SVI SE PITAJU ŠTA ĆE BITI POSLE ISPLATE DRŽAVNOG MINIMALCA: Kriza je OZBILJNO udarila na srpske privrednike

Kriza je ozbiljno finansijski pogodila srpskapreduzeća. To je potvrdilo i više od polovine domaćih firmi (54 odsto) u najnovijem istraživanju Unije poslodavaca Srbije i Međunarodne organizacije rada. Najviše problema, kako je ocenjeno, imaju mala preduzeća, i to naročito ona do 10 zaposlenih.

Mnoga od njih već su smanjila zarade, najčešće u rasponu od 10 do 20 odsto, a bilo je i privrednika koji su morali da idu i na drastičnije rezanje - do 30 procenata. Mnoga su istovremeno otpuštala ljude i prema zvaničnim podacima, bez posla je od marta do sredine juna ostalo oko 15.000 radnika. Otkaza ima i dalje, najčešće za zaposlene na određeno, a od jula se očekuje i novi talas smanjenja zarada.

Poslednji zvanični podaci govore da su plate već manje. Iako zarade u javnom sektoru nisu smanjivane, prosečna aprilska plata manja je od martovske za oko 750 dinara, i to je cena posledica po privatni sektor i uvođenja vanrednih mera koje su praktično zamrzle celu ekonomiju. Prosečna zarada u aprilu je iznosila 58.932 dinara, a u martu 59.681 dinar.

- Oni koji su morali da otpuštaju to su već učinili. Sada je ključ zadržati kvalifikovane radnike, jer kriza mora da stane, a u situaciji kada imate manje prihode, smanjenje plata moglo bi da bude ispred novih otpuštanja - kaže nam jedan privrednik.

Veće smanjenje zarada i masovnije otpuštanje nesumnjivo su sprečile državne mere, odnosno isplata minimalaca. Poslednjih 30.000 dinara po radniku država će isplatiti 7. jula, i to je ključni momenat kada će veliki broj preduzeća imati mnogo manje novca za plate.

Sada je pitanje hoće li firme kojima je državni minimalac bio deo plate ubuduće moći da isplate celu zaradu. Još veća dilema jeste šta će biti sa radnicima kojima je državna pomoć bila cela plata, a takvih je najviše bilo u sektorima poput trgovine, ugostiteljstva, poljoprivrede, u proizvodnji...

Na ozbiljnom udaru je i auto-industrija. Menadžment kragujevačkog “Fijat Krajslera” morao je u nekoliko navrata da ide na nepopularne mere - zbog nedostatka posla još početkom juna odlučio je da se prinudni odmori za blizu 2.400 zaposlenih u toj kompaniji produže do 12. juna.

- Privrednici su se obradovali kada je Vlada Srbije objavila da će pomoći privredu i građane sa 5,1 milijardu evra jer su mislili da je to "puno para". I jeste pomoć bila dobra i izdašna, ali danas, kada mere ističu, to zvuči mnogo drugačije. Sada se ispostavilo se da je, osim pomoći u tri minimalne zarade, ostatak podrške u dve milijarde evra garancija za kredite, a oni se ne mogu dobiti po lakim uslovima - rekao je Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca.

Banke, prema njegovim rečima, traže skoro iste uslove kao i za kredite bez garancije jer država garantuje za 80 odsto iznosa dobijenih sredstava, a ostatak je rizik banke.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) Ranka Savić kaže da nije lako ni radnicima ni poslodavcima.

- Oko 200 do 300 radnika dnevno u Srbiji ostaje bez posla. Mahom su to radnici koji su imali ugovore na određeno. Pitanje je šta će biti kada se završi isplata minimalca za više od milion radnika - kaže Savić za "Blic".

Kako ocenjuje, ova kriza će biti neuporedivo veća nego što se u martu očekivalo.

- Srbija nije izolovano ostrvo pa da sada ovde bude dobro, a da cela Evropa bude u minusu. Mi uveliko zavisimo o EU, a njihova kriza u proizvodnji je i naša, a to znači i manje plate i više otkaza - kaže Savić.

Biznis Protiv Korone: Najčešća pitanja

- Da li će država isplaćivati minimalac i nakon 7. jula?

Prema dosadašnjim zvaničnim informacijama, država je predvidela tri minimalca, a poslednji koji treba da isplati je 7. jula. Da li će biti i novih sličnih mera, do sada nije bilo zvanično saopštavano.

- Na koliku zaradu imaju pravo zaposleni koji su u samoizolaciji ili karantinu?

Najnovija preporuka Vlade je da poslodavci svojim zaposlenima koji se nalaze u samoizolaciji, ili su oboleli od virusa Covid-19, zbog neposrednog izlaganja riziku zbog obavljanja svog posla, obezbede pravo na naknadu zarade u visini od sto odsto. Na sajtu Ministarstva zdravlja svi građani mogu samostalno popuniti zahtev za izdavanje potvrde o izolaciji. Što se tiče lekara, medicinskog osoblja, vojske i policije oni imaju pravo na celu zaradu i nije reč o preporuci.

Inače, po zakonu, zaposleni koji je u samoizolaciji, a kome je nadležni organ izdao akt (rešenje ili drugi akt) o samoizolaciji ili karantinu, imaju pravo na naknadu zarade. Naknada zarade pripada zaposlenom prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, u slučaju kada je zaposleni privremeno sprečen za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini.

Prvih 30 dana odsustva plaća poslodavac, a od 31. dana RFZO. Zaposleni u samoizolaciji ili karantinu treba da se jave poslodavcu telefonom i da pošalju skeniran ili slikan navedeni akt nadležnog organa.

Potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, kao i doznaku za zaposlenog, može da dostavi i član porodice ili sam zaposleni kada je to bezbedno. Pravo na naknadu zarade prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju nema osiguranik, ako je namerno sprečavao ozdravljenje ili ako je zloupotrebio pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada.

Naknada zarade je prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad i određuje se u visini 65% od osnova za naknadu zarade. Poslodavac može isplatiti i veći iznos ukoliko se tako ugovori kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu.

Pravo na naknadu zarade imaju zaposleni i lica koja obavljaju samostalnu delatnost, ali ne i radno angažovani po osnovu ugovora van radnog odnosa (osim ako u ovom ugovoru nije utvrđena i novčana naknada za taj slučaj).

Bonus vide:

(Espreso.co.rs/Blic)