škole i časova za jezike, do treninga i najboljih uslova za rad. Baš smo se videli kada su igrali protiv nas. Njegova parola je da ne ulaže u velike transfere, već da stvara igrače. Galitski ne kupuje bezveze, on sve radi planski. Krasnodar mi je ostao u baš lepom sećanju.

Klub koji je osnovan 2008. godine je tada sa klupe predvodio Slavoljub Muslin, a saigrači su zbog toga umeli da se šale kako Anđelković ima protekciju kod bivšeg selektora Srbije, ali su svi dobro znali kakve kvalitete poseduje rođeni Kraljevčanin i da je apsolutno zaslužio svaki minut na terenu koji mu je dat.

-Saradnja je bila fantastična. Rusi su me zezali da sam igrao preko veze kod Muslina, jer sam Srbin, a desila se jedna veoma zanimljiva scena na pripremama koja je dodatno podgrejala tu priču. Bili smo na ručku, kad posle klope stižu dve torte i shvatamo da je Muslinu i meni istog dana rođendan i tad je krenuo šou. Muslin je jedan strašan trener, čujemo se redovno. Čovek ima viziju, posvećen, strog kada treba i bila mi je čast igrati kod njega.

Kada se priča o Rusima neizostavna tema je alkohol i druženje.

-Rad se nije dovodio u pitanje, ali tamo si posle treninga i utakmice mnogo opušteni i niko te ništa ne pita. Imaš svoj zadatak i posle toga si slobodan, a Rusi vole da se druže. Uveče se uvek izlazilo, oni to zovu večernika.

Komična angedota se dogodila nakon pobede Rostova nad velikim Zenitom.

-Posle pobede smo otišli u restoran i ja sam naručio vino, jer sam veliki ljubitelj, a oni su me svi pogledalali kao neku devojčicu, u fazonu: „Vino? Pa to je za žene“. Bilo me je sramota, pa sam naručio viski, kao ja sam hrabar, ja mogu, i posle sat vremena sam pao. Oni mnogo piju, ali su i veliki profesionalci.

Rusija je bila nezaboravan period u životu Dušana Anđelkovića, ali najveća ljubav i ostvarenje svih dečačkih snova je, naravno, Crvena zvezda.

-Ne može to da se poredi sa Zvezdom, jer taj osećaj kada ti osvojiš titlulu sa Zvezdom ne može da se poredi ni sa čim na svetu. U Rusiji je druga priča, osećaš se mirnije, nema toliko pritiska – kazao je Anđelković.

KADA ME JE ZVAO DIKA MISLIO SAM DA JE SKRIVENA KAMERA

Fudbalsku karijeru je počeo u rodnom Kraljevu, gde je nastupao za Slogu, da bi se nakon toga preko Mladosti i novobeogradskog Radničkog stigao u Voždovac. Ispostaviće se, veoma bitnu stanicu u njegovoj karijeri. U naselju Braće Jerković je proveo svega šest meseci, ali su ga sjajni nastupi za Zmajeve preporučili srpskom gigantu.

-Igrao sam za Voždovac i dam gol Partizanu na JNA . Pobedimo 3:2 i zove me kum Luković, tada se Zvezda odlepila na plus 5, tamo slavlje, ovde slavlje. Malo posle toga zove me Dika Stojanović i pita me da li bi došao u Zvezdu. Ja sam mislio da me neko zeza, da je neka skrivena kamera, ali sam ubrzo shvatio da je ozbiljna priča.

Dušanova porodica nije mogla da dočeka zvaničnu potvrdu transfera, a najnervozniji je bio otac nekadašnjeg srpskog fudbalera.

-Slavlje je bilo veliko, ali dok nisam potpisao tenzija je bila velika. Cela porodica je čekala da bude zvanično. Sećam se ćaleta, koji šeta kao po kući i nije mu dobro.

Zvezda je tog zimskog prelaznog roka dovela samo Milijaša, Đokića i Anđelkovića. Nadimak Džin je upravo dobio na Marakani, a krivac za to je Nikola Žigić.

-Mnogo sam ljudi znao kada stigao u Zvezdinu svlačionicu. Moram da istaknem da su me fantastično prihvatili. Stao sam pored Žige, on 202 i kaže mi “vidi ga džin“ i tako je ostalo. Na treningu kad pređem pola čujem samo Žigu kako se dere “Džine“ i odmah znam da moram da centriram. Žiga je sjajan čovek i igrač.

Prvi mandat u Ljutice Bogdana je bio i više nego uspešan za Anđelkovića, koji je sa crveno-belima osvojio dve duple krune.

-Mene je u Zvezdu doveo Valter Zenga. Trenirao sam kao lud kada sam stigao, a Zenga me je zvao Anđi sve dok me Žigić nije prozvao Džin. Umesto njega je došao Dušan Bajović, veliki trener i gospodin kod kojeg nisam igrao na početku, ali nakon prve moje dobre utakmice ustalio sam se u startnih 11. Onda je došao Boško Đurovski koji nas nije vodio mnogo, ali smo sa njim osvojili duplu krunu, pobedili tri puta u derbiju i igrali zaista lep fudbal. Posle je stigao Kosan, i to mo mi je možda najbolja polusezona u Zvezdi, tada smo igrali protiv Glazgova, Bajerna i bili smo baš super.

Jedna od bolnijih tema za sve navijače Zvezde je utakmica sa Rendžersom i gol Naća Nova koji je srušio san o dugo čekanom plasmanu u Ligu šampiona.

-Ozbiljna sezona, tada smo uzeli poslednju duplu krunu. U kvalifikacijama za Evropu nam je pao Rendežers, a pre toga Milan sa Kafuom, Prilom, Inzagijem i ostalom ekipom. Što se tiče tog Rendžersa, on je bio korektan protivnik, a daleko je to od sadašnjeg tima, imali su veoma dobar tim. Odigrali smo odlično u Škotskoj, ali tada je Purović otiašo u Lisabon i špica je igrao 18-godišnji Fića Đorđević, koji je još bio dete i jednostavno nismo uspeli da damo gol. Nesrećna situacija, Naćo je utrčao i dao gol u 90, ali smo mi i tada mislili da ćemo da prođemo. Međutim, nije htela do uđe.

Dolazak velikog Bajerna iz Minhena u Beograd je probudio sećanja i inspirisao tadašnju generaciju crveno-belih da bi mogla da napravi novi podvig. Sve je mirisalo da će Bavarci pasti u grotlu Marakane, Kosanovićev tim je igrao fenomenalno, ali sudbina je htela da Lam i družina izađu kao pobednici iz tog meča.

-To je utakmica zbog koje nisam spavao dva dana. Odigrali smo tako dobar meč, protiv takve ekipe, ali eto nije nam se dalo.

Anđelković je iz tog perioda u Zvezdi apostrofirao saradnju sa Ognjenom Koromanom po levoj strani.

-Sa Koromanom je bilo fanstastično igrati, jedan od najboljih igrača sa kojim sam igrao. Imali smo mnogo proboja po boku, centaršuteva, golova... Koroman je sjajan tehničar, mnogo jak na lopti, direktan, pa nekada i bezbrazan igrač. Sjajnu saradnju smo imali.

GROF JE LEGENDA

Zajedno sa dugogodišnjim kumom Aleksandrom Lukovićem vratio se u svoju Zvezdu, a ono što ističe iz drugog mandata na Marakani je saradnja sa Miodragom Božovićem, sa kojim je osvojio šampionsku titulu u sezoni 2015/16.

-Od prvog do poslednjeg igrača kojeg je trenirao reći će vam da je reč o legendi, velikom treneru i još većem čoveku. Kod njega je atmofsera neverovatna, ljudi ne mogu da shvate šta je on u Rusiji. On je napravio čudo, ostavio je Partizan 32 boda iza sebe, to ne sme da se zaboravi. Tad su pojavili klinci Grujić, Jović, Jovanović i Ristić i baš im je trebao čovek poput Grofa, da im pokaže da je to sve labavo, a da je ipak jako zategnuto i ozbiljno. Treniralo se samo jednom, ali mnogo jako i kvalitetno. Grof je istinska legenda, to bih podvukao.

Usledila je sezona koji bi zvezdaši voleli da zaborave. Anđelković i Predrag Sikimić su bili nosioci crveno-belih, koji su do samog kraja prvenstva imali prednost u odnosu na Partizan, od koga su prvo izgubili u Večitom derbiju na stadionu „Rajko Mitić“ rezultatom 3:1, da bi utakmica sa Voždovcem na “Krovu“ bila tačka ključanja nezadovljstva Delija i momenat kada je postalo jasno da trofej namenjen najboljem timu Srbije ide u Humsku. Autogol na meču sa Zmajevima je detalj zbog koga je Anđelković bio napadan od dela zvezdaške javnosti, koja ne sme da zaboravi da je on te sezone bio upadljivo najbolji igrač Božovićevog tima, sa pet golova i velikim brojem asistencija.

-Ne vraćam se na to, jer posle toga uzeo titilu i oprostio se pred 40 hiljada ljudi. Otišao sam u penziju sa šest trofeja, tako da čovek ne treba da gleda negativno i to su stvari koje se dešavaju. To je bio 15. minut, vratio sam golmanu loptu, a posle toga smo primili još dva gola. Nama je bio mač pod glavom od semptembra, pritisak je bio neshvatljiv i Božović je izvukao maksimum od te ekipe – kazao je Anđelković, koji je uprkos mogućnosti da se sakrije od očiju javnosti, izašao pred novinare i pokazao da je tu u dobru i u zlu.

-Nikako se nisam osećao, nisam spavao pet dana, ali sam za dva dana imao trening. Imaš jednu opciju ispred sebe, a to je da ideš dalje. Nikada se nisam krio ni van terena ni na terenu, pa je tako bilo i tada. Prvi dan nakon toga sam izašao pred novinare i rekao šta mislim, ko malo dublje zna situaciju zna šta se tu dešavalo. Mi smo titilu izgubili u derbiju, u kojem smo poraženi 3:1 na Marakani. Najmanji je problem da ja priznam krivicu za to, ali prosto ne mogu, jer znam šta sam sve uradio te sezone i koliko sam znoja i truda prolio za grb Crvene zvezde.

DUŠANE, ŠTA JE OVO?

Nakon odlaska Božovića usledila je era Vladana Milojevića, koja je sve promenila i vratila Zvezdu u sam krem evropskog društva posle decenijskog proklestva. Od Florijane i Irtiša do proleća u Evropi i nove šampionske titule. Milojević je uradio nemoguće, a na Marakani se vratila vera u bolje sutra.

-Sezona je bila istorijska po svakom parametru. Sećam se Zlatibora i priprema kad nam je Miloje rekao da ćemo ući u Evropu. Baš je zategao tim, stigli su momci koji su oživeli karijere i pokazali da vrede. Vujadin, Žule, ostao je mnogo bitan igrač Le Talek, bili su tu Donald, Kanga, došli su Radonja i Pešič, koji je bio golgeter sa najviše asistencija u timu. Stvorila se jedna atmosfera, ma fenomenalno. Kretali smo od prvog kola, ali mi smo išli korak po korak.

Dvomeč sa Krasnodarom je, prema rečima mnogih igrača iz te generacije, presudan za Crvenu zvezdu. Za Anđelkovića je duel sa Rusima bio malo specifičniji, jer je u klubu sa juga Rusije proveo tri veoma lepe sezone. Dolazak na novi stadion Krasnodara je nosio posebnu emociju za Zvezdinog Džina.

-Predsednik je sišao na teren da se pozdravi sa mnom, mi se dugo nismo videli, a ja sam bio kapiten na tom meču i sve bilo specifično. Iako se Crvena zvezda jako poštuje u Rusiji, oni su smatrali da će uz mnogo muke ipak proći dalje. Totalno luda utakmica, svega je bilo tu, ja sam vadio lotpu sa linije, Ristić daje gol, ja vidim da je ušla, a onda Borjan reaguje kao da se nije ništa nije desilo. Moralo je da se vrati nekada, sve ima to negde zasluženo. Pa ja kažem tolike godine nemamo sreće, poslednji put pre toga je moja generacija je 2007. godine igrala Evropu, pa Bordo, pa pre toga Dinamo Kijev, pa koliko je Zvezda puta imala dobar tim i ništa, tako da je došlo vreme za naplatu.

Ono što se dogodilo u Beograd - golovi Radonjića i Kange postali su antologijski, ali Rusi su bili opčinjeni atmosferom koju su napravile Delije.

-Stalno sam im pričao o Marakani i da to mora da se doživi. Simpatično mi je bilo posle utakmice u Beogradu kada mi je prišao fizioterapeut Krasnodara, koga veoma dobro poznajem i koji mi je kazao “Dušane, šta je ovo“?!

Kao što to rade pravi sportisti, Anđelković je prepustio prostor mlađima i svima nagovestio da je kraj igračke karijere tu, iza ćoška. Bio je velika podrška svima u klubu i na kraju te sezone pred 40 hiljada Delija oprostio se od kopački i najdražeg dresa.

-Imao sam 36 godina, došlo je vreme za mlađe, imao sam mali problem sa leđima i nije bilo realno da nastavim. Drago mi je što sam pred nešto više od 40 hiljada ljudi, na Marakani, završio karijeru. Taj izlazak sa svojom decom i aplauz koji sam dobio ću pamtiti do kraja života. Bila mi je velika čast da se oprostim na taj način. Velika čast što sam igrao za Crvenu zvezdu, a još veća što sam bio njen kapiten.

NAJTEŽE JE PONOVITI USPEH, A ZVEZDA JE TO USPELA

Neobilazna tema intervjua je bilo sadašnje stanje u Zvezdi, pa smo zamolili Anđelkovića da prokomentariše nedavno završenu sezonu.

-Rezultatski odlična sezona, osvojena je titula i ušlo se u Ligu šampiona, što je bio cilj, tako da je ostvaren veliki uspeh i daj Bože da svake godine bude tako. Kada se sve podvuče sezona je istorijska.

Određeni deo zvezdaške javnosti zamera Milojeviću ubedljive poraze u Ligi šampiona.

-Svaka utakmica u Ligi šampiona je izuzetno teška. Prva sezone je napravljen dobar rezltat, odigrali smo remi sa Napolijem, pa smo pobedili Liverpul nakon čega se stvorila velika euforija i to sa razlogom. To je istorijska pobeda i ostaće upamćena u anale Crvene zvezde. Pa iz tog razloga deluje da je ova lošija od prethodne, ali ne treba zaboraviti da je Zvezda bila na gol od proleća u Evropi. Igrati protiv Bajerna je jako teško, Bavarci su dali u Londonu sedam golova, to ljudi zaboravljaju. Ovom prilikom čestitam i upravi i svima u klubu na ostvarenom uspehu, jer ne kažu bez razloga da je najteže ponoviti uspeh.

Ono što se takođe zamera upravi Crvene zvezde jesu pojačanja, koja očigeldno nisu opravdala očekivanja.

-Ja ne mogu da kažem da su ti igrači loši, ali veoma je teško da svaki igrač koji dođe eksplodira u Zvezdi. Nije lako pogoditi igrača po mentalnom sklopu, pogotovo za Zvezdu. Van La Para je igrao u Premijer ligi i ko bi mogao da pretpostavi da neće moći da pravi razliku u našoj ligi.

FOTO: Starsport©

FOTO: Starsport©

FOTO: Starsport©

ŽANDER MI SE SVIDEO

Ne postoji kompetentnija osoba od Anđelkovića da prokomentariše partije Žandera, koji je napustio Zvezdu u veoma ružnom sećanju navijača.

-On je odigrao nekoliko važnih utakmica jako dobro. Meni se on svideo kao igrač, imao je dobar centaršut, bio je dobar napred i mislim da je u Kopehnagenu uneo živost i bio bitna karika u pozitivnom rezultatu. Desio mu se taj peh, ali to su stvari koje se dešavaju. Ne mogu da kažem da je loš igrač.

Dolazak Dejana Stankovića je doneo novu energiju crveno-belima, ali poraz u Večitom derbiju je ponovo ostavio klub sa Marakane bez 13 godina čekane duple krune.

-Specifična sezona zbog cele situacije sa koronom. Ne treba trošiti reči o Dekiju kao fudbalskoj veličini i čoveku, a vreme će da pokaže kakav je trener. Naravno da nije lako doći posle Milojevića, koji je podigao lestvicu, a ja mu želim sve najbolje i mislim da će na leto da pokaže svoj kvalitet. Kada je reč o derbiju, neprijatno je da sada ja pričam o tome, jer sam nekad i ja odigrao slabiji derbi, to samo igrači koji su igrali mogu da razumeju o kako specifičnoj utakmici je reč. Ono što ja smatram da je potrebno za derbi jeste da igrač mora da preuzme odgovornost, da proba da predribla, da rizikuje, pa neka i pogreši. Ti živiš za taj dan, da se pokažeš u dobrom svetlu. Derbi je inspircija, mora da se uđe čvrsto, o motivaciji nije potrebno pričati, ali mislim da hteo ne hteo ti moraš da ideš na gol u derbiju. Lako je reći sve ovo, kada se izađe na teren je druga priča.

Setio se Anđelković svojih nastupa u najvećoj svetkovni domaćeg fudbala. Džin je imao mnogo uspeha protiv Partizana, a pogotovo pamti tri vezane pobede u Večitim derbijima, koje će, kao velikom zvezdašu, zauvek ostati urezane u sećanju.

-Prvi derbi ne pamtim po dobrom jer smo izgubili 4:2, ali naredna tri pamtim jako dobro i ostaće mi upamćena zauvek u sećanju. Tri puta zaredom smo pobedili Partizan za mesec dana. Prvo smo u najvažnijoj utakmici za titulu pobedili 1:0, Purović je dao gol na Bastinu asistenciju. Posle toga polufinale Kupa kada je Milijaš dao baš lep gol, tada smo igrali mnogo dobar fudbal i sledeći, moj najdraži. Igrali smo na JNA, sa pobedom smo bili šampioni i tada sam namestio gol Burzanoviću, kada je Asprogenis ispustio loptu. Pobedili smo 2:1 i osvojili titulu. Utakmica koja se ne zaboravlja – završio je priču za naš sajt Dušan Anđelković.

(Blažo Komnenić)

(Espreso.co.rs)